недеља, 23.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:54

Трамп би да кинеско богатство „врати” Америци

Председник САД сматра и да нешто од иметка Пекинга није заиста кинеско, него да је валутним манипулацијама, дампинг ценама и другим „подвалама” отето од америчког народа
Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 07.02.2017. у 22:00
Кинеска четврт у Трамповом родном Њујорку (Фото www.new-york-chinatown.info)

Откако су пре нешто више од две недеље преузели власт, Доналд Трамп и његов тим су чак трипут – више него што су претили и Исламској држави – призивали могућност оружаног сукоба с Кином, највећим привредним ривалом. Све мање нови амерички председник делује као истински антиинтервенциониста колико се чини да само, у односу на Барака Обаму и његове претходнике који су тврдили да тако поступају у име људских права, има друге, нескривено економске разлоге из којих је спреман да шаље војску у иностранство.

Упозоравајуће је можда требало бити то што је Трамп двапут јавно жалио што америчка инвазија на Ирак – коју је својевремено подржавао да би то касније, када је расположење бирача тако налагало, опортунистички негирао – САД нису наплатиле узимањем целокупне ирачке нафте као надокнаде за своју „помоћ” Ирачанима. Без толике нафте, питање је да ли би Ирак икада био у средишту пажње Вашингтона, али никада раније није амерички естаблишмент као сада тако отворено туговао што није приграбио највеће, заправо и, да буде још горе, једино богатство једне туђе нације све до последње паре.

Трамп сматра и да нешто од кинеског богатства није заиста њихово, него да је валутним манипулацијама, дампинг ценама и другим „подвалама” отето од америчког народа. По његовој логици у погледу ирачке нафте, имао би још више оправдања да га на сваки могући начин – не само трговинским ратом, који је најављивао, него и војним – врати „легитимним” власницима.

Упадљиво је што Трампова администрација оружјем звецка управо око питања ограничавања кинеске контроле над Јужним кинеским морем, трговинским коридором кроз који сваке године пролази роба вредна око пет билиона долара и потенцијално богатим нафтним и гасним извориштем. Двапут изречену претњу да ће Кини бити ускраћен приступ острвима које је подигла како би наспрам суседа ојачала своје територијалне захтеве у тим спорним водама, додуше, амерички министар одбране Џејмс Матис је ублажио поруком да за војном интервенцијом нема потребе. Али, одмах је то „надокнадио” изјавом да острва у продужетку тог коридора, у Источном кинеском мору, око којих се гложе Пекинг и Токио, Америка сматра делом Јапана и да су она обухваћена чланом споразума те две земље према којем ће Вашингтон бранити јапанске територије од напада.

И без сугестије САД да би могле потегнути оружје на њега, Пекинг је био незадовољан могућношћу да Американци стекну могућност контроле над кинеском територијом радарским системом ТХААД који би требало да буде постављен у Јужној Кореји. Од тог наума се није одустало, потврдио је прошле недеље амерички државни секретар Рекс Тилерсон.

Трампа Кина толико жуља да је, мада је послао кћерку Иванку на недавну прославу кинеске Нове године у амбасади у Вашингтону, било изнад његових државничких снага да лично честита празник америчким Кинезима, као што су то, подсетио је лист „Чајна дејли”, редовно радили амерички председници пре њега. Уместо честитке, могли су Кинези ових дана да слушају како је Трампов главни стратег Стив Бенон пре неколико година причао да у наредној деценији неминовно следи рат САД и Кине. У поређењу с тим, безмало благо делује Трампово провокативно довођење у питање вишедеценијске америчке политике признавања кинеске територијалне целовитости, односно непризнавања државности Тајвану.

И онај један Трампов „уступак” Кини суштински је изнуђен. Он је и формално повукао Америку из Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), ионако клинички мртвог због става већине бирача и припадника вашингтонских елита. Трампу је тај потез олакшало то што и сам спада у противнике међународних уговора о слободној трговини и у заговорнике протекционизма, али тешко да му прија када слуша оцене да је тиме само ојачао Кину, коју је ТПП искључио из круга потписница и, према идеји Барака Обаме, требало да је натера на трговање у пацифичком региону, привредно најпросперитетнијем делу света, по правилима САД и њених савезника.

Ако је истина оно у шта многи верују – да је ТПП био једина шанса Америци да обузда кинеско привредно ширење – Трампу ће можда заиста бити потребан оружани рат да би имао икаквих изгледа да наметне своју вољу Пекингу. Кина, како пише „Форин полиси”, поседује америчке обвезнице вредне 1,2 билиона долара, што је само један од показатеља преплетености њихових привреда, због чега би од економског рата страховито трпеле и САД, да се не спомињу мање земље, нарочито оне које се још нису отргле последицама економске кризе из 2008, коју би овакав сукоб две најснажније светске привреде вероватно надмашио.

Према процени ЦИА, коју такође преноси „Форин полиси”, до 2030. године Азија ће превазићи Северну Америку и Европу заједно у глобалној моћи заснованој на БДП-у, величини становништва, улагању у војску и технологију. Према тим мерилима, Вашингтон има мотив – али не и шансе да победи у економском рату с Пекингом.

Трамп, ипак, као да би могао бити спреман да покуша, можда и потпомажући се оружјем. Ако не Кину, то би поразило приче како је он антиглобалиста и антиинтервенциониста, амерички изолациониста старог кова. Такви су могли постојати у време док САД још нису постале најмоћнија светска привреда. Штавише, нису потпуно ни тада: Вашингтон је и онда као неупитни господар интервенисао у крају света који га је занимао, само што је он тада био ограничен на западну хемисферу.

Сада је, пак, једино цео свет довољно велико игралиште за Америку и стога јој је истинско повлачење из глобалних послова немогуће сем ако не жели да позицију прве економске силе добровољно препусти Кини. Трамп је ставио до знања да му није мрска помисао да такав положај САД чува и војним акцијама у иностранству. Америчку политику рушења страних режима у име људских права је, дакле, одбацио, али не и интервенционизам.

Кина би, наравно, можда била превише снажан непријатељ, јер ипак има и нуклеарни арсенал. Али, ако је судити по томе како се амерички председник чак и према њој опходи, нека слабија држава која би му засметала не би требало превише да рачуна на Трампову уздржљивост.


Коментари29
3fa9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

пензионер Цака
Изгледа да Трампу треба доста времена да схвати да се "не једе све што лети.,Односно да све чешће удара главом о зид,јер га тако усмеравају они које је сам именовао!!???
Mujo i Haso
Da li si dobila obecano povecanje penzije za 500 dinara?
Препоручујем 1
Zoran
Gospodine Predsednice, Ako hocete da uzmete pare Kini onda ce te morati ponovo da obnovite "Made in USA" ali po istoj ceni ali daleko boljeg kvaliteta. Morace te naravno I da smanjite poreze za prvih tri godine i tek onda sledi procvat Amerike. U medjuvremenu ce te morati mnogo da putujete ubedjujuci ostale zemlje da Amerika zeli da bude ono sto je bila sesdesetih I pocetkom osamdesetih. Vasa najveca greska je "priblizavanje" Rusiji. Svet ce poslovati sa Rusima ali njihove ideje demokratije I nacin zivota nikada nece biti prihvaceni. Tu je jos i strah od ekspanzije Rusije. Ako ovako nastavite bice te zapamceni kao Predsednik Amerike koji nije izgurao ni godinu dana. A sto se tice Srba......verujte, I ovakva americka demokratija je bolja od ruske.
Srbijanac
Zorane, sloboda je kada imate dovoljno para u dzepu da odete gde hocete, zivite gde hocete, imate svoju kucu i zivite normalno, imate dovoljno hrane, deca idu u skolu i imaju buducnost u svojoj zemlji.Pod takvim uslovima glasanje na izborima je nesto sto radite da bi ste odrzali takvo stanje. Sloboda nije demokratija u kojoj u zamenu za pravo da glasate jednom u 4 godine, nemate nista, stalno ste zeljni dobre hrane, nemate stan a ni nadu da cete ga ikada zaraditi. Posao dobijate samo preko veze, a deca mastaju o odlasku u drugu zemlju. U Rusiji su ovo drugo ( pod Jeljcinom) zamenili za ono prvo ( pod Putinom). Ne znam o cemu vi pisete ali vecina Srba bi glasalo za Putina sutra kada bi mogli. Sto se stanja u SAD tice, Tramp je i izabran sto nije dobro a ne sto je dobro.
Препоручујем 15
Др@ sima
Niko od gornjih nije dobio pozivnicu od domacina kao sto nismo ni mi Sloveni od Vizantije da se naselimo na Balkan. @Sima, нису се Срби из Подунавља, Мораве и Винче досељавали него расељавали по Европи и Азији, ево већ 7525 година.
veteran
Sasa: Srpski nacionalisti, kako ih Vi nazivate, u ovom slucaju, skoro i ne postoje.Postoji narod koji ne voli Klintonove pa ma ko bio njihov protivnik, za nas je dobar.Iz krajnosti u krajnost, ali je tako.
Shane
U Nemackoj se govori o "HAOSU", kako ih Tramp vodi ka haosu! Kao Tramp je kriv za njihov haos. Zamisli! Merkelova je primila milijardu i 200000 nezeljenih uljeza-migranata (nepozvani, ushli na silu). Nemacka vec ima negde oko 3 miliona Turaka; mnogima od njih i posle 2, 3 generacije ne daju drzavljanstvo.. Vec decenijama blokiraju ulazak Turske u EU. Koliki su hipokriti, imali ste ovde vest, da sad nude 1200 eura po migrantu, da se dobrovoljno vrate natrag. Toliko su im pozeljni. Zbog istog problema Englezi su izasli iz EU; nece da im Nemci odredjuju/naredjuju, kako da preko noci menjaju izgled zemlje. U FRA imaju 10% Muslimana... Imate burke na plazi... U Londonu imate delove grada gde paralelno, tajno Muslimani imaju svoje sharija zakone! Videli ste njihove probleme sa terorizmom. U US imamo samo 0.8% Muslimana, tako da terorizam nije ni priblizno problem kao u FRA. Dakle Tramp radi to sto radi ne zato sto mrzi ijednu religiju, vec u samoodbrani i u tome je imao podrsku biraca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља