недеља, 25.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Раст долара према евру прети динару

Висок удео задужења у „зеленим новчаницама”, повећаће терет укупног јавног дуга. – С повећањем вредности светске валуте поскупеће увоз нафте и гаса. – Капитал се сели у САД
Аутор: Александар Микавицауторак, 07.02.2017. у 18:13
Бошко Живковић (Фото А. Васиљевић)

Ако се настави раст вредности долара према евру, могуће је очекивати пад вредности динара, изјавио је економиста Бошко Живковић, сарадник „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ). На представљању новог броја овог билтена Економског института и Привредне коморе Србије, Живковић је указао да ће висок удео задужења у доларима повећати терет нашег укупног јавног дуга.

Поред повећања трошкова отплате државног дуга, Живковић је казао да ће раст долара Србији учинити скупљим и увоз робе и услуга чије се цене исказују у доларима – пре свега нафте, природног гаса и још неких берзанских сировина.

На наше питање – како Србија може да се заштити од претећих економских неприлика, Живковић је рекао да смо пропустили прилику да се у време задуживања у доларима осигурамо од могућег раста курса ове светске валуте. Према његовим речима, сада нам је на располагању јефтин кредит узет од Уједињених Арапских Емирата од две милијарде евра, али скупљи енергенти ће морати да се плате.

Од септембра 2011. до новембра 2013. године Србија се задужила у „пет рата” за укупно 5,25 милијарди долара. Дуг ће враћати до септембра 2021, са каматом од 5,1 до 7,5 одсто. За три недеље раста долара у новембру 2016. наш јавни дуг повећан је за око 350 милиона евра.

– Раст долара због повећања базних каматних стопа у три наврата током ове године промениће токове капитала – каже Живковић. Основни ток новца кретаће се из Европске уније у САД, док ће се улагања из ЕУ у друге земље смањити. Нова администрација САД најављује инвестиције у инфраструктуру и производњу оружја, а унутрашња штедња није довољна за финансирање.  Зато је реално очекивати агресивнију политику каматних стопа Феда. Преусмеравање токова капитала ће погодити и многе земље у развоју које немају извоз енергената и других берзанских производа чије цене расту. Јачина утицаја раста долара на поједине земље, осим од тога шта извозе, зависиће и од од удела долара у њиховом дугу.

Треба узети са резервом последњу прогнозу ММФ-а од средине јануара ове године да ће се убрзати раст светске привреде у 2017–2018. на 3,4 процента у развијеним и 3,6 у земљама у развоју, сматра Живковић.

Политичке промене у другој половини 2016. су разбиле стварни или привидни консензус о користима које доноси међународна економска интеграција. Протекционизам ће повећати постојеће глобалне неравнотеже – презадуженост, дефицити текућих рачуна биланса плаћања, спољнотрговински и буџетски дефицити. Ако се ови дефицити комбинују са наглим променама курсева главних валута, уследиће убрзано затварање привреда водећих земаља.

Смањивање извозне тражње, смањиће продуктивност и дохотке у развијеним и земљама у развоју. Развијене земље са мањком унутрашње приватне тражње, као што је већина земаља ЕУ, мораће да убрзају унутрашње реформе (презадуженост привреде, контаминирани биланси банака), или да прихвате ниске стопе раста комбиноване са убрзањем инфлације.

Земљама у развоју, чија су предузећа презадужена, а банке пате од високог процента ненаплативих кредита, у условима отежаног приступа финансијским изворима, прети смањивање дотока капитала и брзи губитак вредности националних валута.

Геополитички фактори који негативно делују на економски раст се умножавају, а главни ризици су локални и регионални ратови, масовно избеглиштво.


Коментари11
f48c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Валута Српски динар, постоји званично само у Србији. У иностранству постоји понека мењачница на аеродрому или жел. станици која ће променити динар, то је све.
marko
Нема ништа од дизања стопе ФЕД-а од три пута ове године. Можда највише два пута, а и то је питање. Долар у задњих месец и кусур дана слаби у односу на еуро, а реално је да ће тек то бити у будућности ако Трамп уради шта је замислио по питању резања такси и пореза, јер то додатно подиже амерички дефицит, сваки могући. Професор би бар толико требао да зна из приложеног у последња два-три месеца. Тај њихов месечник озбиљно касни за дешавањима. Друго је питање како, зашто, и под којим условима смо се ми задужили, и ту је неспособна власт једини кривац, овај професор са тим везе нема, као што на жалост нико њега ништа не пита, као и у осталом ово мало паметног света у држави. Држава је приватизована још од слобе, само смо сада добили додатно још и западне лешинаре, и зато додатно и убрзано пропадамо.
Tata Mama i Alkapone
Ovaj je olicenje propasti Srbije. Radi ovakvih smo na dnu.
Gradimir
"Од септембра 2011. до новембра 2013. године Србија се задужила у „пет рата” за укупно 5,25 милијарди долара. Дуг ће враћати до септембра 2021, са каматом од 5,1 до 7,5 одсто. За три недеље раста долара у новембру 2016. наш јавни дуг повећан је за око 350 милиона евра." ... G. Zivkovicu, ... znaci, uzrok nasih problema i vasih 'pokazatelja' je rast dolara, a ne Vucic koji zaduzuje Srbiju kao da je sa uma sišao?!
Vesa D
..od arapa su uzeli kredu-grebu u dolarima ..ruski kredit u dolarima ..ova nesposobna vlada zajmitelja tudje budji sahrani narod sve poradi sebe ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља