четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:35

За Србију важнија лука Констанца од Бара

Ако се већ говори о куповини или концесији у неким од великих лука за нас би стратешки било важније да се позиционирамо у оквиру највеће румунске, црноморске луке Констанца или словеначког Копра, сматрају стручњаци
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 07.02.2017. у 22:00
Силоси у луци Констанца (Фото лука Констанца)

Пољска бродарска компанија OTC Logistics једина је недавно доставила понуду на тендеру за продају 30 одсто акција црногорске луке Бар. Пољаци ће, уколико тендерска комисија да зелено светло, за 7,1 милион евра добити скоро трећину највеће луке јужног Јадрана, у коју планирају да уложе још 17 милиона у наредне три године, а обећавају повећани обим претовара робе за 70 одсто већ у првој години.

Само годину дана раније премијер Србије Александар Вучић  најавио је да би у 2016. години Србија, заједно са одговарајућим партнером, могла да купи ову црногорску луку. Премијер је тада истицао да нам је лука Бар потребна из неколико разлога, због смедеревске „Железаре” али и да је „добро да имамо луку ако хоћемо да извозимо пуне производе, а не само сировине”.

Време када је премијер најављивао ту могућност процене српских економиста говориле су супротно. Овај посао сматрали су ризичним и неисплативим због лошег стања пруге Београд–Бар, слабе искоришћености капацитета барске луке и немогућност да у њу пристану велики бродови.

На исто су упозоравали и када су српски привредници још 2010. најављивали да, у конзорцијуму окупљеном око „МК комерца”, намеравају да купе више од половине акција луке Бар. Тадашњи министар саобраћаја Милутин Мркоњић био је највећи заговорник идеје да Србија преко Бара изађе на море.

Ни луку Бар, али ни у последње време често помињану албанску луку Драч, стручњаци данас не виде као посебно стратешки важне за Србију у односу на неке друге луке у окружењу. Иако министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре тврди да по свим проценама Драч „има већи потенцијал од Бара”. Највећи домаћи увозници користе хрватске луке због железнице којом је пребацивање робе не само финансијски исплативије него нема потребе за претоваром, за разлику од пруге Београд–Бар где је контејнерски превоз ограничен.

– Чак и уз улагања које у луци Бар најављују Пољаци питање је да ли би за Србију она могла да постане значајнија. Када је реч о луци Драч тамо је ситуација, такорећи, полупиратска. Са њима послује мали број озбиљних бродара иако кажу да се развија – каже Марко Поповић, сарадник Саобраћајног факултета у Београду.

Ако се већ говори о куповини или концесији у неким од великих лука за Србију сматра, стратешки је важније да се позиционира у оквиру највеће румунске, црноморске луке Констанца или словеначког Копра.

Поповић истиче да за превоз расутог терета (на првом месту житарица) лука Констанца за нас нема алтернативу јер је транспорт баржама Дунавом најјефтинији вид превоза. Предности Констанце су то што је она и морска и речна лука, има велику дубину и добре морске, речне, железничке и друмске везе.

Промет између Србије и Румуније, преко луке Констанца десет година заредом је у порасту. Прошлогодишњи биланс је око 5,4 милиона тона робе, што је за пет одсто више него у 2015. Преко Констанце извозимо житарице у Иран, Ирак, Египат, Италију, Либију, Шпанију, Кипар, Јужну Кореју... А увозимо минерално ђубриво, со за путеве, фосфате (за комбинат „Прахово”) руде гвожђа за смедеревску железару која и преко ове луке транспортује и своје готове производе. Али Констанца све више важи као сабирни центар за житарице, због чега важнији лучки оператери раде на повећању складишних капацитета за ову врсту робе. Главна препрека је што на Дунаву не постоји редован контејнерски сервис до Констанце, односно превоз контејнера хладњача које се такође транспортују посебним баржама. 

– Дунав је, економски, најисплативији за транспорт. Али и даље је недовољно искоришћен. Недостаје директна контејнерска линија. На томе се ради последње две године али за сада нема решења – каже Владан Мишић, представник луке Констанца у Србији. Постоје технички проблеми, додаје, али је већи то што и даље нема свести међу привредницима да је контејнерски саобраћај будућност. Посебно за житарице које се у свету увелико транспортују контејнерима јер током класичног превоза баржама губе на квалитету и крајњој цени. 

Лука Ријека, такође, има велику транспортну важност за Србију али и све државе у региону које немају излаз на море. Посебно у контејнерском саобраћају због близине, добре путне инфраструктуре и велике конкуренције међу превозницима. Преко ње увозници транспортују робу из Кине, тропско воће банане, цитрусе, замрзнуто месо, рибу…

– Између 65 и 75 одсто свих контејнера који су у промету кроз Србију иду од или ка овој луци. Учешће српског терета у луци Ријека је око 50 одсто. То значи да смо и ми за њих стратешки изузетно важни – каже Марко Поповић. Преко барске луке превози се око 20 одсто робе, а остало је распоређено на луку Копар и Солун.

Лука Ријека, као и Копар, последњих година претендују да се боље позиционирају ка средњој Европи. Јака конкуренција им је кинески бродар и лучки оператер „Циско” који је купио грчку луку Пиреј. У 2014. је објављен податак да је лука Пиреј имала већи претовар робе него Ријека, Копар и Трст заједно, што је до тада било незамисливо.


Коментари54
8f407
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan
Sva ova naklapanja o kupovini luke Bar, rekonstrukciji pruge i izgradnji autoputa BB, su snažan uticaj crnogorskog lobija na srpsku politiku. Naravno, svi ovi poslovi su štetni za Srbiju ali su zato korisni za CG. Jos od dolaska Milosevica na vlast broj Crnogoraca u javnoj upravi Srbije je veci od broja Srba. Ta prevlast je tolika da i ovo malo Srba u vlasti peva sta oni naruče. I ovakvi komentari obicno zavrse u korpi jer sve je pod kontrolom.
Bozidar
Probem logistike smederevske zeljezare bi trebali da resavaju Kinezi a ne Vucic. Konstanca je najbolje resenje za masovne terete kao sto je gvozdena ruda pored svih problema koji je prate. Kanal koji povezuje Dunav sa Konstancom izlozen je vetrovima i plovidba je cesto problematicna, cekanje na prevodnice ulazak/izlazak, predaja barzi ne bas odgovornim Rumunima. Ali ako imate brod od 100.000 t to je jedino resenje. Luka Bar, Drac Rijeka, Solun otpadaju jer zeleznica nema tu propusnu moc. Podelite 100.000 t na 40t e toliko treba vagona. Srbija nema toliko vagona a ni lokomotiva. Indirektni pretovar kosta vise nego duplo (to gvozd. ruda ne placa ). Sasvim druga tema su kontejneri i tu je tranzitno vreme do Soluna bez premca a i frekvencija tzv fider brodova koji povezuju Solun sa strateskom lukom Pirej.
Željko
Konstanca i Crno more generalno, nisu rešenje. Reč je o daljem putu, a i geopolitički veoma nestabilnoj oblast. Turci vrlo lako mogu ograničiti prolaz kroz Bosfor, bilo samostalno ili pod uticajem Zapada. Rešenje za Srbiju je Solun, ili najbolje Bar koji bi bio 100 % u srpskom vlasništvu. Pošto je sada popularna ideja o "razmeni teritorija", to bi moglo da bude samo između Srbije i Albanije. U tom kontekstu, deo Kosova Albaniji, a Srbiji luka Drač i izlaz na more.
mika
U tom smislu možemo nešto i sa Sejšelima, npr. njima damo deo pustih planina, oni nama dvadesetak kilometara pešćanih plaža. Pristali bi sigurno, prije nego Albanci. Ajme svašta..
Препоручујем 24
Milos Bajic
Bez namere da se prepucavam ovde, mogu samo objasniti da je Dunav ekolosko i najjeftinije resenje za transport velikih kolicina roba. Bio sam u Konstanci, luka je ogromna, a firme koje tamo posluju su ozbiljna svetska imena. U Vasem postu se oseca patriotska opredeljenost ka Crnoj Gori ili braci Grcima, ali verujte da ekonomski to nema ni smisla ni perspektive.
Препоручујем 23
Aluvial
@Славиша Милојковић Promasili ste temu, doduse pocetna tema su bile luke, ali ocigledno ste se zakacili za ono sto se u CG dogadja na politickom planu poslednjih 16-17 godina. Takvo ponasanje vladajuce klike u CG je uslovljeno americkom ucenom i pretnjama, narod nije takav, osim mozda nekog malog broja ljudi koji gaje iracionalnu mrznju prema svima, a takvih je i u Srbiji u istom procentu. Sustina je da je odnos Srbije i Crne Gore slican odnosu Rusija - Ukrajina, s tim sto su narodi Crne Gore i Srbije jos slicniji - identicni su i NIKADA nece ratovati. Problem je zapusten, tj komunistickom, nesrpskom politikom je stvorena nesrpska crnogorska prica, koja je samo pojacana pretnjom USA. Pre Drugog Svetskog rata je crnogorska prica bila i srpska prica, a posle rata sve vise nesrpska. Kako rekoh posle Prvog Svetskog rata iako je pretrpela stravicne gubitke CG je sve izgubila, i vladara i drzavnost i ime. Pa mogla je bar Zetska Banovina da sadrzi nesto crnogorsko u sebi - ali eto ni to.
tralala
Srbija je, sve u cilju koriscenja luke Bar, od svog novca Crnoj Gori izgradila prugu Beograd-Bar do Titograda. Tada Crna Gora nije imala sredstava da izgradi ni zeleznicku stanicu Titograd, pa im je Srbija i nju izgradila. Da podsetim, taj deo pruge ima 59 mostova i 62 tunela... A i vracanje 11-to godisnjeg "zajma za Crnu Goru" niko i ne spominje. Nisam siguran da li je Srbija ulagala i u izgradnju barske luke, koliko se secam da jeste. Dakle, Srbiji se racunice sa Crnom Gorom nikada nisu isplatile. Ako je potrebna luka, barska je i plitka za vece brodove, mnogo bi bilo korisnije bilo ulagati u prugu vece brzine Beograd-Solun i u recno-morske brodove.
Zorko Lala
@tralala, Ovaj komentar je dobar. Posebno sugestija da treba ulagati i u recno-morske brodove. Ja bih naveo za primer Holandiju, Nemacku ili nama blizu Madjarsku, gde se vodeni putevi koriste maksimalno jer je vise puta jeftinije. Naravno, kod njih je i ostala infra struktura maksimalna. Drumski i zeleznicki transport zajedno, nisu ni polovina transporta preko vodenih puteva. Zamislite da Srbija ozivi brodogradnju i recimo zapocne sa najprostijim i najjeftinijim objektima za transport - BARZAMA. To bi bila dvostruka dobit: Izgradnja objekata (zaposljavanje) + jeftin transport. Da ne pisem o tome kako bi u buducnosti te iste barze mogli rentirati i nasim susedima. Eto posla i profita! Ali ko mene sta pita. Samo sam malo budan sanjao. Pozdrav, Internacionalni koordinator zavarivanja (brodogradjevinar).
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља