среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:31

Грчки дуг се враћа Европи као бумеранг

ММФ нема став према даљој финансијског судбини најзадуженије чланице еврозоне, и то пред сезону кључних избора у ЕУ
Аутор: Тања Вујићчетвртак, 09.02.2017. у 08:05
„Не евру”: 53 одсто Грка данас сматра да је евро био грешка за Грчку (Фото: Ројтерс)

Међународни монетарни фонд унео је у понедељак вече у Вашингтону нову пометњу у Европу јавним признањем да – уочи сезоне неизвесних избора у бриселској фамилији – нема јединствено мишљење о даљој финансијској судбини најзадуженије чланице еврозоне – Грчке.

Прошлонедељна процена експерата ММФ да су грчки дугови неодрживи и да попримају тако „експлозивне размере”, те да би до 2060. могли би бити три пута већи од БДП-а те земље, била је основна тема дебате Управног одбора ММФ-а у понедељак.

„Већина од 24 члана Одбора слаже се са овом проценом... Ипак, има чланова одбора који другачије виде неопходне фискалне реформе и одрживост дуга”, наводи се у несвакидашњем саопштењу ММФ-а, која се обично заснивају на „једногласном мишљењу”.

ММФ и ЕУ су се и раније разилазили око калибра финансијске строгоће према Грчкој, али политички тренутак је за фамилију – посебно након „брегзита”, а пре избора у Холандији и Француској – много незгоднији.

Након седнице у Вашингтону, остаје неизвесно да ли ће ММФ надаље сарађивати са ЕУ и Грчком у намиривању дужничких обавеза Атине и решавању судбине њених дугова? ММФ и ЕУ и даље ни за јоту не одступају од кључних захтева, једних према другима, и оних који заједно настоје да наметну Атини. ММФ већ скоро две године сматра да ЕУ треба да отпише лавовски део грчких дугова. Брисел, Берлин и Франкфурт (седиште Европске централне банке) тим поводом би пристали на разне аранжмане само не на своје новчане губитке. Наставак преговора са Атином је неизвестан.

Последња рунда мучних преговора са Грчком замрзнута је крајем јануара, након поруке Атине да не пристаје на ново снижавање пореске основице становништву и даља кресања пензија, што су, уз реформе енергетског сектора, упорни захтеви кредитора.

Нерешени грчки дужнички проблем, вратио се у понедељак ЕУ као бумеранг у најнезгоднијем тренутку. Наиме, у Управном одбором ММФ-а полемика је вођена око процента буџетског суфицита са којим би били задовољни у случају Грчке, и то 2018. године, то јест након што се текући трогодишњи пакет помоћи заврши? Та дебата завршена је овог пута у Вашингтону, без коначне одлуке.

ММФ при том не одустаје од захтева да Атина усвоји законе којима би и након 2018. наставила са драконским смањивањем јавне потрошње. Атини је таквих захтева, изгледа доста.

„Атина жели да се врати у финансијске програме Европске централне банке. При том, Грчка неће пристати на нелогичне захтеве ММФ-а да сада усвоји законе – о штедњи који би важили и након окончања текућег програма”, изјавио је јуче Димитрис Цанакопулос, портпарол владе у Атини, уз напомену да ће Грчка за саветника око даљег издавања обвезница ангажовати финансијску кућу „Ротшилд енд компани”.

Неслога Управног одбора ММФ-а у понедељак, током годишње ревизије финансијског стања Грчке, гурнуо је Европљане на клизавицу коју би – због изборне сезоне – требало да изгладе до 20. фебруара, за када је заказано заседање министара финансија еврозоне.

Наиме, ако Атина остане при одлуци да не услиши захтеве ММФ-а, па фонд одустане од даљег учешћа у решавању грчке дужничке драме, шта је могући развој ситуације у Европи?

У међувремену, Еврогрупа је за 20. фебруар заказала седницу да скроји план како да Грчка до јесени намири преко 10 милијарди евра пристижућих дужничких обавеза. Без јасног става ММФ-а, шта може бити план Европе?

На другом крају евроспектра, и Берлину је опет изгледа доста грчке дужничке драме.

„Уколико ММФ одлучи да иступи из текућег програма за Грчку, онда је то његов крај”, објавио је у понедељак Волфганг Шојбле, моћни немачки министар финансија.

Шта би тај „крај” могао конкретно да значи, Шојбле није појаснио.

Мимо своје воље, Европа се након седнице Управног одбора ММФ-а нашла у баснословно неизвесној ситуацији, и то пре „кључних избора”, које из Брисела не може да контролише.

Наиме, да ли је након „брегзита”, претњи Марин ле Пен „фрегзитом”, спомињања „италегзита”, сада и могући „грегзит” поново тема?

У тој геополитичкој магли над Европом, берзе су јуче наставиле с обарањем вредности евра – посебно у односу на јапански јен – и то упркос најновијим зарицањима Марија Драгија, председника ЕЦБ, да је „евро ту да трајно остане”.


Коментари11
f2072
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Porucivanje je lak posao. Ali kad se radi o drzavama i institucijama iste ne mogu da se tretiraju kao fizicka lica (Marko i Janko). IMF porucuje Evro grupi da oproste Grcima veliki deo dugova. Zasto ne poruce Americi da su americki dugovi ''neodrzivi'' te da Amerika treba da smanji primanja penzionere, radnika, itd. kako bi smanjila svoje dugove? Jesu li Dojbler i Merkelove duzni da iz sopstvene imovine poklone Grcima dugove? Ne taj poklon bi nemacki gradjani trebalo da poklone Grcima. Nemacki penzioni fondovi su kupovali i grcke drzavne obligacije kako bi mogli da isplate nemacke penzije. Evo iznosa najvaznijih evropskih zajmova: Nemacka 56,5 milijardu evra; Francuska 42,40; Italija 37,30; Spanija 24,8; Holandija 11,9; Austrija 5,8 . To je novac navedenih drzavnih gradjana pa bi pokloni njihovih politicara Grckoj bili jednaki njhovom politickom samoubistvu. Srpski penzioneri znaju sta znace IMF ove porudzbine srpskim politicarima. Ipak vide sebe drukcije nego Grke.
Djordje
Oni se dogovaraju i otpuštaju ljude,ljudi protestuju,lome gradove i prave još veći haos. Bdp pada a porezi rastu i onda bankari kažu da ne mogu da naplate dugove. Pa ako grčka ne može da vrati stari dug,dajte im novca pod drugim uslovima da se izvuku pa onda tražite stare dugove. Pomozite da zaposle te ljude što lome gradove pa da mogu da vrate taj novac. Nemojte samo tražiti novac koji oni nemaju jer je to suludo. Neće Mmf ptopasti zbog Grčkog duga. Ionako se zna da im Amerika duguje kao dva sveta zajedno pa ih niko ne maltretira i uslovljava.
Лукреција Хаџи Јаковљевић
@LalaBanacanin Pisljiva mala zemlja zaduzeni za preko 300 miliardi € a za sve su krivi drugi samo oni ne! Ако је Грчка пишљива мала земља, упркос томе што Грци имају близу 4000 година историје, како би тек онда назвали неког лажног Банаћанина?
Deka Mika
Iako je Srbija deleko od grčkog scenarija,nato satrapi ne propuštaju priliku da opet vređaju vladu i premijera.Valjda im to od besa samo i ostalo.Priroda,šta ćeš.
Glisa
"Након седнице у Вашингтону, остаје неизвесно да ли ће ММФ надаље сарађивати са ЕУ и Грчком .... " Zato je tu Acina Srbija. Saradnje, 'pun kamion', narod skapava od gladi!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља