Виши суд у Београду одбио је захтев Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд да буду укључени у поступак рехабилитације Милана Недића.

Поступак рехабилитације Милана Недића води се по Закону о рехабилитацији и Закону о ванпарничном поступку који не познаје супротстављене странке, па самим тим ни институцију умешача који би ступио у парницу на страни неког од учесника у спору, наведено је у образложењу Вишег суда, уз закључак да је „наведени поступак једностраначки”.

Исто је поступљено и током процеса за рехабилитацију Драже Михаиловића, када је Апелациони суд правоснажно одлучио да Субнор нема право учешћа у поступку.

Харис Дајч, потпредседник Јеврејске општине Београд, назвао је ову судску одлуку политичком и најавио да ће размотрити могућност подношења жалбе Европском суду за људска права у Стразбуру. На ово решење Вишег суда жалиће се и Савез јеврејских општина, јер како каже Рубен Фукс, председник ове организације, они нису поднели захтев да учествују у овом процесу као умешачи, већ су захтевали да се Више јавно тужилаштво умеша у овај процес и да саслуша њихове сведоке.

Насупрот томе, Александар Недић, праунук Милана Недића и један од подносилаца захтева за његову рехабилитацију, наглашава да је реч о очекиваној судској одлуци, будући да је рехабилитација ванстраначки поступак у којем учествују подносилац захтева и држава, тачније суд.

У решењу Вишег суда разјашњено је да је Јеврејска општина Београд захтевала да буде умешач, док је Савез јеврејских општина Србије тражио да суд донесе одлуку о њиховом мешању у поступак на страни Вишег јавног тужилаштва.

– Ми нисмо ни поднели захтев да будемо умешачи јер знамо да то не дозвољава Закон о ванпарничном поступку – каже за наш лист Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина Србије. Према његовим речима, циљ им је био да у процес рехабилитације Милана Недића укључе Више јавно тужилаштво, које би саслушало њихове сведоке.

– До сада су саслушани само сведоци предлагача рехабилитације, Српске либералне странке и Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима. Они покушавају да од председника колаборационистичке владе направе жртву комунистичког режима или политичког затвореника. Недић није био ни једно ни друго, тако да његова рехабилитација не би смела да прође без отпора. Уколико се то деси биће рехабилитована комплетна тадашња власт и идеологија, што не доноси ништа позитивно – наглашава Фукс.

Потпредседник Јеврејске општине Београд Харис Дајч изричито тврди да је „влада Милана Недића саучествовала у откривању, хватању и депортацији Јевреја и Рома на Старо сајмиште и сноси свој део одговорности за Холокауст у Србији, као и за пљачку јеврејске покретне и непокретне имовине”.

Судска одлука којом су искључени из процеса, како каже Дајч, шаље јасну политичку поруку и у супротности је са Законом о повраћају јеврејске имовине без наследника.

Супротног је мишљења Александар Недић, који истиче да његов прадеда није крив за Холокауст и да не постоји ниједан документ који га може повезати са прогоном Јевреја.

– Немачка на све начине покушава да одговорност за „јеврејско питање” пренесе на локалне земље које током Другог светског рата нису имале ту врсту надлежности. То су успели у Летонији и Литванији, донекле у Мађарској, а сада покушавају и у Србији. Ниједан Србин није убио ниједног Јеврејина. То потврђује и књига др Јаше Романова из 1980. године у којој су пописане јеврејске жртве на подручју Југославије током Другог светског рата. У њој пише да је за страдање Јевреја одговоран окупатор и да ниједан од четири концентрациона логора на територији Србије нису основали Срби. На пет судских рочишта током Недићеве рехабилитације није достављен доказ да је он издао барем једну наредбу која се доводи у везу са истребљењем Јевреја – наглашава наш саговорник.