Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што званични Берлин већ више од годину и по дана сумњичи Москву да руске тајне службе настоје да хакерским нападима, лажним вестима и организовањем антивладиних протеста, поткопају стабилност владе Ангеле Меркел и смање могућност канцеларке за реизбор, немачке тајне службе нису нашле ниједан доказ за те тврдње. Како је открио истраживачки тим минхенског дневника „Зидојче цајтунг” и регионалних јавних сервиса НДР и ВДР, у извештају који је достављен канцеларкиној „десној руци” Петеру Алтмајеру, агенти спољнообавештајне службе (БНД) и службе државне безбедности (БфВ) истичу да нису нашли ниједан доказ да Кремљ води пропаганди рат против Немачке, изузев утицаја на рад руских државних медија, који третирају Запад као „персонификацију зла”.
Све је почело у мају 2015. када су хакери успели да поприлично оштете компјутерски систем немачког парламента, при чему су немачки обавештајни стручњаци сугерисали медијима да иза напада стоје руске тајне службе, јер се у кодовима које су користили хакери појављују ћирилична слова.
Руси су јавно оптужени да воде пропагандни рат против Немачке тек када је у јануару прошле године избио скандал. Тада су руски државни канали објавили како су тринаестогодишњу Лизу Ф., Немицу руског порекла, 11. јануара отела и 30 сати силовала тројица арапских миграната у Берлину. Дошло је и до дипломатских заоштравања јер је у одбрану „њихове Лизе” глас подигао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, окрививши немачке власти и медије да „проблеме гурају под тепих” уз оцену да се он нада да „проблеми са мигрантима неће бити политички коректно лакирани”.
И пре него што је берлинска полиција разоткрила да је Лиза измислила силовање, те да је ноћ добровољно провела код једног седамнаестогодишњака, што је она потом и признала, немачки медији су осули паљбу по Кремљу, а немачки министри оптужили Москву да „овај случај користи за политичку пропаганду, са циљем да утиче на и онако тешке унутарнемачке дебате на тему миграција”. Полицијско разрешење случаја није спречило да у Берлину буде организован протест становништва руског порекла, којима су се придружили и представници Националдемократске партије, која важи за неонацистичку. И док на протесте власт није бурно реаговала, немачки медији, попут конзервативног „Велта”, инсистирали су да се „на светлост дана мора изнети у којим размерама су се чланови руске тајне службе инфилтрирали у СР Немачку и њихове везе са локалним екстремистима”.
Овај случај допринео је да немачка власт и водећи медији буду убеђени да Кремљ преко тајних служби и државних медија настоје да вестима о наводним силовањима, која су починили мигранти, изазове страх и мржњу код немачког становништва које говори руски, али и оних других који страхују од таласа избеглица, те да у тој атмосфери представи Меркелову као кривца и тиме угрози њену власт. Будући да су и америчке службе окривљивале Русе да утичу на резултат америчких председничких избора, у Берлину се већ сматрало беспоговорним да Русија ширењем лажних информација, организовањем хакерских напада и финансирањем десничара, попут Алтернативе за Немачку (АфД), жели да утиче на септембарске изборе за Бундестаг.
Међутим, после скоро једногодишње истраге коју је од њих захтевала Меркелова, БНД и БфВ тврде да нису нашле јасне доказе да Русија то чини. У тајном извештају на 50 страна, у чији садржај је имао увид „Зидојче цајтунг”, агенти наводе да је јасно да је Москва од 2014. непријатељски настројена према Западу, али да спорне активности можда нису организовале руске тајне службе, него „особе и организације ван служби”. Оцењено је, међутим, да сви они засад „не играју значајну улогу у угрожавању немачких безбедносних интереса”.
У извештају се наводи да није утврђено да су за хакерске нападе на немачке државне институције заслужне руске службе, те да се сумњало да су оне ипак оркестрирале протесте, али да то „ни на који начин не може да се докаже”. Осим тога, наводи се да нема доказа да АфД има тесне везе са Москвом или од ње добија новац.
Једино што немачки агенти тврде јесте да постоји неприкривени утицај Русије на државне медије, попут Раша тудеј и „Спутњика”, који извештавају и на немачком језику и понашају се као да Западом влада „персонификовано зло”. Како наводи „Зидојче цајтунг”, агенти тврде да је тешко разлучити да ли су „нетачна извештавања руских медија резултат претерано пристрасног новинарства или директне кампање дезинформација организоване од Кремља”.
Резултати ове истраге су у потпуној супротности са закључком недавно успостављене специјалне јединице ЕУ за стратешке комуникације, која тврди да „нема сумње да је проруска кампања дезинформисања део оркестриране кампање”. Како оцењује „Зидојче цајтунг”, канцеларка и њени сарадници нису уверени у тачност немачког извештаја, јер сматрају да руске тајне службе иначе за собом не остављају доказе.
„У кабинету канцеларке изгледа да нису убеђени у ту верзију. Такве грешке, кажу, руска тајна служба не прави”, пише минхенски дневник, додајући да извештај није представљен јавности јер није донео очекивани резултат. „Питање које остаје јесте да ли руска власт нема везе са догађајима или немачким тајним службама напросто није пошло за руком да докажу систематске руске манипулације”, наводи овај лист.
Због тога је кабинет канцеларке наложио тајним службама да наставе с истрагом, при чему су немачке службе договориле тесну сарадњу са колегама из Француске и Холандије, земљама у којима се такође ове године одржавају избори.
