понедељак, 25.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Цајт: ЕУ не сме препустити Балкан ни Русима ни Американцима

Страх Запада од ширења руског утицаја додатно појачан после победе Трампа који је јасно поручио да да му је Америка на првом месту, а Европи чак прорекао даље комадање
Аутор: Б. Чпајак, Ј. Церовиначетвртак, 09.02.2017. у 09:05
Југоисточна Европа је изгледа опет поприште политичких ветрова и са запада и са истока (Фото Ројтерс)

У западној Европи се поново ових дана шири стара зебња да би друге светске силе могле да запоседну простор западног Балкана који ЕУ сматра природном интересном сфером, иако се колеба да неке његове делове и формално прихвати у свој клуб. „Европска унија мора коначно да схвати Балкан као свој приоритет и не би смела да га препусти Русији, САД или Турској”, упозорио је јуче колумниста немачког „Цајта” Улрих Ладурнер. Јесте, каже он, да све балканске земље још нису чланице ЕУ, али ипак узнемирено апелује на европске лидере да схвате озбиљност ситуације јер „то је део Европе и мора остати део Европе” и то треба и јасно показати.

Већ извесно време западни аналитичари упозоравају да би ЕУ, која се све више урушава, коначан крах могла да доживи баш на Балкану. А потпуни дебакл би доживела ако би на њено место ускочила Русија или Турска.

Велики део одговорност за евентуално препуштање овог простора другима, како каже Ладурнер, иде на душу и Бриселу.

„За решавање проблема на Балкану потребно је усредсредити се на те проблеме и потребна је издржљивост, упорност. А у томе ЕУ није успела, јер се и сама бори за преживљавање”, објашњава он и заступа тезу да Балкан не сме бити препуштен Русима, али ни Американцима.

Запад већ дуго заступа став да Русија заправо ништа добро не доноси Балкану.

Недавно је шеф британске дипломатије Борис Џонсон констатовао да „када се погледа шта су Руси урадили на западном Балкану, онда је јасно да му не желе добро”.

Чини се као да се страх Запада од ширења руског утицаја додатно појачао после победе Доналда Трампа у Америци који је јасно поручио да у Русији не види толиког непријатеља као претходна администрација, да му је Америка на првом месту, а Европи чак прорекао даље комадање.

Да ли ће се битка за Балкан у наредним месецима заоштрити?

У тренутном вакууму када америчка администрација није још потпуно „стала на ноге“, а ЕУ се пита како даље, уз неизвесност која је очекује са изборима у неким од њених најмоћнијих земаља, овај регион је изгледа опет поприште политичких ветрова и са запада и са истока.

Русија и Турска су, каже Игор Новаковић из Исак фонда, од 2008. заинтересоване за овај регион схвативши да уз релативно мале трошкове могу да пројектују своје утицаје јер постоје велики делови становништва које им је традиционално наклоњено.

„С друге стране, ЕУ иако је највећи донатор и највећи инвеститор у овом региону, има катастрофално лошу стратегију сопствене промоције и лоше приказује све оно што су грађани од ње добили. Утицај Русије и Турске је посебно ојачао од избијања конфликта у Украјини од 2014”, сматра Новаковић.

Те године „Фајненшел тајмс” је у својој анализи повезао долазак немачког председника Јоакима Гаука у Словенију са стратегијом Берлина у заустављању све израженијег руског утицаја у региону.

„Русија стиже у регион и ми морамо да реагујемо”, гласило је упозорење Родриха Кисветера, члана Одбора за спољну политику у Бундестагу.

Данас Новаковић мисли да Немачка из историјских разлога не би желела да се намеће као неко ко ће диктирати европску политику према Балкану.

Бивши дипломата Симеон Побулић сматра, пак, да ако би дошло до промена у немачкој политици после избора у тој земљи у септембру, да би могло да дође и до промена према Балкану, мада не драстичних. „Немачка се налази пред својим великим дилемама. Прво, мора да реши како ће и даље да остане моћна, што је велики проблем. Меркелова и да поново победи, велико је питање да ли ће моћи да настави са истом политиком”, мишљења је Побулић.

Ко год из Европе предводио ту битку за Балкан, настојаће да минимализује руски утицај. Једино што Европу интересује посебно у последње две-три године од када је почела украјинска криза јесте, како каже Побулић, шта би овде Руси урадили. Он истиче да иако је Европа слабија него пре 20 година, она не може да напусти Балкан, јер постоје њени економски интереси.

„Не само да те везе жели Немачка, већ то жели и Италија и Аустрија… Значи, не може се интерес ЕУ искључиво посматрати преко интереса Европске комисије. Они дакле не могу да нас напусте, али ни да нас препусте другима. Не верујем да ће САД посебно да буде заинтересована за Балкан, биће за овај простор заинтересовани подједнако као за Италију, Шпанију”…

Новаковић тврди да Русија преко својих инвестиција показује да није суштински заинтерeсована за Балкан.

„Западни Балкан је користан за њу јер може уз мале трошкове да га користи за пребацивање лопте у западно двориште. У последње време постоји гомила апокалиптичних написа по којима ће са променом у Америци вероватно доћи и до промене интересних сфера у Европи, да ће се десити велики повратак Русије у централну и источну Европу па и на Балкан. Све ово је прилично под знаком питања. Русија ће сигурно искористити све шансе да дестабилизује ЕУ”, оцењује Новаковић.

Уколико би се утицај ЕУ умањио, Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, каже да би цео простор западног Балкана добио једну другу димензију. Русија је овде већ присутна, али би, каже он, могло да дође до афирмације њеног присуства уз сагласност са Америком, као резултат њихових нових билатералних односа.

Када је реч о утицају Турске на западни Балкан, наши саговорници се углавном слажу да је он све слабији због проблема које та земља има у сопственом дворишту.

Слободан Јанковић из Института за међународну политику каже да турски утицај постоји, али да је ослабио због велике унутрашње кризе с којом се суочава Турска и проблема које има на Блиском истоку. Она је свој фокус већ преместила на Сирију и на Ирак и тиме ће се бавити убудуће. А на Балкану она је, подсећа он, неколико последњих година заступала искључиво интересе муслиманских заједница, што је, каже, разумљиво.

Миливојевић, међутим, сматра да без обзира на то што Турска има сопствене проблеме, да ни Тајип Ердоган ни турска стратегија не одустају од онога што је пројектовао Ахмет Давутоглу, без обзира на то што он није у овом тренутку политички активан.

„Његова визија стратешке дубине остаје у Турској као једно од стратешких упоришта турске политике, и средњорочне и дугорочне, и она обухвата и Балкан. Нама Балканцима то више и одговара него екстремизам из друге муслиманске земље. Турска ипак промовише један секуларнији приступ у односу на друге исламске факторе, као што су Саудијска Арабија, Иран”, закључује Миливојевић.


Коментари25
88d90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Betty Boop
Kakve to ekonomske interese unija ima u Srbiji, sem puke eksploatacije? Sta su nam oni dali izuzev svakodnevnog ponizenja? Mozda su kupili nase politicare da sporovode nemacku a ne srpsku politiku? Tu su izgleda potrosili pare. Dosta nas ponizavaju i ubijaju vekovima.
Vukašin Jelenić
Došao je kraj švaba,i početak vremena Balkana.Dosta su nas kolonizirali a mi ćutali.
miroslav
Ovi sa fotke neka se pozabave spremanjem svoga dvorišta, neka zavrnu rukave, posla imaju na pretek. Iz dvorišta su im već neki pobegli a još neki se spremaju da pobegnu. Balkanom se već igrate godinama, ucenjujete, pretite, mlatite prstom, pljačkate ga, čak i bombardujete. I šta bi vi još od ovog Balkana? Od Balkana se ograđujete žilet žicom a Balkanu plasirate lažnu priču, da je to zbog izbeglica sa Bliskog istoka. A ova priča Rusi i Ameri skupa na Balkanu, možda bi bila zanimljiva, da bi se ustavila igra EU, koja se ponaša kao ranjena zver, na svom kraju?
Boki
ЕУ није имала до сада своју политику на Балкану. Била је само привезак политике НАТО пакта, а тамо зна се ко је диригент. А сад, пре њеног распада ако преузме Балкан, то се свима нама црно пише. Него историја показује ко је помогао на Балкану око протеривање Турака, око протеривања Хабзбурговаца, око протеривања хитлеровских снага. Точак историје је као точак среќе: стално се окреќе!
Gradimir
Hvala Cajtu na brizi. I mi mislimo da Nemacku ne bi trebalo prepustiti Amerikancima i 70 godina NATO okupacije, ... ali se ne pitamo mnogo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља