среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.02.2017. у 22:05 Јелица Антељ

Инспекција проверава „ленкин хлеб“

Уколико се утврди да је хлеб произведен по другачијој рецептури од награђене, ознака победника мораће да буде склоњена, а следе и санкције, каже Ненад Вујовић, начелник Пољопривредне инспекције
Велика конкуренција: у Србији послује око осам хиљада пекара (Фото Дарко Ћирков)

„Ленкин хлеб“ неће моћи да се продаје са ознаком победника „Пекаријаде 2016“ уколико инспекција утврди да није реч о истом саставу, изјавио је јуче за „Политику” Ненад Вујовић, начелник Републичке инспекције Министарства пољопривреде. Инспектори ће, каже, већ данас изаћи на терен и проверити да ли је реч о истом производу и уколико се испостави да није, следе казне.

– Ако инспектори утврде да је овај хлеб произведен према другачијој рецептури од оне која је награђена на такмичењу пекара, медаља, односно ознака која је истакнута на паковању овог хлеба мораће да буде склоњена, како бисмо спречило обмањивање потрошача – каже Вујовић и додаје да инспекција у овом случају изриче управне мере и подноси пријаву надлежном суду.

„Политика” је, да подсетимо, јуче објавила причу о „ленкином хлебу“, који је на прошлогодишњој „Пекаријади” награђена као најекономичнија векна која је припремљена са неколико једноставних састојака – куваном пшеницом и кромпиром. Жири ју је наградио и због тога што је рецепт био иновативан и што је хлеб био свеж и другог дана такмичења. Проблем је настао када се овај хлеб, под истим називом и ознаком победника нашао на полицама трговинског ланца „Делез“ , али са потпуно другачијом рецептуром – са десет пута више састојака, различитих додатака и адитива. Сви они су дозвољени у производњи хлеба, али је, осим другачијег састава, спорно и то што је овај трговац наставио да рекламира хлеб на свом сајту као победника „Пекаријаде” чиме је, према тврдњама инспекције, потрошаче довео у заблуду.

У „Делезу” су за „ Политику” пре два дана изјавили да је хлеб исти, али да је рецептура унапређена због прилагођавања индустријској производњи.

Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, који је донет на основу Закона о безбедности хране у Србији се примењује од 2013. године. Он недвосмислено штити потрошаче од оваквих појава на тржишту. За разлику од ранијих прописа који су имали доста мањкавости, овај правилник каже да декларисањем производа не сме да се обмањује купац, нарочито када је реч о карактеристичним особинама хране, њеној природи, идентитету, својствима, саставу, количини, трајности, пореклу и начину производње.

Овај правилник је иначе усаглашен са европским прописима и уредбом о пружању информација о храни потрошачима.

Са друге стране, потрошачке организације које су свакодневно у контакту са потрошачима тврде да прописи остављају простор за манипулације произвођача, јер је све више пријава купаца који се жале на непотпуне и проблематичне декларације различитих производа.

Према речима Ненада Вујовића, нису чести примери на нашем тржишту да се освојене награде на такмичењима лажно користе као мамац за потрошаче.

– Имали смо такав пример 2003. године када је један произвођач ракије искористио освојену медаљу коју је добио годину дана раније тако што је „окачио“ и на нове испоруке за тржиште иако није реч о истом пићу, па чак ни технологији производње – наводи начелник Пољопривредне инспекције.

Хлеб је намирница коју купујемо свакодневно, а већ неколико година и на нашем тржишту је понуда огромна, па се осим стандардног „саве“ продају и на стотине различитих врста такозваних здравих хлебова којима се додају различити састојци како би били укуснији, свежији и нутритивно богатији.

Према речима технолога, у производњи се користе побољшивачи који продужавају рок трајности и свежину производа, али то су углавном хлебови попут тоста који се на овај начин одржава у року трајања. Користе се конзерванси који су дозвољени у одређеној мери, али суштина додатака, било каквих адитива у хлебу, јесте да се побољша квалитет основне сировине, односно брашна. Из године у годину квалитет брашна је другачије и сваки пут се у складу са тим користе побољшивачи који ће обезбедити побољшање технолошких карактеристика брашна.

Потрошаче штите два закона

И у Тржишној инспекцији кажу да, уколико се утврди да хлеб који се продаји у „Делезовим” радњама није по саставу исти као онај који је награђен, то се може сматрати обмањујућом пословном праксом која је забрањена одредбама Закона о заштити потрошача.

– То се односи на пословну праксу трговца који давањем нетачних обавештења доводи просечног потрошача у заблуду и наводи или прети да га наведе да изабере да купи одређену робу од свих понуђених. Забрањено је да трговац обмањује потрошаче у погледу основних обележја производа, начина израде, награда или признања која су примили – каже Горан Мацура, начелник у Сектору тржишне инспекције и додаје да обмањујуће пословно понашање може да се јави и у оглашавању робе које је забрањено Законом о оглашавању.

Закон каже да у случају утврђене непоштене пословне праксе инспектор доноси решење којим налаже отклањање утврђене неправилности и подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду. У инспекцији кажу да је прошле године поднето више од тридесет захтева за покретање прекршајног поступка против трговаца за овакве прекршаје. Новчане казне за овакве прекршаје износе од 300.000 до два милиона динара за правна лица.

Како кажу у овој инспекцији, овај сектор ће реаговати после Пољопривредне инспекције која контролише квалитет и безбедност хране.

Коментари7
5a6e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

omnia mea mecum porto
Što niste najavili dolazak, tako da se pripreme? Malo je država u svijetu gdje se hleb toliko jede i voli, a još manje gdje je njegova proizvodnja nekontrolisana i loša kao u Srbiji. Jedino kod nas je hleb opasan po život.
Божидар Продановићп
Такав хлеб се једе у Немачкој и то није никакав новитет.
ne znam
Kuvana psenica i krompir? Pa zar ovo dvoje nije proglaseno za stetno i cak opasno po zdravlje? Po paleo nalazima? Da nadimaju, da ubrzavaju dijabetes, da stare kozu, da se od njih prdi, da toga nije nilo u doba pecine. I jos svasta nesto. A koliko ja znam od brasna i krompira se pravi smesa za knedle.
petra milicevic
crni hleb?
petra milicevic
a crni hleb ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља