На једној страни: Француска, Немачка, Белгија, Шпанија и Шведска. На другој: САД, Кина, Бразил, Аргентина, Индија и Јужноафричка Република. Представници те две групе држава тако су сукобили мишљења о Грчкој на седници Управног одбора ММФ-а у понедељак после подне у Вашингтону да је ММФ био присиљен да јавности призна раскол у врху најважнијег глобалног институционалног зајмодавца. Споменути раскол доводи у питање најаву ММФ-а да ће до краја фебруара коначно одлучити да ли се и новцем прикључује текућем пакету помоћи Грчкој, на чему инсистирају кредитори с ове стране Атлантика.
Предмет спора у Вашингтону биле су две опречне процене привредног опоравка најзадуженије чланице еврозоне, даље судбине њених дугова, односно способности да се избори са пристижућим новчаним обавезама.
Разлог полемике био је најновији технички извештај експерата ММФ-а о привредној и финансијској ситуацији Грчке на 91 страницу. Према Европљанима, Грчка се извлачи из привредне обамрлости. Према наведеном „остатку света”, Грчка нема шансе да се извуче из дубиозе док Европа Атини не отпише добар део дуга према „фамилији”.
Колико јуче, налазе најновијег извештаја ММФ-а о Грчкој званично су критиковали и Еврогрупа, као „заснован на застарелим подацима”, али и Атина, и то као „противуречан”.
Судбина даљих исплата транши најновијег међународног пакета помоћи Грчкој (договореног 2015) ових дана је неизвесна.
Наиме, сада су ММФ и Европа у пат позицији поводом „грчких дугова”. Европа тврди да је најновији извештај експерата ММФ-а о Грчкој „превише песимистичан”, барем према оцени Јерона Дајселблума, председника Еврогрупе), будући да није уочио како грчка привреда већ четврти квартал бележи (скромни) раст. Дајселблум је истом приликом одбацио сваку помисао о отпису главнице грчког дуга.
Ако је Еврогрупа у праву да ММФ барата бајатим подацима, поставља се питање којим онда наочарима експерти ММФ-а гледају Грчку, али и друге државе које се рву са егзистенцијалним дужничким обавезама и обраћају Бретон Вудс институцији за помоћ.
Са друге стране, друга група чланица Управног одбора ММФ-а, предвођена САД и Кином, убеђена је да су експерти истог ММФ-а добро сабрали и одузели грчке рачуноводствене колоне.
Споменути „остатак света”, заступљен у Управном одбору ММФ-а, снажно верује у процену стручњака ММФ-а, сматрајући да су у праву када кажу да је грчки дуг „неодржив” и да креће да расте „експлозивном брзином”, што доводи у питање и њен даљи привредни опоравак и способност да изађе из дужничких менгела.
Правилник ММФ-а иначе истиче да када овај фонд својим анализама утврди да земља тражилац помоћи има испред себе „неодрживи дуг”, онда Бретон Вудс институција није у позицији да се ангажује.
То правило ММФ је у случају Грчке више пута прекршио у претходним фазама дужничке кризе те земље.
Овог пута, у извештају ММФ-а се наводи да је грчки дуг „неодржив” и да креће да расте „експлозивном брзином”.
Шта је сада судбина грчких дужничких обавеза у 2017. ако ММФ и Европа остану при сопственим – а опречним – проценама грчког привредног опоравка и способности земље да испуњава пристижуће финансијске обавезе?
Колико јуче, влада у Атини истакла је поверење да ће ММФ и ЕУ наћи начин да превазиђу пат позицију у којој се сада налазе поводом „грчког случаја”. Истовремено, Јоргос Катругалос, заменик министра иностраних послова Грчке отпутовао је јуче за Брисел ради сусрета са Пјером Московисијем, европским комесаром за економске и монетарне послове, и разговора о „препрекама везаним за трећи пакет кредитне помоћи и геополитичким темама”, наводе извори у Атини.
„Став Атине је да је неопходан свеобухватни споразум о свим питањима, без икаквих ’сенки’, такав да Грчка може да се прикључи финансијским програмима ЕЦБ”, истакао је Димитрис Цанакопулос, портпарол владе у Атини.
Да ли ће и ко овог пута први устукнути: ММФ, Европа или Грчка?
