петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Безистан – Пепељуга или принцеза

Аутор: Д. Мучибабићуторак, 25.03.2008. у 23:30
Зуб времена одавно је нагризао пасаж на Теразијама (Фото П. Павловић); Будућност Безистана

Зуб времена одавно је нагризао пасаж познат као Безистан који спаја Теразије са Тргом Николе Пашића, али, ако је веровати градским челницима, сређивање овог простора требало би да почне у другој половини године. Идејни пројекат урадили су студенти Архитектонског факултета у сарадњи са професорима. У току је припрема техничке документације и финансијске конструкције, каже Јасенко Лазовић, члан Градског већа задужен за привреду и локалну самоуправу.

– Реч је о уређењу изузетног простора – каже Зоран Ђукановић, доцент на Архитектонском факултету и руководилац пројекта Уметничко обликовање јавних градских простора, у оквиру којег је настало ово идејно решење.

– Пролаз представља пупак Београда и биће дотеран без већих архитектонских захвата. Заштићен је као културно добро. Добиће ново осветљење, урбани мобилијар и сувенирницу. Идеја је да пролаз упристојимо за потребе будућих корисника, јер је у питању локација кроз коју ће престоница комуницирати са грађанима, али и туристима – најављује Ђукановић.

Јасенко Лазовић истиче да је град на иницијативу Туристичке организације Београда пре годину дана покренуо причу да се обезбеди квалитетно место за продају сувенира и тако побољша туристичку понуду престонице.

– „Безистан” треба да буде простор у коме ће бити неколико радњи са сувенирима. Жеља нам је да у будућности он добије и културне садржаје. Очекујем да ће радови почети за неколико месеци. Ништа нећемо радити без учешћа Управе општине Стари град – наглашава Лазовић.

Без обзира на то што наткривени трг у срцу града није у надлежности општине у којој се налази, Мирјана Божидаревић, председница Старог града, каже да „Безистан” представља једно од обележја Старог града које је сада у лошем стању.

– Већ годинама сарађујемо са Архитектонским факултетом на тему уметничког обликовања и уређења простора и мислим да је  предлог студената за обнову „Безистана” одличан. Допринос општине његовом уређењу је подршка и студентским идејама и напорима града да улепшају Београд. Уколико буде потребно, наша подршка може да значи и финансијску помоћ за сређивање овог важног градског простора – објашњава Божидаревићева.

Ексклузивна локација пре више од 30 година поверена је на управљање ЈКП „Зеленило Београд”. Радован Драшкић, директор „Зеленила Београд”, пита се зашто је његова кућа задужена за одржавање пасажа када у њему има најмање зеленила.

– Предлагао сам да ова локација пређе у надлежност Пословног простора Београд или Градског-стамбеног предузећа, односно установе која има више искуства са оваквим комплексом. Не знам да ли ће и после сређивања пасаж бити поверен „Зеленилу”, или некој другој установи. Важно је да ће у пролазу бити радње са сувенирима, а можда понудимо садашњим закупцима локала да, када се заврши обнова, делатност прилагоде новој намени – каже Драшкић.

Миран кутак са баштицом у чијој хладовини су многи проналазили предах од градске буке и врућине била је слика „Безистана” с краја педесетих година прошлог века која живи само у успоменама тадашњих генерација. Било је покушаја да се пасаж уреди, али сви су нажалост пропали. Већ годинама подсећа на запуштене хаусторе од којих су сви станари дигли руке. Начичкане радње са накитом и слаткишима, киоск са фудбалским дресовима, улични продавци сувенира, књига, оронула фасада – део су декора кроз који суграђани углавном протрчавају. Ни некада чувени биоскоп „Козара” више не привлачи пажњу филмофила. Једино лева страна пролаза од Дома синдиката до Теразија оставља нешто бољи утисак у који се уклапа ресторан „Мекдоналдс”, експозитура „Рајфајзен банке” и један кафић.


Коментари2
49b0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ing. B. Ivkovic
M. Miodragovicu: filigransku konstrukciju su projektovali kao arh. Vladislav Vladisavljevic, bivsi sef "Turistprojekta", i kao staticar profesor ing. Borivoje Belopavlic, sa Gradjevinskog Fakulteta u Beogradu.
M. Miodragovic
Bilo bi interesantno saznati ko je bio ili bili kreator(i) ove izvanredno lepe filigranske konstrukcije i kada je ona izvedena. Mnogo ste polozili paznje na strucnjake koji treba da je revitaliziraju ali ni reci o njihovim stvaraocima. Popravite gresku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља