среда, 29.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:09
ПОГЛЕДИ

Мигранти и криминалитет – поуке једног немачког случаја

Немачко правосуђе, навикнуто на висок степен уредности и прецизности, сада се суочава с баналним проблемом утврђивања правог узраста учиниоца кривичног дела : Мигранти као хуманитарно али и безбедносно питање Фото Ројтерс
Аутор: Милан Шкулићпетак, 10.02.2017. у 08:15

Бежећи од ратова, али и економске беде, милиони миграната, од којих већина нису класичне избеглице, хрле у Европу. Многи су настрадали у морским таласима, а више од милион миграната је своје трајно или привремено уточиште нашло у „обећаној земљи“. Тај „мигрантски рај“ је примарно Немачка која је суочена с хуманитарном катастрофом мега размера исказала тежњу да буде „шампион“ у заштити људских права. Додуше, из неких изјава немачких званичника провејавао је и став да је пријем великог броја младих радно способних људи шанса за снажну немачку привреду, увек „гладну“ нове радне снаге. Неки немачки правници и социолози мигрантско питање посматрају и као својеврсни „социјални експеримент“. Као и сваки експеримент, и овај може да успе или да не успе, али је питање које су његове последице.

Вероватно је немачка начелна благонаклоност према мигрантима проузрокована и још увек веома снажним осећајем „историјске кривице“, због нацистичких злочина током Другог светског рата. Али, изгледа да Немачка ипак одустаје од масовн(иј)е интеграције миграната, јер однедавно у овој држави делује и посебан програм финансијске стимулације који подразумева да се сваком мигранту који није непосредно угрожен ратом исплати одређена сума новца под условом да се врати у своју матичну земљу. До промене става је, чини се, дошло и због увиђања да проблем миграната није само хуманитарно и правно питање, већ и безбедносно.

Наиме, немачка јавност се неколико пута жестоко узнемирила због криминалитета миграната, почев од масовног сексуалног узнемиравања жена приликом уличних новогодишњих прослава, па до драстичног случаја недавног терористичког напада у Берлину. Посебно је у јавности одјекнуо један злочин у идиличном Фрајбургу, лепом граду на падинама Шварцвалда, једном од најомиљенијих немачких универзитетских центара, познатом и по угодној клими.

Била је топла октобарска ноћ. Деветнаестогодишња студенткиња медицине се бициклом нешто после поноћи спокојно враћала са студентске журке. Никада више није виђена жива. Силована је на обали реке у којој је касније пронађено њено тело. Чврсти докази, а пре свега резултати ДНК анализе, указали су на мигранта из Авганистана који у Немачкој борави од 2015. године и који се официјелно сматрао „добро уклопљеним“ у немачко друштво.

Случај касније добија и одређене специфичне конотације. Несрећна студенткиња је била годинама ангажована у пружању помоћи мигрантима, а њен отац је био високи службеник у ЕУ администрацији, који се пре свега бавио људским правима, где спада и заштита азиланата. Све ово је изазвало додатно огорчење у немачкој јавности, те наравно послужило као повод и за неке екстремне ставове ултрадесничара.

У иначе уређеној правној држави, као што је Немачка, посебно шокантно делује и сумња која се појавила у погледу праве старости осумњиченог, али и његове могуће раније, властима непознате криминалне прошлости. Осумњичени је званично у време извршења злочина имао 17 година. Појавила се информација да је исти човек наводно још 2013. године у Грчкој и тада са навршених „истих 17 година“ напао и тешко повредио једну девојку, те да је за тај злочин осуђен на 10 година затвора, а да је под нејасним околностима пуштен након свега неколико година. Потом се нашао у Немачкој где поново као ,,малолетник“ врши тежак злочин. Сада се у истрази на темељу вештачења покушава утврдити права старост осумњиченог, што се ипак своди на неку врсту овлашне „шац методе“, крајње нетипичне, па и чудне за савремене кривичне поступке.

Немачко правосуђе, навикнуто на висок степен уредности и прецизности, сада се суочава с баналним проблемом утврђивања правог узраста учиниоца кривичног дела, што се у „нормалним“ случајевима решава крајње рутински. Ако би се доказало да је био пунолетан у време извршења злочина њему прети и казна доживотног затвора, а у супротном највише 10 година. Разлика је огромна. Немачка јавност се пита и како је могуће да ако је заиста исти човек већ осуђен у Грчкој то не буде познато немачким властима, и то у време када ЕУ интензивно развија полицијску и правосудну сарадњу.

Док је људског друштва, биће нажалост и злочина. Не треба априорно и паушално у сваком мигранту видети неку додатну опасност, почев од класичних злочина, па до тероризма, али не треба ни сметнути с ума да масовне миграције подразумевају и низ врло озбиљних правних и безбедносних проблема.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду


Коментари12
e28e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sta je kriminalitet?
Znam sta je kriminal ali nikako ne mogu da pogodim sta je kriminalitet i zbog cega je ta rec potrebna kad vec ostoji rec kriminal. Nekad izgleda da je kriminalitet stopa kriminalnih dela, narocito u clancima kad se govori da je kriminalitet manji ili veci.
MarkoMarkovic
Svaka cast Profesore, zadovoljstvo je citati vase analize i komentare objektivnog i naucnog duha.
mare
Nikad mi '' istorijska krivica'' nije bila jasna. Zbog grehova iz prošlosti prošlih generacija ti praviš probleme generacijama koji s tom prošlošću nemaju ništa. Kao i u SAD, zbog robovlasništva, iako je u to vreme jako mali broj belaca imao robove, i sad treba da ispaštaju nedužni ljudi. Argument radne snage u Nemačkoj je mit jer samo 2% tih migranata radi ostali žive od socijale, a ta socijala košta nemačke poreske obveznike ogromne svote novca.
belen
Nemačka devojka koja je brutalno ubijena, stradala je zbog elementarnog nepoznavanja realnosti, a neznanje se skupo plaća. Često mnoge devojke koje se bave takvim humanitarnim radom ili idu po svetu u razne misije, na kraju budu ubijene ili silovane od strane onih kojima su želele pomoći. Brinući o nekoj dalekoj deci i ljudima, ostanu bez svoje dece, ako i prežive. Vidim takve i po Beogradu koje pomažu „migrante“. Što reče jedan pametan čovek, ona je patila od fatalnog nedostataka vitamina R od koga pati i na desetine miliona Evropljana. Reč je o vitaminu Razumevanja Rasne Realnosti, Racionalnosti, Razlikovanja, Razboritosti, Reciprociteta, Razuma, Relacionizma. Kada nema takvog vitamina R i sledstvenog kompasa u glavi, ljudi pate i donose fatalne odluke na svoju štetu, zavarani slatkorečivom pričom o bezobalnoj humanosti koju im plasiraju licemeri. Evropski autorasisti, moderni flagelanti, su tipičan primer tog samoponižavanja i kratkovidosti.
@Krstan
Mislite naplatili ste dobro. Vojvodina cela ej ode.
Препоручујем 2
Крстан
@Sonja Платили смо ми то дебело. Врло често и животима да би империја опстала. Пробај да мало шире сагледаваш историјске догађаје, а не да парцијално бираш оно што ти се свиђа и поткрепљује твој став.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Predrag Djokić
Autor u celom tekstu stoji na liniji islamoforbije, a onda u poslednjem pasusu pokušava da se "ispegla". Zato članak nema nikakav smisao,: oni su čas pretnja, a čas "ne treba u svakom migrantu apriorno i paušalno videti neku dodatnu opasnost". Od opisa ovog slučaja bilo bi korisnije da je autor predstavio statistike koje govore o tome da li je porasla stopa kriminala od dolaska migranata u Nemačku. Uopšteno govoreće, g. Škuliću se može zameriti da su njegovi javni nastupi uvek "na liniji lasti". Na primer, ovaj tekst nije objavljen kada je Merkelova širokih ruku primala izbeglice, a njen obožavalac u našoj zemlji sledio njen primer. Sada kada je vlast kako kod nas tako i u Nemačkoj promenila ploču, Škulić piše tekst koji je uperen protiv imigranata, ma koliko on to pokušavao da sakrije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља