Берлин – У најкраћем: француски дебитантски филм „Џанго” Етијена Комара је пре свега дирљива прича о преживљавању. У његовом фокусу је мали, али значајан исечак из богате биографије и бурног живота легендарног гитаристе и композитора џез музике, пионира „џипси свинга” – Џанга Ренарта. Онај, кроз који се прелама страдање Рома током нацистичке владавине широм Европе.
Адекватан филм за отварање 67. Берлинала, којем су осим филмских звезда присуствовали и федерална министарка за културу и медије Моника Гритерс и градоначелник Берлина Михаел Милер, у друштву председника жирија редитеља Пола Верховена и домаћински увек расположеног Дитера Кослика.
Звезда вечери без сумње је био француски глумац алжирског порекла Реда Катеб, којег наша публика га памти и по улогама у филму „Далеко од човека” и „Пророк”, а видеће га на Фесту и у Вендерсовом 3Д филму „Дивни дани Арњуеза”. Катеб је као Џанго убедљив, предан лику до потпуне идентификације. Уверљив и у сценама магичних гитаристичких перфоманса током којих и Катеб, баш попут Џанга, „свира” гитару користећи три прста леве руке. Џангу су друга два још од детињства, после тешке повреде, била укочена те је зато и измислио потпуно нови начин свирања.
Сама радња филма смештена је у Париз 1943. године, када почиње прогон обожаваног музичара и његове ромске породице од стране Немаца који су и сами уживали у његовим концертима величајући га и сами као музичара. И Роми су поред Јевреја и Словена били на списку за уништење. Уз то, Џангове ноте су од стране нациста сматране и за сувише „црначки обојене” и као такве, процењено је у једном тренутку, лоше су могле да утичу на аријевску расу. У Комаровом филму се постепено све то прелива из другог у први план, попут тешких, црних облака који су се у једном делу живота надвили над човеком који је уметник, врхунски музичар. Који живи за музику и од музике. И ништа више.
Музика Џанга Ренарта одувек је инспирисала и филмске ствараоце. Скорсезе је његове композиције користио у филму „Авијатичар”, Дејвид Финчер у „Чудесном случају Бенџамина Батона”, а његова музика постоји и у „Матрикс” трилогији. Један од његових великих обожавалаца је и Вуди Ален. Сетите се само Шона Пена у улози џез гитаристе опседнутим Џангом у Аленовом филму „Sweet and Lowdown” . Филм „Џанго” је за приказивање у Србији, премијерно на београдском Фесту откупила кућа „Мегаком филм” Игора Станковића.
Уводног фестивалског дана обелодањено је и да ће берлинска „Златна камера” за животно дело данас свечано бити уручена хонгконгшком продуценту и дистрибутеру Нансун Шију који још од 1970. године има завидну међународну каријеру. Ши је као продуцент сарађивао, осим са Цуи Харком и Џонијем Вуом, и са Мартином Скорсезеом. Нансун Ши је и француски витез уметности.
Наш критичар у жирију критике
Филмски критичар нашег листа, Дубравка Лакић је по трећи пут у Међународном жирију критике – Фипресци на Берлинском фестивалу.
На 67. Берлиналу она ће са Алин Тасчијан (председник жирија, Турска) и Денисом Бухером (Швајцарска) одлучивати о награди за најбољи филм главног такмичарског програма. Критичари Керем Акча (Турска), Алехандра Трелес (Уругвај) и Џенифер Борман (Немачка) одлучиваће о победничком филму паралелног програма „Панорама”, а Сасја Кетсир (Холандија), Раша Хосни (Египат) и Ридгер Зухланд (Немачка) о победнику програма „Форум”.
К. Р.
