Етнографски институт Српске академије наука и уметности ове године прославља седам деценија постојања. Реч је о водећој научној установи у Србији за проучавање народне културе, живота и обичаја и етничке историје српског народа и других етноса, као и културе српског народа у земљи и расејању.

– У поређењу са 2002. годином, када смо имали два доктора наука, данас их имамо 23 и развијену издавачку делатност, упркос отежаном начину финансирања. Јубилеј ћемо обележити на јесен, трајаће месец дана, низом различитих манифестација, од изложби до научног скупа – каже др Драгана Радојичић, директорка Етнографског института.

За континуирано и свестрано праћење рада ове научне институције, Етнографски институт САНУ доделио је јуче захвалницу нашој новинарки Сандри Гуцијан. Како је приликом уручења признања истакла директорка Драгана Радојичић, рад свих наших института није довољно заступљен у медијима, али „Политика” у том погледу представља изузетак.

До средине осамдесетих година прошлог века научници Етнографског института на читавом подручју Србије истраживали су културу становања, привреду, обичаје, фолклор, трансформације услед индустријализације и урбанизације, а проучавали су и специфичности градских средина.

Политичке, друштвене и демографске промене до којих је дошло деведесетих година 20. века донеле су нове теме истраживања, попут миграција и избеглиштва. Почетком новог миленијума настављен је рад на проучавању савремених културних и етничких процеса, од нематеријалног културног наслеђа и етничког идентитета, до међуетничке комуникације, мултикултуралности, савремених и традиционалних облика религиозности…

У Етнографском институту САНУ сакупљена је и објављена обимна етнографска грађа. Библиотека је почела са радом одмах по оснивању института и чува вредну збирку старих и ретких књига. Ту је, рецимо, колекција негатива насталих током пионирских истраживања и фотографисања детаља народног живота на јужнословенским просторима, почетком 20. века, аутора др Радивоја Симоновића. Зато је један од пројеката института и „Дигитализација и презентација видео-архива Етнографског института САНУ насталог у периоду 1903–1939. године – део збирке др Радивоја Симоновића”.

Сарадници овог института раде и на пројекту– „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије” и на изради мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе”, са циљем да се створи јединствена дигитална ризница знања о српском језику и култури. У „Појмовнику” ће се наћи термини и појмови и традиционалне и савремене, сеоске и градске, елитне и популарне, већинске и мањинске, архаичнe и универзалнe, специфично националнe, али и савременe и интернационалнe културе.

Етнографски институт организује бројне научне скупове и негује сарадњу са Аргентином, Русијом, Бугарском, Мађарском, Пољском, Украјином, Чешком, државама бивше СФРЈ…

Р. Д.