петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:41
ИНТЕРВЈУ: КРСТИВОЈЕ ИЛИЋ, песник

Остао је само смех и грех

Тај однос митског јединства, физичког и метафизичког света у мени, и око мене, са незаборавном и болном трагедијом српског народа током посткосовских векова, кулминирао је у последњој деценији прошлог века
Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 13.02.2017. у 08:30
(Фото: Википедија)

Ове године награду „Одзиви Филипу Вишњићу”, за родољубиво песништво, коју додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак” из Орашца, добио је Крстивоје Илић (1938), аутор десетак песничких збирки, међу којима су и књиге родољубиве поезије: „Мишарске елегије”, „Сабор бесмртника”, „Краљевски епитафи”, „Церски епитафи”... Поводом наградe, Задужбинско друштво „Први српски устанак”, објавило је књигу изабраних родољубивих песама Крстивоја Илића „Подземна опела”. Награда ће бити уручена у среду 15. фебруара, на Сретење, у Марићевића јарузи у Орашцу

 Када сте почели да пишете родољубиву поезију?

Све је почело осамдесетих година прошлог века са тужбалицом „Јесен на Косову 1389” која је била уводна песма у циклусу „Тужаљке за Лазаром” за који сам добио највеће књижевно признање Косова и Метохије – награду „Лазар Вучковић”. Касније сам написао више песама о страшном косовском распећу, има их у скоро свим мојим објављеним књигама.

Како је настала књига „Мишарске елегије”?

Тај однос митског јединства, физичког и метафизичког света у мени, и око мене, са незаборавном и болном трагедијом српског народа током посткосовских векова, кулминирао је у последњој деценији прошлог века, после повратка из Београда у завичај, настанком књиге „Мишарске елегије”. Подржавајући епски стих, обогаћен модерним песничким језиком, желео сам да подсетим савременике да је „Бој на Мишару”, генијалног народног певача Филипа Вишњића био, и историјски, прва српска победа од Велбужда, кад се прославио млади краљ Стефан Душан, до мишарске епопеје вожда Карађорђа! Наравно, и увод у обнављање модерне српске државе!

Аутор сте и драме „Мишарска битка”?

Тих година објавио сам и драму „Мишарска битка”, у античком духу, верујући да је Србима доста комедија и политикантских комедијаша! Драма је премијерно изведена августа 2006. у част два века нове српске државности. Требало је да обиђе све српске „куле и градове”, али се убрзо од тога одустало! Остао је само смех и грех! А таква игра је безболна за сваку идеологију! И амин! И остало је чуђење: зашто најславнија и пресудна битка за ослобођење од вишевековног ропства није у филмској, или телевизијској верзији, понуђена свеколиком српству!

Својим коренима вратили сте се и књигом „Краљевски епитафи”?

После пет издања „Мишарских елегија”, и свечаног, шестог, с поднасловом: „Стихови и ноте”, за које је музику написао угледни композитор Будимир Гајић, књига је наставила свој нови живот широм српства, у извођењу солиста, хорова и оркестара!

Уводна елегија „Кажи Боже до спасења путе” постала је нека врста нове химне бивших робова и потоњих јунака! Тако и данас живи! А ја сам, опијен божанским вином Немањића, написао и објавио у Српској књижевној задрузи „Краљевске епитафе” као исповести владара благородне династије Немањића са друге стране живота! Књига је објављена 2009. Дванаест владара као неки судбински увод у могућих дванаест епизода неке серије!

Опевали сте мишарске јунаке, а о стогодишњици Првог светског рата и – церске?

О стогодишњици Првог светског рата сетио сам се славне победе Степине Друге армије на Церу! Било је природно да песник, који је опевао мишарски тријумф, опева и церски! Као што је неприродан покушај српских мрзитеља да се сва патња и јунаштво српске војске подведу под – Велики рат! Значи, сви су криви, и нико није крив, сви су победници, и нико није ни грешан, ни поражен, иако су, уз незапамћене жртве, и народа и војске, били на крају изударани од српских Обилића!

И у вашим књигама за децу има родољубивих песама?

У књизи изабраних стихова за децу: „Коласте аздије”, објављен је циклус „Молитве са Космета” као вапај српске деце приморане да одрастају у стрепњи и презиру, свакодневно страхујући за свој физички опстанак!

Шта је данас родољубље?

Тежња да се и песници идентификују са својим народом: ко су, где су, и шта су, и у овом времену. Или, даровитост и моћ да се најлепшим песничким језиком придруже свом пореклу, у мом случају, краљевству и царству Немањића! Избор је део слободе као бесмртне категорије живота!


Коментари0
c323f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља