петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

„Трејнспотинг” стигао и до Подујева

Ричард Гир у „рату” са Трампом, Берлин – „геј-океј фестивал”...
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 12.02.2017. у 21:10
Из филма „Т2” Денија Бојла ​(Фото: 67. Берлинале)

67. БЕРЛИНАЛЕ

Берлин – Још увек код куће имам ону наранџасту рекламну мајицу са натписом Трејнспотинг коју сам добила у Кану 1996. године где је овај филм имао светску премијеру. Тамо сам се први пут срела са филмским стваралаштвом Денија Бојла, прво видела „Трејнспотинг” па тек онда „Мало убиство међу пријатељима” (1994), иако су снимљени обрнутим редом. Прескочила бих помињање његовог првог интернационалног, скупог филма „Плажа”, не сматрам га бог зна каквим, али радо призивам у сећање његов Оскаром награђени филм „Милионер из блата” („Милионер са улице”) и са задовољством делим данас са вама и утиске са берлинске премијере Бојловог „Трејнспотинга 2” – „Т2–.

Чињеница је да сам се прибојавала да ми се неће допасти, као што ми се углавном не допадају исфорсирани наставци или „римејкови” некада успешних и популарних филмова, Јер, зашто кварити нешто што је заувек ушло у филмску историју, што је то случај са оригиналним „Трејнспотингом”, који је још пре две деценије стекао статус култног филма и заузео десето место на листи најбољих британских филмова свих времена према избору Британског филмског института.

Срећом те постоје изузеци од правила. Међу њима је и „Т2”. Испоставило се да је то сасвим добар филм. Не толико квалитетан и значајан као први, али као филмски наставак има и смисла и оправдања. Довољно је занимљив, динамичан због спотовске режије и осавремењен. Уз то, даје и одговор на питање шта је било после са оним својевремено распомамљеним тинејџерима: Марк „Рент бојем” Рентоном (Јуан Мекгрегор), Данијелом „Спадом” Марфијем (Јуен Бремнер), Сајмоном „Сик бојем” Вилијамсоном (Џони Ли Милер, сада популаран и као ТВ Шерлок Холмс) и Франсисом „Франком” Бегбијем (Роберт Карлајл). Где су и како завршили после оне преваре, издаје и бекства? И какви су ови „момци” данас, као средовечни мушкарци, двадесет година после, на истом месту. У Единбургу, у чијем су радничком предграђу посрћући одрастали на дну лествице, уз дрогу, песнице и крв...

„Т2“, дакле, нуди поновни сусрет са истим ликовима, осмишљеним прво у роману Ирвина Волша, па оживљеним на великом екрану. И опет су они на раскрсници живота, у познатом криминализованом миљеу предграђа и у ситуацији да би они (на свој начин) да крену напред, али их прошлост и порекло упорно враћају назад. У пределе лоповлука, насиља, дроге, превара и издаје пријатељстава, али и жеље за осветом која никада не спава... У ово житије о единбуршкој четворци Дени Бојл (и Ирвин Волш) уводи и главни женски лик – Веронику (у тумачењу Анђеле Неђалкове, бугарског порекла), младу бугарску проститутку на привременом раду у шкотском граду, која ће пресудно утицати на њих и на крају их надиграти.

Како ће овај филм ускоро имати сусрет и са београдском публиком не бих да откријем превише. Можда само да укажем на то да су и Бојл и Волш, изгледа, бежали са часова географије током школовања. Вероника се после преваре наводно враћа кући у Бугарску, али на железничкој станици у њеном родном месту великим ћириличним словима пише – Подујево. Тако је ова косовскометохијска општина ауторском грешком ушла у филмску историју. Острвљанима, поданицима Уједињеног Краљевства, све на Балкану дође му на исто. Па да, што би се замарали чињеницама.

Да је берлински фестивал од свог оснивања „обојен” политиком, то и врапци на грани знају, али да ће се политички, а често и политикантски ангажман Берлинала ове године претворити у полигон за „антитрамповску” кампању овде присутних америчких синеаста ипак није било за очекивање. Зашто? Зато што је до сада међу америчким „филмаџијама” (изузетак је увек био Мајкл Мур) на великим (али и мањим) европским фестивалима увек важило оно неписано, али вазда гласно изговарано, правило: „Не нападам председника САД ван САД, то чиним код куће”. По том систему нису током јавних наступа (и у интервјуима) нападали ни Клинтона, ни Буша, наравно ни Обаму, али су сада грлено навалили на Доналда Трампа. Само један од примера како то изгледа јесте онај јучерашњи, када је током конференције за новинаре, поводом улоге у такмичарском филму „Вечера” Орена Мовермана, амерички глумац Ричард Гир много тога је замерио Трампу изјавивши и да никада не би био „домаћин вечере на којој је присутан Доналд Трамп”. Гир је, између осталог, рекао и следеће: „Број злочина из мржње порастао је енормно у Америци и Европи чим је Доналд Трамп објавио председничку кандидатуру. Нажалост, ми имамо лидере који стимулишу страх, а тај страх нас изазива да чинимо заиста ужасне ствари. Морамо бити веома опрезни у томе како разговарамо једни са другима и

како карактеришемо једни друге. Најстрашнија ствар коју је Трамп урадио јесте да је терминолошки изједначио муслиманске избеглице и тражиоце уточишта са терористима. Тако сада ствари стоје у САД. Избеглица је некада био неко за кога сте имали емпатију, желели да помогнете. Сада се њих бојимо. Морамо стварно да разумемо шта је овај конзервативни покрет већ урадио и да не заборавимо да смо сви заједно у овоме. Морамо да прихватимо једни друге и да се волимо...”.

Дан пред јучерашњу премијеру Мовермановог филма „Вечера”, политичко-породичне драме у којем игра кандидата за гувернера и брата главног јунака – професора историје (у тумачењу Стива Кугана), Ричард Гир, најславнији амерички будиста и лични пријатељ далај ламе, имао је и лични сусрет са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Тема разговора била је тренутна ситуација на Тибету, јер је Гир и председавајући Међународне кампање за Тибет (ICT) и као такав ради на промовисању људских права и демократских слобода Тибетанаца. Пре сусрета са Меркеловом Ричард Гир је имао састанке и са припадницима немачке странке Зелених, члановима Бундестага и потпредседницом Клаудијом Рот...

О Трампу се прича и у оквиру паралелног програма „Панорама” који по традицији приказује и такозване геј-филмове (геј аутора

или на геј тематику), због чега се читаво Берлинале назива „геј-океј фестивалом”. Челник „Панораме” Виленд Шпек још првог дана је изјавио да „сада када имамо америчког председника који репрезентује најгору врсту мачизма, чини се да се враћамо временски уназад”, алудирајући на то да под Трампом и геј популација може да има великих проблема...

Све у свему, први дани 67. Берлинала наговештавају (анти)трамповски фестивал. Све ми се чини да није толико у питању сам Доналд Трамп, колико страх од непознатог и страх од промена које су неминовне.


Коментари1
ed3ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Андреј Милошевић
Дубравка, није до Подујева, него до Подујана. На станици на крају филма јасно пише Подуяне-Poduyane, а то је предграђе Софије, тако да ништа нису погрешили. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља