понедељак, 24.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ДОСИЈЕ: БРОЈ СТАНОВНИКА НА ПРОСТОРУ НЕКАДАШЊЕ СФРЈ ОД 1991. ДО ДАНАС

Највећи демографски губици Црногораца, Срба и Бошњака

Срба за око милион мање него у години кад је почео распад СФРЈ. Минималан пораст од 65.000 доживели једино Албанци, сви остали су у мањем или већем минусу. По републикама, демографске промене углавном су пратиле ратна збивања
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 12.02.2017. у 22:00

На самом крају 2016. статистички завод из Бањалуке објавио је коначне резултате пописа становништва БиХ из 2013. који се односе на Републику Српску, што означава и дефинитивни завршетак ових пописних акција на целом простору екс-Ју. Пре тога, комплетан попис на истом подручју организован је још 1991, па је сад могуће упоређивати ове релативно нове резултате са онима од пре двадесет и више година.

Најједноставније је поређење укупног броја становника. Те 1991. у Југославији је било, према тадашњој пописној методологији, око 23,6 милиона становника. Уз напомену да су попис бојкотовали Албанци у Србији, па је њихов број тада процењен, али и укључен у укупну суму. Двадесет година касније на истом Ју простору је два милиона или око 8,5 одсто становника мање – 21,6 милиона. По републикама, у највећем демографском минусу је Босна и Херцеговина – од 850.000 или око двадесет одсто, затим Хрватска десет одсто. Подручје Косова и Метохије је с минусом од девет процената, затим Србија (без КиМ) са око осам одсто (590.000). И тиме се завршава списак оних с демографским минусом. Остале некадашње федералне јединице, Македонија, Црна Гора, Словенија, бележе скроман пораст. У Македонији је остварено незнатно повећање од око један одсто, мада је та рачуница под великим упитом: за 1991. не постоје коначни резултати пописа (поновљен 1994), а последњи из 2011. је прекинут, па се за ту годину користе текуће процене њиховог државног завода за статистику. Црна Гора је у плусу за пет хиљада, док је Словенија једина забележила раст од четири одсто.

Ова поређења треба прихватити с резервом због неколико бојкота пописа, а и због тога што у Македонији и БиХ пописи и нису одржани 2011. него 2002. и 2013.

Међутим, ако ове неусклађености занемаримо добићемо податке који показују да су становништво изгубиле три републике у којима је вођен рат током деведесетих, с тим што је Босна и Херцеговина на листи „губиташа” и у релативном и апсолутном погледу на првом месту.

На исти начин могуће је упоредити и број припадника различитих нација на екс-Ју простору и доћи до података о томе која је од њих почетком друге деценије овог века, у односу на 1991, изгубила највише становника, а која је евентуално у демографском плусу.

Испоставило се, очекивано, да су на челу минусне листе – Југословени. На пописима 1991. око 750.000 становника СФРЈ се тако национално определило, а на пописима на почетку друге деценије овог века њих је на истом простору регистровано тек 24.000. На другој позицији по процентном смањењу броја становника су Црногорци. На пописима 2011. њих је укупно било за 38 одсто мање него 1991. Почетком деведесетих као Црногорци су се изјаснили њих 550.000, а 2011. само око 340.000.

Међутим, кад се упореде апсолутне бројке, Срби су на бившем југословенском простору у овом двадесетогодишњем периоду у највећем минусу, готово за милион становника, то јест за око 960.000, што је једанаест одсто укупног броја припадника те нације.

Следе затим Бошњаци (минус 9,5 одсто), мада је на попису 2013. у БиХ било спорно тумачење усвојене дефиниције сталног становништва. Агенција за статистику БиХ у стално становништво укључила је и оне који живе у иностранству и дуже од годину дана а пореклом су из Босне. Реч је о неких 190.000 становника због којих Република Српска није прихватила сарајевске резултате.

Демограф Горан Пенев каже да је основни утисак који се може стећи поређењем ових статистичких показатеља из два периода велико смањење броја становника, што је карактеристично и за многе друге земље у транзицији. Други важан утисак је да се бивши југословенски простор демографски хомогенизује. У прошлом веку тај простор је био карактеристичан по хетерогеним демографским показатељима. Имали смо, с једне стране, Словенију, Хрватску, Војводину и централну Србију које су се у деценији пред распад СФРЈ одликовале ниским стопама демографског раста и природног прираштаја, док су с друге стране биле Црна Гора, БиХ и Македонија с интензивнијим порастом становништва, и нарочито Косово, с високим фертилитетом и врло високим природним прираштајем. То су за југословенске и европске појмове била високофертилитетна подручја. Међутим, у овом најновијем периоду у свим бившим републикама дошло је до смањења фертилитета, а разлике у стопама демографског раста видно су смањене. То се, примећује др Пенев, чак може рећи и за Косово – и оно сад има знатно нижу стопу фертилитета и чак негативну стопу раста становништва.

Питамо Пенева откуд толико сличности у кретању укупног броја становника у Србији, БиХ и Хрватској иако су током деведесетих била врло интензивна исељавања избеглица из Хрватске и БиХ ка Србији. Овај демограф каже да негативан миграциони салдо остварен у периоду 1991–2011. није у вези само с ратним збивањима. Србија је имала велики прилив досељених, пре свега Срба из Босне и Хрватске, али је имала и много исељених. Поред тога, досељавање је у „поратним” годинама веома смањено, а исељавање настављено, па је и у Србији негативни миграциони салдо велик. У БиХ је разлика између броја одсељених и досељених знатно већа, а и директни ратни губици били су не само много већи у поређењу са Хрватском и Србијом, већ и апсолутно врло велики (процењени су на око 100.000 погинулих). У те три државе већ годинама се региструје и негативан природни прираштај, што је последица не само пада фертилитета (број живорођења по жени) већ и интензивног старења, убрзаног и великим исељавањем, претежно младих. Повећано исељавање из БиХ и Хрватске током деведесетих било је мотивисано безбедносним разлозима, а касније пре свега економским.

Кад је о Косову реч, Горан Пенев подсећа да је с тог подручја у апсолутном броју више исељено Албанаца него Срба, а релативно много више Срба. Демографска кретања међу албанским становништвом на Косову била су слична онима у Албанији, која бележи још веће исељавање и смањење укупног броја становника.

Најзад, Македонија, Словенија и Црна Гора у овом периоду практично бележе нулти пораст броја становника и позитиван природни прираштај. Међутим, док је у Македонији и Црној Гори миграциони салдо негативан, у Словенији је и он позитиван.

Овај демограф напомиње и да су различити разлози због којих су неке нације изгубиле више, а неке мање становника. Југословени и Црногорци су у минусу највише због промена у начину изјашњавања о националној припадности. Приликом пописа спроведених у 21. веку они су се масовно друкчије изјашњавали него 1991, и то највише као Срби. У том смислу, кад је о изјашњавању реч, Срби су на добитку, међутим, они су у видном губитку кад је реч о природном прираштају (више умрлих него рођених) и о миграционом салду (више одсељених него досељених) и због тога су у апсолутном смислу доживели највећи пад броја становника.

Што се Бошњака тиче, и њима је (као и „преосталим” Муслиманима) приступио један број Југословена, али и они бележе умерено негативан природни прираштај и имају изузетно негативан миграциони салдо (укупан екс-Ју минус од око 204.000, али узимајући у обзир резултате Агенције за статистику БиХ). Хрвати такође имају изразито негативан природни прираштај и не толико изражен (до уласка у ЕУ) негативан миграциони салдо (укупан минус 140.000). Коначно, Црногорци су се на два последња пописа масовно друкчије национално изјашњавали, а бележе и негативне миграционе стопе (укупан минус 200.000). А једина национална групација (од овде посматраних, јер то се може рећи и за Роме), која бележи веома скроман демографски плус од 65.000 јесу Албанци, и то искључиво захваљујући позитивној стопи природног прираштаја.

Према томе, иако је негативна стопа раста становништва тренд својствен многим бившим социјалистичким земљама Европе, код нас су ратна збивања очигледно утицала на разлике у укупним скоровима – и кад је реч о појединим деловима некадашње државе и кад је реч о нацијама.


Коментари24
98b7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Попис становништва?
Ови пописи становништва у Србији су непоуздани. Лично познајем један већи број људи из дијаспоре који су још увек уписани на бивше адресе у Србији и чак ревносно долазе и учествују у попису. У неким случајевима их пописују и родитељи. Дакле број стварних становника Србије је знатно мањи од пописаног. Моја процена је да у Србији има мање од 5 милиона грађана свих националности. Ових 6 милиона грађана српске националности су само фикција.
@Predrag Matić
Predraže, a šta vi imate protiv ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi a koje vi smatrate "Romima". Ako se 70% tih vaših "Roma" oseća i izjašnjava kao Srbi, onda su ljudi Srbi kao i vi i ja. Na osnovu čega vi pravite razliku između "pravih Srba" i "Srba Roma". Rasizam i nacističke definicije "rasno čistih nacija" su veoma opasne stvari, koje mogu lako i nama plaovookima i plavokosima da se obiju o glavu. Tu lekciju je čovečanstvo valjda naučilo nakon strahota II svetskog rata. Manite se toga za svoje dobro i dobro srpskog naroda.
Препоручујем 8
Predrag Matić
Apsolutno se slažem sa gore navedenim, veliki broj Roma u Srbiji (bar 70%) se na popisu takođe izjašnjavalo kao Srbi što veze s vezom nema...
Препоручујем 13
ProPolitikin Hrvat
Znaci u BiH 279.000 manje Srba, a 216.000 Hrvata u odnosu na 1991, a najvecih i jednih zrtava nad kojima je izvrsen genocid Muslimana 133.000 manje?
Изворни Словен
Ова анализа је у најмању руку неозбиљна. Право стање гласи овако; Србија 6,8 милиона,од чега је више од половине популуса старије од 50 година,с тим да смо од 2011,губили 80 до 100 хиљада људи годишње, односно од 400 до 500 хиљада укупно. Хрватска 3,8 мил,иста старосна структура као Србија; БИХ 3,2 мил,потпуно демографско расуло,с обзиром да су од 1991 изгубили 1,2 милиона душа.; Македонија око 2 мил,од чега Македонци 1 милион са старосним просеком од 50 год,Албанци око 800 хиљ,просек око 25 год старости. Словенија 2мил и Црна Гора 600 хиљада,имају релативно стабилну демографску слику,али и код их је просек година изузетно висок (45). То вам је уважени коментатори и читаоци,право демографско стање у новонасталим колонијама бивше независне државе СФР Југославије,и ако се овако настави ми у наредних 20 до 30 година,једноставно нестајемо са овог животног простора.
Боки
Како си направио процену за Македонију када су албанске партије добиле 20 од 120 места у Собрању? То је 17 посто становништва. По твојој процени Албанци само што нису постали већинско становнштво у Македонији.
Препоручујем 3
go West
Ok sve to, ali gde nađe 800 hiljada Albanaca u MKD? Pretera ga debelo.
Препоручујем 7
Леон Давидович
Последица ратова и промене друштвеног уређења јесте економска криза. Економско уништење јесте претходница демографског уништења. Поред економије велик је број и других разлога демографског слома. Другачије цењење животних вредности, морални слом, пропаст села, егоизам, хедонизам, губитак наде.Као права епидемија завладала је тенденција одласка у развијене земље. Од једном је велики број људи навалио да ући немачки . енглески и друге језике са циљем одласка. Куд же већи егоизам од оних егоиста који су уништавали предузећа ради својих интереса , а пти том остављали сународнике без посла и извора за живот.
MilosNS
Moram reći da je solidan broj ljudi iz Albanije srpskog porekla, pokršten i prevaspitavan decenijama. Jel su oni uračunati u Srbe ili kako?
Zoran
Pa sto prihvatili d aih pokrste?
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља