уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Кад пресуда падне због полицијске тортуре

Станимировићу је два пута пресуђено да је крив за двоструко убиство, трећи пут је ослобођен. – Суд у Стразбуру утврдио је да је признање злочина изнуђено мучењем у полицији
Аутор: Мирослава Дерикоњићуторак, 14.02.2017. у 10:15
Зграда у којој се налази Апелациони суд у Београду (Фото Касациони суд)

Зоран Станимировић (45) из Гроцке једини је у Србији коме је дозвољено понављање правоснажно окончаног поступка (судило му се за убиство Славице и Слободана Пауновића из Раље) по пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру због „повреде права на правично суђење”. Разматрајући представку коју је Станимировић поднео, суд је утврдио да је он после хапшења „приликом давања исказа претучен и мучен у полицијској станици у Смедереву”, као и да је „признање дао из страха да ће га полиција даље мучити”.

Виши суд у Смедереву два пута је пресудио да је Станимировић крив за двоструко убиство због чега му је изрицана максимална затворска казна од 40 година. Истражни, поступајући судија и тужилац нису се ниједном осврнули на тврдње да је окривљени у полицији преживео тортуру и да је плашећи се да се она не понови признао дело за које се терети. До доношења пресуде Европског суда, Станимировић је укупно у притвору и на издржавању казне провео 15 година.

У пресуди суда у Стразбуру, у коју је „Политика” имала увид, поред осталог, наведено је да „у конкретном предмету суд примећује да су домаћи судови утврдили да је подносилац представке био мучен у полицијској станици у Смедереву и нису прихватили као доказ његове изјаве које је дао о тортури, као и да су одбили да забране употребу изјава које је на тај начин дао”.

Станимировићев адвокат Момчило Булатовић за „Политику” открива са чим се све његов брањеник суочио у смедеревској полицијској станици после хапшења 11. фебруара 2001. године.

– У списима предмета постоје његове тврдње да су га у, у два наврата, у полицији тукли бејзбол палицом, да је везиван за индуковану струју, да му је стављана најлон кеса на главу и пиштољ у уста, да су му претили да ће га угушити... Због повреда које је задобио, Станимировић је оба пута одведен у локалну болницу где му је констатован прелом ребара, потрес мозга, модрице по грудном кошу и глави. Такође, Станимировићу приликом првог саслушања код истражног судије није омогућен поверљив разговор са тадашњим браниоцем, а приликом изјава које је дао 14. и 19. фебруара 2001. године није био присутан адвокат. Када је, по четврти пут, изведен пред истражног судију 16. марта, он је у присуству адвоката повукао своје признање – препричава догађаје адвокат Булатовић.

Због тортуре којој је био изложен, Станимировић је преко свог тадашњег браниоца поднео кривичну пријаву против непознатог службеника полиције у Смедереву. Међутим, у полицијском извештају који му је достављен, писало је да се његови наводи одбацују због чега је јавни тужилац, коме је пријава поднета, одлучио да кривично не гони полицајце...

Апелациони суд крајем фебруара разматраће ослобађајућу пресуду Зорану Станимировићу коју је донео Виши суд у Панчеву

На једном од претреса на поновљеном суђењу, Станимировић је, по ко зна који пут, детаљно описао како је злостављан у полицији. С обзиром на то да је у међувремену сазнао имена полицајаца који су га тукли, Станимировић их је први пут јавно именовао на суђењу. Бранилац је тражио да се записник са претреса достави јавном тужиоцу као кривична пријава против полицајаца који су учествовали у премлаћивању окривљеног.

– Тужилац је, међутим, ставио примедбу да о томе не може да се расправља јер „се то већ решило”. Због оваквог његовог односа, поднет је захтев за изузеће тужиоца. Иако је апелациони тужилац одбио захтев, наложио је да се „размотри” тај записник јер су, за разлику од првог пута, сада позната имена полицајаца. Од „разматрања”, међутим, није било ништа – наставља са причом Булатовић.

Ово, према речима адвоката, није једина незаконитост у овом поступку. И истражни судија их је, тврди Булатовић, чинио.

– Он је у џепу носио чауре пронађене приликом увиђаја и то у институцију која није била надлежна за то. Такође, омогућио је један незаконити увиђај без присуства сведока. Најгоре од свега је што је имао информације о тешким повредама Станимировића, а није предузео ништа да га заштити од тортуре. Чак није поднео ни пријаву против оних који су те повреде нанели – тврди Булатовић.

Станимировић се, после друге правноснажне пресуде којом је осуђен на 40 година затвора, обратио Европском суду за људска права. После разматрања представке, суд у Стразбуру му је правоснажном пресудом досудио 13.000 евра на име нематеријалне штете и 5.000 евра за трошкове поступка, јер су „утврђене повреде Конвенције за заштиту људских права и основних слобода и то права на правично суђење и одредбе о забрани мучења или нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања”.

Пресуда Европског суда за људска права довела је, објашњава Булатовић, до судске одлуке о понављању поступка после правоснажне пресуде, а за вођење поновљеног поступка делегиран је Виши суд у Панчеву.

– Врховни суд је за поступање у поновљеном процесу против Станимировића делегирао Виши суд у Панчеву, будући да у Смедереву није више могао да суди тај предмет, јер су док је трајао поступак пред тамошњим судом, све судије на неки начин учествовале у њему: као чланови кривичног ванрасправног или поступајућег већа – каже Булатовић.

После спроведеног поступка, Виши суд у Панчеву ослободио је Станимировића одговорности јер, како је наведено у писаном отправку пресуде, нема ниједног доказа који оптуженог Станимировића доводи у везу са извршењем кривичног дела.

На изречену пресуду, жалбу је уложио заменик вишег јавног тужиоца у Панчеву, а њу ће крајем месец разматрати Апелациони суд у Београду.

Злочин над брачним паром Пауновић

Брачни пар Пауновић, Славица (43) и Слободан (50) из Раље код Смедерева, гастарбајтери у Аустрији, убијени су 9. фебруара 2001. године у вечерњим часовима, кад је њихов аутомобил док су се кретали путном обилазницом код Смедерева, недалеко од Сартида, дочекан у сачекуши и засут мецима из аутоматске пушке. Оружје коришћено приликом злочина никад није нађено.

Сутрадан је као осумњичени ухапшен Зоран Станимировић из Гроцке, познаник сина јединца убијеног брачног пара, Саше Пауновића, док је дан касније, под сумњом за „подстрекавање” ухапшен и Саша који је одмах одбацио оптужбе у потпуности као апсолутно неистините.


Коментари11
64189
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ko je smestio Siniši Malom?
Policija kod nas, kako god da radi - ne valja. Ovde su iznudili priznanje, umesto da su ubicu validnim dokazima povezali sa zločinom, tamo su pustili ubice zato što su sa njima na neki način spregnuti... A kakva može i da bude, kad je naš narod odavno izgubio kantar... ako ga je ikad i imao.
John
Da li je država bilo šta preduzela da se ovakve stvari više nikada ne ponove? Tačnije, da li će preduzeti? U stvari, zašto neće? Inače, ovo na dušu ide tužiocu. Upropastio je svoj sopstveni slučaj. Sada nema niti osumnjičenog za dvostruko ubistvo (ne ulazim u to da li je ovaj to zaista uradio ili nije), a nema ni osumnjičene za zlostavljanje i mučenje. Sva je prilika da ni za jedno ni za drugo niko nikada neće biti osuđen - ubistva su bila davno, a za zlostavljanje neće biti dokaza.
Milan
Policajci mucili,sudovi to utvrdili i niko nesnosi odgovornost u na papiru pravnoj Srbiji.I posle Slobe Sloba.
nikola
sad lepo da tuzi drzavu medjunarodnom sudu zato sto je 15 godina ni kriv ni duzan proveo u zatvoru pa za jedno 10 godina da naplati pare,makar neku satisfakciju da ima kad su mu vec oteli tolike godine zivota
Biber
Napad na policajca je NAPAD NA DRZAVU i to se tako tretira u mnogim zemljama svijeta. Za propuste u radu kao sto je navedeno u ovom slucaju policajci moraju snositi maksimalnu kaznu ali niko nema pravo da ih izjednacava sa zlocincima!
Mostarac
Slažem se da je napad na policajca napad na državu, ali treba znati da su policajci koji imaju ovakve propuste u radu mnogo veća opasnost za državu, nego najgori kriminalac. Ovi policajci, skupa sa tužiteljem koji im je vjerovao, su upropastili slučaj i doveli do toga da se nikada neće saznati ubojice ovog bračnog para. Nekome je to sitnica, ali ovakvi slučajevi su lakmus papir sposobnosti sustava da se bori protiv nezakonitosti. Ili bolje rečeno nesposobnosti istoga.
Препоручујем 8
Ognjen Vukanovic
"niko nema pravo da ih izjednacava sa zlocincima!" - Zlocin je pocinjen a ako ti mislis da to sto su ga pocinili policajci ne znaci da su oni isto zlocinci onda si deo problema.
Препоручујем 21

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља