петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.02.2017. у 16:05 Ана Тасић
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Преамбициозан сценски залогај

„Мистер долар”, према тексту Бранислава Нушића, адаптација и режија Владимир Лазић, композитор Нинослав Адемовић, Позориште на Теразијама
(Фото ПТ)

Полазећи од „Мистер долара” (1932), Нушићеве комедије ситуације умешане са комедијом нарави, коренитог критичког односа према скоројевићима који не бирају средства да се домогну новца и високог друштвеног положаја, аутор адаптације текста и редитељ Владимир Лазић изградио је знатно разгранатији сценски текст (текст сонгова и драматург Жељко Мијановић). Он укључује и ликове из других Нушићевих комада, на пример из „Покојника” (Павле Марић, Спасоје Благојевић) и „Света” (Сима Јеремић), док је његово разрешење драстично другачије у односу на оригинални текст, мрачније је и безнадежније, у сагласју са особеностима нашег времена. Уместо да се Матковићева ујдурма открије, враћајући усталасани поредак у пређашње стање, што је случај код Нушића, у представи долази до суровог епилога, вртоглавог политичког успеха Мистер долара. Основна идеја оваквог разрешења је провокативна и оправдана, али је у целини недовољно спретно остварена. Ток дешавања, нарочито у трећем, последњем чину је збрзан, превише тога се десило, па је у представи настао утисак о згужваној нагураности догађаја.

Амбициозна разгранатост садржаја сценског текста у представи је још више дошла до изражаја због сложености жанра мјузикла, испреплетеног извођења драмских, музичких и плесних партија, па има много успона и падова у динамици игре. Такође, стилски је неусаглашен спој првог и другог дела представе. Прва два чина су китњаста и наивнија, док је трећи огољен и таман, при чему није био припремљен терен за такво нагло стилско скретање. У трећем чину се уводи и интеракција са публиком, пројекција кратког филма итд. Стилска хетерогеност може да буде и те како сценски интригантна онда када постоји одговарајући темељ за њу, на пример кроз постојано, вишезначно играње са различитостима. Овде таквог темеља нема, не постоји то плодно тло самосвесне и вишеслојне игре, у оквиру које је стилска еклектичност природна, због чега судар различитих облика и стилова игре у представи делује нескладно. У вези са тиме, у укупној сценској поставци су најпроблематичније драмске сцене у прва два чина, зато што су врло наивно, ограничено, једнозначно остварене. Фали им сценске изазовности и бурлескне сочности без које ликови блиставог хумористе Нушића нису истински нушићевски.

Извођење сонгова и плесних сегмената подиже живост игре, мада је кореографија (Милица Церовић) могла да буде осмишљенија, спретнија. На музичком плану такође има свега и свачега, од џеза, преко евергрина, до народне музике, те се може рећи да је он репрезентативни одраз представе, неусаглашеног сплета различитих стилова (композитор Нинослав Адемовић, композитор три сонга, музички аранжер и диригент Александар Седлар).

У погледу глумачке игре, најупечатљивија је Душица Новаковић у улози новинарке Коке, због изузетне лежерности наступа, глатке супериорности, и у драмском и у вокалном смислу (посебно је памтљив њен сонг „Љубав”). Она са лакоћом представља постепене Кокине трансформације, резултат стицања друштвено-политичке моћи – од помало трапаве, послушне новинарке неугледног имиџа, до самоуверене ајкуле, ауторитативне, изазовне вамп појаве (костимограф Вања Поповић, сценограф Александар Вељановић). Марко Гверо у улози Жана је донео особену допадљивост збуњеног конобара који се на почетку не сналази у улози новопеченог богаташа, али са подивљалим растом његове политичке моћи постаје одлучан лидер. Такође је маркантан наступ Жарка Степанова, у улози сина богатог трговца, затим Ане Здравковић у шармантном лику Мађарице Маришке, комички ефектном због језичких неспоразума, као и Душан Каличанин у невербалној, а физички деликатно изражајној улози старлете Лулу.

Полазна идеја овог тросатног мјузикла, грађење значењски допуњеног читања Нушићевог „Мистер долара”, као критичког одраза наше естрадно-политичке стварности недвосмислено је инспиративна. Зато је посебна штета што је у његовој сценској реализацији много вредносних скокова и сурвавања који у тоталу вапе за свођењем на складнију целину.

Коментари5
a0282
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Grmeč
Bolje je da uzme tvoj DS da vodi ove institucije?
Adamovič
Pozorište na Terazijama zahvaljujući Djaji i Narodno pozorište zahvaljujući Saviću, podobnim, večnim i krajnje neinspirativnim večnim vodjama odavno je dotaklo najtužniju repertoarsku politiku Estrade. To je što je, tužno besprekorno i beskrajno!
ksilaks
Jel vi znate kakav zenski glas treba za fantoma u operi? Ana nije pisala da je ovo preveliki zalogaj sa pevacke tacke.
Posmatrac
A, sta bi sa "Fantomom u operi"....?? Ili im za taj jos prevelikiji zalogaj treba jedno dve-tri godine probanja....??
Jecana Perkic
Odlican i tacan tekst, svaka cast. Iako volim mjuzikle u pozoristu, Mister Dolar me je razocarao, predugacak je i neuvezban.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља