среда, 29.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:21

Од маја боља контрола хране

Недавно основана радна група до средине марта требало би да формира савет – неку врсту агенције за безбедност намирница и процену ризика
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељуторак, 14.02.2017. у 08:05
Инспектори у рибарници (Фото Д. Јевремовић)

Србија би до маја коначним формирањем савета за безбедност хране требало да заокружи систем контроле намирница. Како сазнаје „Политика”, већ формирана радна група, коју чине стручњаци из области медицине, фармације, пољопривреде и ветерине, најкасније до 15. марта на столу ће се наћи најважнија питања из ове области везане за процену ризика. До тада би требало да буду предложени чланови стручног савета, што би била нека врста агенције за безбедност хране, какву има већина земаља Европске уније. За председника радне групе изабран је професор др Иван Станковић са Фармацеутског факултета у Београду, који је за наш лист изјавио:

– Радна група ће формирати савет, а у савету ће бити неколико група стручњака из различитих области. Како Србија није чланица ЕУ, не може директно да се обраћа Европској агенцији за безбедност хране (ЕФСА) у случају неких проблема. То ће практично радити то тело за процену ризика. Имаће отворенију комуникацију са потрошачима и произвођачима и вероватно свој сајт. Ово ће бити нека врста агенције за безбедност хране само са мањим обимом и трошковима.

Како објашњава, за сада је предвиђено да ће савет имати седам научних одбора од којих ће сваки имати шест или седам сталних чланова и експерте који ће бити позивани по потреби.

У Министарству пољопривреде, које ће бити надлежно за овај савет, кажу да је планирано да се он бави, на националном нивоу, проценом ризика и утврђивањем стандарда безбедности хране у Србији.

– Циљ је да ову изузетно важну област препустимо нашим најеминентнијим научницима, који су чланови Европске агенције за безбедност хране и других признатих међународних организација у овој области. Оквирни рок за формирање савета јесте април ове године. Намера је била да формирањем савета грађани у исто време добију додатну сигурност у погледу здравствене исправности хране – објашњавају.

Сам процес оснивања савета, кажу у Министарству пољопривреде, није директно повезан с почетком рада Националне референтне лабораторије.

– Интензивно се ради и на овом питању – објашњавају у министарству.

У радној групи су и представници потрошача, а већ именовани члан Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да је за оснивање праве агенције за безбедност хране потребно доста новца и да је овај корак можда највише што Србије може да уради у овом тренутку.

– Верујем да је последња информација пољопривредне инспекције, у којој се каже да је у прошлој години са тржишта повучено око 1000 тона небезбедне хране, без навођења имена произвођача, последња пракса у низу. То не може бити тај извештај, он мора да буде допуњен подацима о параметрима који су коришћени, шта је повучено, из ког разлога... – каже Паповић.

Он каже да ће тражити и обавезне извештаје инспекцијских органа, као што су недавно радили анализу млека.

– Резултате ванредне контроле Министарства пољопривреде још нисмо добили, иако су рекли да ће бити готови за дан-два. Инспекције ће морати да достављају извештаје шта раде и какви су резултати тих испитивања. Транспарентност у раду је најбитнија. Код нас инспекције стално испитују неке параметре који не постоје – закључује Паповић.

На питање шта је алармантно на тржишту и чему ће најпре посветити пажња, он каже да то још није одлучено, али предлог ће бити да се испита присуство салмонеле у пилетини и јајима, афлатоксина у коштуњавом воћу...

Недавно је објављено да у Београду има само седам пољопривредних инспектора који контролишу намирнице биљног порекла. Ако је таква ситуација и у осталим инспекцијским службама, онда је то алармантно.

– Наравно да је мало инспектора. Основна ствар је да се појачају инспекцијске службе, а не да нам годинама говоре да редовно контролишу. Ако има 250 ветеринарских инспектора у Србији, а 300 млекара или 1000 кланица, питање је ко их контролише. Како? – пита Паповић и додаје да и правилници морају да се мењају, посебно за млеко.

Сматра се да су европски потрошачи међу најзаштићенијима и најинформисанијим у свету кад је реч о ризицима у прехрамбеном ланцу. Заслуга припада Европској агенцији за безбедност хране, која у сваком тренутку може да пружи независне научне савете о ризицима повезаним са храном. ЕФСА даје савете и о постојећим и новим ризицима, а ови савети се узимају у обзир приликом доношења европских прописа у овој области. Основана је 2002. године, са седиштем у Парми у Италији, и тренутно запошљава 435 стручњака. Њоме управља одбор који се састоји од 15 чланова, који делују искључиво у јавном интересу и не заступају владе, организације или индустријски сектор.

Ко ће бринути о безбедности намирница

Чланове радне групе, коју је је недавно формирало Министарство пољопривреде, чине проф. др Иван Станковић, Фармацеутски факултет (председник), др Ненад Доловац из Министарства пољопривреде (секретар).

Стални чланови су и проф. др Неђељко Карабасил са Ветеринарског факултета у Београду, др Весна Ђорђевић из Института за хигијену и технологију меса, др Зоран Панајотовић, Министарство здравља, др Весна Пантић Палибрк из Градског завода за јавно здравље Београда, прим. др Јелена Гудељ из Институт „Батут” и проф. др Игор Јојић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

За повремене чланове изабрани су: Небојша Милосављевић из Управе за заштиту биља, др Тамара Бошковић из Управе за ветерину, Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије и Ивана Париповић из Министарства пољопривреде.


Коментари10
afd2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Lazic
A ko je nadlezan da kontrolise zasade GMO soje? Ovde u Koceljevi nema druge soje osim GMO, stotine hektara svake godine se seje i niko nije nadlezan da to kontrolise.
Ljubisa
Sta reci nesto mi struktura ne uliva poverenje. U ovom savetu i / odborima skoro da ne ucestvuju oni koji se prakticno ( od 90-tih ) bave sistemski i finkcionalno kvalitetom
kole
Ne verujem... (Skoro sam čitao da npr Matijević ima svoju ovlašćenu agenciju za kontrolu sopstvenih prouzvoda i izdavanje potvrda o kvalitetu...)
Kako Da Ne
Kao i sve ostslo sto se kontrolise. Sta da radi strucnjak sa decom kad mu stigne preporuka da je sve ok? Da trazi neki novi posao godinama i ceka novu preporuku?
Мила
а до маја, ко преживи...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља