понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:11

Лед отпловио, а наплата тек стиже

– Ледени чепови уништили велики број пловних објеката, марина, сидришта, пристана, приступних мостова, сплавова, бова... – Штета на рекама износи најмање два милиона евра, мада неки тврде да је она једнака цени набавке три ледоломца
Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 14.02.2017. у 15:05
Ледоломац „Гребен” је у власништву „Електропривреде Србије” и његов главни задатак је да од ледених санти, и то сам, чува Хидроелектрану „Ђердап”, а зимус је бранећи реку од санти узводно од бране превалио око 3.000 километара (Фото: Дарко Ћирков)

Лед који je око месец дана под оковима санти држао Дунав нестао је као руком однесен па се река, друга по својој дужини у Европи, плави као усред пролећа. Лед је отпловио, али штете начињене за време његовог боравака тек треба да се израчунају и дођу на наплату. Процене нису још урађене, али „одокативно” се рачуна колико нас је овогодишњи ледостој коштао. Према тим прорачунима, у најмању руку више од два милиона евра.

– Од улаза Дунава у Србију па до Ђердапа оштећено је, може се рећи, све што је било у води – велики број, углавном приватних пловних објеката, марина, сидришта, пристана, приступних мостова... више од стотину објеката. Како ће се штета наплатити не знам, мислим да ће приватници то морати све да плате из свог џепа, ако имају, јер осигуравајућа друштва не желе да осигурају ништа што је на реци – каже Петар Ђорђевић, председник Групације за наутичку привреду и туризам у Привредној комори Србије. Он истиче и да су штету претрпели и власници сплавова.

– Њих је ојадио лед, али и то што нису радили око месец дана. Када ће отворити врата за госте зависи од финансијске моћи власника – каже Ђорђевић.

А када је лед кренуо низ Дунав прво на удару нашло се пристаниште у Апатину. Изграђено је пре седам година и у њега је уложено око 60 милиона динара. Ледени чеп покидао је 17 челичних шипова, приступни мост, део пристаништа дужине од око 50 метара. Како кажу познаваоци реке, штета на овом пристаништу износи између 200.000 и 300.000 евра.

Због прекида саобраћаја на водном коридору Е7, једном од најпрофитабилнијих и најјефтинијих коридора у земљи, штета на дневном нивоу износила је око 55.000 евра. Ако се то помножи са 30, колико је отприлике био заустављен саобраћај на рекама, онда то износи 1.650.000 евра.

– Ако се сабере та дневна штета, штета у Апатину на пристаништу и оно што смо претрпели ми власници пловила и марина, али и власници сплавова, ако се у то урачунају и уништене бове на пловном путу, али и повећане цене нафте и жита, сировина које су чамиле на баржама, као и ангажовање мађарских ледоломаца по сату, мислим да ће нашу земљу све то коштати колико набавка три ледоломца – каже један од власника брода на Земунском кеју, човек који је свој животни век провео радећи у предузећу за водну привреду.

Наутичари и привредници, према његовим речима, остављени су ове зиме на милост и немилост природи.

– Требало је да надлежни мисле на време о рекама, а не када их је лед у потпуности прекрио. Морали су да слушају прогнозе Хидрометеоролошког завода и да док се још на реци стварала покорица ангажују ледоломце из Мађарске. Они кажу да су нас обавестили да у новембру вадимо пловила из воде, али већина нас та обавештења није добила јер су била на огласној табли, а многи од нас на реци. Признајем, нисмо ми на реци од јуче, требало је да поучени искуством од 2012. године и сами вадимо чамце из воде, али ето нисмо – каже он и истиче да је њега и његове колеге највише заболело то што им надлежни у најгорем тренутку нису пружили руку помоћи, већ су неки од њих претили казнама.

– Па ваљда смо тада морали да будемо уједињени, ваљда смо сви имали заједнички интерес да очувамо инфраструктуру. Лед је сада прошао, штета је огромна, али се плашим да ће се веома тешко надокнадити оно што је уништено – каже овај искусни познавалац реке.

У Србији је за адекватну одбрану од леда, према речима стручњака, потребно шест ледоломаца. Јер, Мађари, кроз чију територију Дунав протиче у дужини 350 километара имају 12 ледоломаца. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, а ми фактички као држава немамо ниједан.

Ледоломац „Гребен” је у власништву „Електропривреде Србије” и његов главни задатак је да од ледених санти, и то сам, чува Хидроелектрану „Ђердап”. Он је зимус бранећи реку од санти узводно од бране превалио око 3.000 километара.

– Ледоломци из Мађарске који су боравили код нас у рангу су „Чакора” и „Вучева” који већ неколико година „вену” у муљу код Новог Сада. Мислим да је држави у интересу да ова два ледоломца откупи и да их уз одређена улагања стави у функцију. Ако не то, онда под хитно треба кренути у набавку ледоломаца по нормалним ценама јер се плашим да ако одмакне време, ни сада, као ни пре пет година, нећемо извући поуку – напомиње наш саговорник.


Коментари5
5ab53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predrag
Normalno je da se ovo dešava kada na mesto stručnih ljudi dođu stranačke ulizice koje nemaju pojma o životu kraj reke (važi za sve stranke i ne samo za reku). Uz blagonaklonost opštinskih moćnika dižu se vikendice, kuće, farme u priobalnom i plavnom području. Vekovima se čamci izvlače pred zimu iz vode a sada se prave marine na otvorenoj reci da bi se videli tatini i mamini gliseri. Dunav nije od juče i ne ledi od juče a to što godinama nije bilo jake zime ne znači da neće opet...Zašto bi država imala obavezu da plaća nečije eksperimentisanje osim da te iste, kao i one koji su im sve to dozvolili kazne. Što se tiče samih ledolomaca neka neko prvo sabere kolika je bila u zadnjih 30 godina potrebe za njima i koliki bi bili troškovi održavanja plovila, posade, vezova i svega ostalog za to vreme pa priča o tome da smo mogli kupiti tri broda za troškove ovogodišnjeg najma ne bi baš tako crno izgledala.
Marko
Nekada je Država umela u sred neposredne opasnosti i da naredi korišćenje privatnih resursa u cilju spasavanja društvene i privatne imovine i naroda. Danas, vidimo ta praksa se selektivno sprovodi. Ako je preduzeće u stečaju i duguje Državi milione, ne vidim u čemu je problem da se uradi neka vrsta poravnanja?
Enzo
U ovom tekstu nedostaje informacija u cijem su trenutno vlasnistvu dva postojeca ledolomca koji su kako kaze autor parkirani u Novom Sadu. Verovatno su nekad bili u drustvenom vlasnistvu, a sad su pretpostavljam u privatnom jer se na kraju autorskog teksta pominje predlog da drzava treba da otkupi i servisira ta "postojeca dva ledolomca".... Pitanja su ciji su i koje su bile obaveze vlasnika?
pantelija
Verujem da su ledolomci Vučevo i Čakor u vlasništvu neke firme koju su gurnuli u stečaj i prodali ono što je vredelo, tj transportne brodove. Privatniku se ledolomac ne isplati.
Препоручујем 5
Boris
Tako je to kod nas. Sad ce vrelo ljeto pozari na sve strane a mi cemo posle nepovratno izgorenih suma pricati kako to da nemamo kanadere za gasenje pozara iz vazduha. Onda ce ici pozajmica od Hrvata predpostavljam opet po paprenoj cijeni i tako ukrug. Nazalos mnogo toga nemamo. Ne zamjerim nikom bio je rat lopovske privatizacije svi misle na sebe niko o drzavi. Al vrijeme je da se pocne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља