недеља, 23.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:40

Његош на поправном

Да ли данас у Енглеској и Француској „препакују” или укидају Шекспира, Дидроа или Монтескијеа? Или Руси Гогоља и Тургењева!?
Аутор: Мишо Вујовићсреда, 15.02.2017. у 08:14
Петар II Петровић (Фотодокументација „Политике”)

Најновији испад народног посланика и коалиционог партнера ДПС Аднана Муховића да је Његош геноцидан, а Црногорци минорни, или боље рећи статистичка грешка, најбоље осликава цену опстанка на власти господара глади и његове интересне дружине. Појави какав је Муховић не треба дизати цену претераним реакцијама на његове фрустриране изливе бошњакољубља. Додуше, он је део власти чија је партија као језичак на ваги, са мало снаге добила много моћи. Бошњачка партија се не ограђује од увредљиве реторике једног од својих челника, а ДПС ћути, што говори да је Муховић својим ,,истинољубљем” бацио још једну коску коју треба да оглође гладни народ да би колико-толико ублажио желудачне сокове и сметнуо с ума виталне проблеме који трају од када су џемпераши улетели у маркирана одела, одлепивши се светлосним миљама од осиромашене и обогаљене масе. Чувари континуитета одавно су усавршили стратегију високих тензија, фабриковања конфликта, сејања страха, а као финални производ колективне психозе направљено је хронично ванредно стање духа изазвано разним ударима, од фискалних, економских, менталних до државних, и то, ако затреба у изборној ноћи.

Сви ови апсурди и неприродна стања потичу из феномена власти која има невероватну способност мутације и преживљавања.

Власт се у Црној Гори није мењала пуних седамдесет и три године. Безмало, толико је владао последњи крунисани господар пре него што је „јуначки” капитулирао и отишао у изгнанство. Добровољно се повукао, али му је забрањено да се врати. Његов актуелни наследник добровољно изгони народ, а ни добровољци му не мањкају. Некада су долазили из Америке да бране отаџбину, данас пристижу да бране господара. С арсеналом лажних личних карата и правим потерницама. Потомци су нераскидиво и добровољно везали себе и потомство за господара. Судбина господарева је равномерно распоређена на народ. Његово и богатство ближњих му јуначки на својим плећима носе одани поданици.

У тешким временима транзиције, у борби за развој и аутономност модификованих традиционалних вредности, на које су накалемљени савремени ,,хајдучки” изазови међународних размера, пређен је нимало лак пут од два ока у глави с петокракама, кокардама, крстовима, орловима на глави, хаубицама по Дубровнику, до признавања Косова и ножа у леђа брату који крвари.

У борби за идентитет, еволуција се развијала муњевито и страсно. Судбина отаџбине је и даље у рукама човека који је по угледу на непоновљивог идола маршала ЈБ успео да направи рај на земљи. Данас тај рај спасавају по ко зна који пут, судбоносније и узвишеније од оних са Граховца, Вучјег дола, Тарабоша или Мојковца... Добровољно су из колективног памћења избрисани важни историјски догађаји, укључујући и истрагу потурица. Гусле су се одрекле епа и своје суштине, у славу славе господара и његових прегнућа. Његош је данас некоректан јер је исплео венац слободе, јунаштва и части. Зар се у Француској, Енглеској, Пруској или Русији на исти начин нису обрачунавали са изродима? Да ли данас у Енглеској и Француској ,,препакују” или укидају Шекспира, Дидроа или Монтескијеа? Или Руси Гогоља и Тургењева!?

Званична Подгорица није обележила два века Његошевог рођења вероватно због чињенице да се целокупан концепт новоустановљеног идентитета спотиче управо на Његошу. Господар је уз штафетну палицу носиоца Брозовог континуитета добио ексклузивно право последњег берберина за неговање Стаљинових бркова.

Његош ће, вероватно, пасти на поправном ако неко од дукљанских академика не препева Горски вијенац и очисти га од политичке некоректности и подсећања на преверу и погане изроде, који су мултиетнички оплеменили Црну Гору, бранећи је од потомака оних који су је створили. Његош је преживео и гора времена и апсурдно је да ми овако мали и нејаки бранимо таквог горостаса као што је гротексно да га нападају слепи патуљци клепто-транзиције познатије као балканска демократија.

Директор и главни уредник „Националне ревије”


Коментари51
21d13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
@Mikeli. Crna Gora je po ustavu drzava svih gradjana koji u njoj zive, ukljucujuci potomke zrtava genocida koji je opisan u "Gorskom vijencu". Velicanje Njegosa i njegovog knjizevnog dela zabada noz u ledja Muslimana koji tamo i zive, pa je normalno da se se u cilju odrzavanja medjuetnicke tolerancije velicanje tog dela izbegava. U svim zemljama Zapada (ali nazalost ne i u Srbiji) Muslimani su etnicka grupa i pise se velikim slovom. Definicija etnicke grupe u medjunarodnim leksikonima ukljucuje cak i neku u grupu cija je kuhinja razlicita od drugih. Ajd' zdravo.
Matija Soskic
Mada treba uzetu u kontest vremena u kome je ziveo, Njegos je u "Gorskom vijencu" opisao genocid nad Muslimanima u Crnoj Gori. Sekspir, Didro, Moneskije i Gogolj ne mogu da se uporede sa Njegosem jer su teme i sadrzaji njihovih dela drugaciji. Pisac clanka bi mogao da malo pristojnije pise o gradjanima Crne Gore, ne zasluzuju takav tretman. Pisanje na ovakav nacin je ocigledno politicki motivisano.
Mikeli
Господине Шошкићу, пре него што се латите лаписа или јавног типкања и овако тешких кфалификација као што је геноцид над муслиманима у Црној Гори, морате научити правопис. Дакле, муслиман је припадник исламске вероисповести и пише се малим словом као и православац или римокатолик. Такође овде аутор не прави тематски паралелу између Његоша и поменутих писаца иако је свима стваралачки идеал била слобода, већ се пита да ли данас некоме пада на памет да их препакује и оспорава. На крају ко овде омаловажава грађане Црне Горе? Ви који се самосакатите вређањем Његоша и тако на кратко излазите из своје безначајности или они који то називају психопатолошким испадима о дрскошћу.
Препоручујем 1
Samir
Religija je u tom istorijskom kontextu Balkanskih naroda ostavila najznacajnije tragove na svima nama i definisanju nasih kulturoloskih vrijednosti. Sirenje kriscanstva na Balkan nije bila prosta prica jer i Crkveni mentori su u toj svojoj ambiciji da prosire kriscanstvo na sve paganske narode sa kojima su bili u kontaktu znacajno uticala na strukturu srednjevjekovne vlastele na Balkanu bas kao i na sveukupne odnose medju nasim balkanskim narodima. Pojam nacije se na Balkanu definise mnogo kasnije nego u ostatku Evrope zbog Otomanskog uticaja na etno-genezu Balkanskih naroda. Otomansko carstvo je na Balkan uslo kao jedna elitna Imperija koja se izuzetno brzo sirila na sve cetri strane svijeta, sto zbog njihove ratnicke superiornosti sto zbog njihove pragmaticnosti da sve osvojene narode integrise u Otomasko carstvo. Shvatite da je Otomansko carstvo u srednjem vijeku bila imperija poput USA danas. Sultan je sve sposobne i ucene ljude po kratkom postupku integrisao u njegovu administraci
Samir
Balkanske istorijske frustracije su deo proslosti svih balkanskih naroda jer smo u nasoj istoriji mnogo puta osvajani od razlicitih vojski i mnogo toga u nasoj Balkanskoj istoriji je definisalo i nasu sadasnjost. Ono cega svi moramo da budemo svijesni je da su se Balkanski narodi u tim procesima mnogo mijesali medjusobno i kao prijatelji i kao neprijatelji, jer smo u svrhu opstanka bili prinudjeni da se prilagodjavamo raznim interesima i u tom prilagodjavanju su mnoge istorijske cinjenice pretrpele neke deformacije koje su u glavnom bile na korist Rimu ili Konstantinoplju a kasnije i Istambulu kao centru Otomanskog carstva koji je ostavio i najznacajnije tragove na istoriju Balkana. Crnogorski narod je u svojoj etnogenezi takodje prolazio kroz razne faze, ali je ipak ostavio dovoljno tragova da se sa sigurnoscu moze reci da je Ilirskog porijekla i da je njihova identifikacija sa slovenskim narodima nastala kao posljedica pritiska SPC i Moskve u slavizaciji togprostora i naroda.
Samir
"Njegos" zaista ima specifican doprinos Balkanskoj istoriji, bas kao i cijelokupnoj Balkanskoj agresivnosti koja proizilazi iz nasih sopstvenih frustracija koje su nam namjetali razni osvajaci kroz istoriju i tako ostavljali razne tragove na Balkanu. Te tragove neki dozivljavaju kao istorisko opterecenje, neki kao kulturolosko bogatstvo...ja to vidim kao nasu sudbinu. Balkan je svojevrstan reaktor razlicitosi koje su se kroz istorju sretale i sukobile na ovim prostorima i znacajno uticali na nas mentalitet. istorija mi je uvijek bila omiljeni predmet zahvaljujuci divnom nastavniku Nikoli Mijatovicu...koji je bio izuzetan predavac. Ja sam mnogo voleo tog covjeka i mnogo puta sam postavljao nezgodna i skakljiva pitanja u vezi istorije porijekla i desavanja na Balkanu. Pre 35 god mi je covjek objasnio da nasa istorija u ex Yugoslaviji nije uvijek ispravno yumacena i da u njoj postoji mnogo anomalija i da je neophodno da se mnogo bolje istrazi. Crna Gora je u toj prici stranica za sebe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља