петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:46

Пресуде, осуде или смех

Аутор: Тодор Куљићчетвртак, 16.02.2017. у 08:15

 

Двадесетог фебруара наставља се судски процес о рехабилитацији Милана Недића. Биће нових сукоба у јавности. Антифашизам је све беспомоћнији пред домаћим судовима. Најпре је рехабилитован Дража Михаиловић. Судски печат и после Драже Дража. Сукоби испред суднице све су више ритуални перформанси. А и јавност је све засићенија критиком злочина која почива на згражавању. Може ли се нешто променити? Нпр. шалити се на рачун џелата из властите средине, а да то не буде релативисање њиховог учинка нити повреда жртава. Треба покушати с приступом који одбија да се свиди. Треба се пошалити са злочинцима и са онима који их смртно озбиљно правдају. О томе је у Хрватској нешто покушавао да каже Игор Мандић.

Како би то изгледало данас у Србији? Када кажемо да се жртва смеје, а да крвник плаче, не мислимо само на старца Вукашина који је мирно узвратио усташи пред клање „Ради ти, дијете, свој посао“. Нити на хришћанску утеху трпљен-спасен. Нити на подсмех, него на смех који банализује крвников учинак. Крвник је изван морала и на њега не треба трошити морал. Томе насупрот, сведоци смо низа смртно озбиљних покушаја да се морално одбрани Недић јер је, иако обожавалац Хитлера, ипак био српска мајка. Није мало умеће од квислинга начинити патриоту. Недић је спасавао Србе, а Јевреји и Цигани су били колатерална штета. Још више од тога, генерал је метафора покоравања императиву слепог патриотизма и економије српске крви (ЕСК). Изопштити га изван морала не значи згражавати се и осуђивати га, него смејати се у Јајинцима његовој хуманости. И довести у питање ЕСК. Шта је то? То је оно двоструко књиговодство жртава и џелата, смртно озбиљни буџетски салдо који се повремено пео до броја од милион убијених у Јасеновцу као важне ставке расхода, а који види у квислингу Недићу главни извор прихода исте крви. Исти буџет се растеже на расходе националне крви након 1944. где Тито све до данас стоји високо на листи, али буџетских расхода, као стожерни србомрзитељ одговаран за фатални дефицит комунистичког расрбљавања. Ни ту није крај књиговодству. Сличну буџетску рачуницу следе браниоци Ратка Младића. Ту не помажу докази о геноциду. Јер чим комунисти осуђују Недића, то значи да није био лош, чим мондијалисти демонизују Младића – значи да је био исправан. Оба генерала добро пролазе у склопу озбиљне критике.

Треба покушати другачије. Смехом. Не треба се смејати притворенику Младићу, него економистима српске крви који га озбиљно узимају за патриоту који је, додуше, мало претерао. Смејати се Младићевом патриотском учинку значи детронизовати његову мисију спасавања. Смех је метафора која чини баналним домаћег осумњиченог крвника јер онда испада да му се и жртве смеју. Можда ће овај начин бити кориснији од згражавања над њим зато што спори озбиљност његове мисије. Можда хоће, а можда и неће овај наизглед циркуски гаф више збунити патриотске адвокате Недића и Младића који га преозбиљно схватају. Ма хајте молим вас, бећар је Ратко, а Недић, и он је био шаљивџија, иако има публику која га заозбиљно узима. Чак и ако се овакав однос према злочину не уважи, сасвим је сигурно да су класичне моралне осуде злочина постале неефикасне.

Може ли се алтернативно писати о домаћим крвницима и културу сећања изместити изван смртно озбиљног шаблона који џелатима пружа дигнитет, макар и негативни? Не треба се упорно делити на патриоте и издајнике око злочинаца који су банални и које не треба мерити критеријима морала него мерилима циркуса. Монтипајтоновски. Не подсмех, него смејање злочинцима јесте изнад ироније. Овај смех није цинизам него извлачење из хора слепог патриотизма. Нека врста раскалашне усамљености која не признаје ауторитет баналног. Није то црни хумор у Поточарима и Јајинцима, нити смејање жртвама, него је то смејање џелату заједно са жртвама. То је одузимање идентитета џелату, јединог који овај има. Само је уз смех његов учинак баналан јер га, како то досадашње искуство показује, озбиљна осуда додатно монументализује.

*Професор Филозофског факултета у Београду


Коментари45
86a60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Sta je cinjenicno netacno u mom komentaru? Navedite konkretno. A etikete tipa "vi i vama slicni, intelektualni nivo, svetla buducnost itd" ostavljam vama. Jos da ste pomenuli "postenu inteligenciju" zadivili biste svu prostotu ovog sveta. Za vasu informaciju ja sam samo Srbin iz Srbije, ni vise ni manje. Naravno da se ne mirim sa pljackom Srbije i masovnim ubistvima Srba iz Srbije koje su obavili titoisti - oni ne pripadaju Srbiji vec austro-ugarskoj kako 1941 tako 1945 tako i danas.
@@Џејми Шеј
Када је Немачка напала Југославију Дража и Недић су се борили против Хитлерових снага на фронту тако да није јасна ваша реченица "vi i vama slicni nikako da prezale sto Hitler nije pobedio, a Draza i Nedic poveli Srbiju u “progres i svetlu” budunost."
Џејми Шеј
Titoisti i prikriveni austro-ugari koji se privremeno zovu Srbima nazivaju izdajnikom djenerala Nedica jer se borio protiv Brozove "vrazje divizije" koja je klala po Macvi 1914. Titoisti su razneli Smederevo juna 1941 kada je stradao Nedicev sin i trudna snaja - svi Srbi ih "vole" zbog toga. Bombardovali su i okupirali monarhisticku Srbiju 44-45 zajedno sa "srpskim saveznicima" a posle rata masovnim streljanjima, sremskim frontom, Golim otokom, cistkama drze srpski narod iz Srbije u ropstvu do danas. I svo vreme izjednacavaju ustase sa Nedicem, Drazom i svakim Srbinom koji se ne miri sa falsifikatom svapske istorije koju su usvojili. Svoje konvertitstvo i nistavluk hrane mrznjom prema korenima uz opravdanje zauzimanja tudjih kuca po Dedinju, Senjaku i pljacku cele Srbije. Psi rata evropske kulture protiv slovenskih naroda u liku pete kolone.
@Џејми Шеј
Vi i vama slicni nikako da prezale sto Hitler nije pobedio, a Draza i Nedic poveli Srbiju u “progres i svetlu” budunost. Na srecu to se nije desilo. O drugim “istinama” koje ovde na Politici on lajn ponavljate, kao Gebls, verujuci da ce jednog dana postati prihvatljivi ne vredi trositi reci. Najsmesniji je nizak intelektualni nivo vase argumentacije, agresivnost i primitivizam, od kojih se postenom svetu dize kosa na glavi i zbog toga izaziva odbojnost i cudjenje da je tako nesto u 21 vku opstalo. Niste vi patriot.
Препоручујем 2
Недић, „обожавалац Хитлера“
Европа је између два рата била пуна обожавалаца Хитлера и национал-социјализма. За многе су Хитлер и Мусолини били пре свега државници који су увели ред и рад у своје земље. Ево шта је о Мусолинију изјавио Черчил у говору објављеном 15. јануара 1927: „Генијалност Римљана коју оличава Бенито Мусолини, највећи живи законодавац, доказ је за многе народе да је могуће одупрети се комунизму. Мусолини је трасирао пут којим један народ може да иде ако има храбре вође. Са фашистичким режимом он је створио смерницу коју земље ангажоване у борби против комунизма треба да следе без оклевања. Да сам Италијан, у потпуности бих подржавао Мусолинија. Он је посвећен добробити свог народа а од Италије је створио силу прихваћену и поштовану у свету повративши јој империјалну величину из прошлих времена“.
PETENOVO ODLIKOVANJE
Orden L’ordre de la Francisque gallique koje je dodeljivala Vlada u Višiju na predlog maršala Petena lično, dobili su izmedju ostalih Fransoa Miteran, Moris Kuv de Mirvil, kasnije de Golov predsednik vlade, Antoan Pine takodje posleratni de Golov ministar finansija, Rejmon Marselen ministar u raznim vladama od 1948. do 1974, mnogi glumci i umetnici među kojima i braća Limijer. Ne znam da li je to za presudu, osudu ili smeh.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља