недеља, 26.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:16

Ниске камате погурале тражњу за стамбеним кредитима

Рефинансирањем кредита могуће знатне уштеде
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 16.02.2017. у 18:40
У прошлој години тржиште стамбених кредита је дефинитивно опорављено (Фото Д. Јевремовић)

Због историјски ниских камата на стамбене кредите повећана је тражња за овим зајмовима, сведоче у банкама. Цена ових зајмова сада се креће од 2,5 одсто за кредите код којих је камата варијабилна, јер зависи од кретања еурибора – камате Европске централне банке која је још увек негативна, па до 3,25 одсто у случају зајма са фиксном каматом какав, на пример, одобрава Интеза банка. Истовремено, клијенти су све заинтересованији и за рефинансирање постојећег стамбеног зајма јер на тај начин могу да остваре знатне уштеде. Подсећања ради, камате на стамбене зајмове износиле су и 5,5 одсто годишње.

У Интеза банци кажу да су у 2016. године били лидер у делу стамбеног кредитирања с тржишним учешћем од 23 одсто. Међугодишњи раст пласмана осигураних код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) у њиховом случају износи преко 40 одсто.

– Прошле године банка је одобрила стамбене кредите осигуране код НКОСК-а у укупној вредности од 62,3 милиона евра, у поређењу са 43,3 милиона током 2015. године. У 2015. одобрили смо 1.047 стамбених кредита, а прошле године 1.487 – кажу у овој банци.

Интеза одобрава стамбене кредите осигуране код НКОСК-а са фиксном месечном ратом са каматном стопом од 3,29 одсто годишње током целог периода отплате до 15 година. У понуди банке налазе се и стамбени кредити осигурани код НКОСК-а са варијабилном годишњом каматном стопом од 2,57 одсто (2,79 одсто плус шестомесечни еурибор) и роком отплате до 15 година, што их чини најповољнијим стамбеним кредитима на тржишту када је реч о евроиндексираним зајмовима на 180 месеци. Кредити са периодом отплате од 15 до 30 година одобравају се са годишњом каматном стопом од 2,68 (од 2,90 одсто плус шестомесечни еурибор). Стамбени кредити грађанима су на располагању без накнаде за превремену отплату зајма из личних средстава, без накнаде за годишње одржавање кредита, као и без обавезе уговарања животног осигурања.

– Захваљујући унапређењу понуде банка је дала најзначајнији допринос расту тржишта стамбеног кредитирања који је остварен претходне године. Прва смо банка која је грађанима омогућила да добију стамбене кредите са фиксном месечном ратом током целог рока отплате од преко десет година, а у наступајућем периоду планирамо и да додатно побољшамо понуду динарских стамбених кредита – каже Никша Иловић, директор Сектора за пословање са физичким лицима Интеза банке.

У Креди Агрикол банци кажу да је код њих раст стамбених кредита осигураних код НКОСК-а 36 одсто. У њиховом случају номинална камата је од 2,88 одсто, плус шестомесечни еурибор који је негативан минус 0,219 тако да је камата 2,66 одсто

– У прошлој години тржиште стамбених кредита је дефинитивно опорављено. На то је утицало више фактора: конкурентна понуда банака у погледу каматних стопа за стамбене кредите, вредност еурибора која је на историјском минимуму већ дужи период, али и цене некретнина које су знатно ниже у односу на 2008. годину. Уз то, регулисан је и правни оквир за купопродају некретнина увођењем нотара, што је допринело већој сигурности приликом куповине стана или куће. Интересовање клијената је велико и у првим месецима ове године и очекујемо да ће се такав тренд наставити – кажу у овој банци.

У Комерцијалној банци кажу да је тражња стамбених кредита на задовољавајућем нивоу, а резултат је комбинације нижих цена некретнина на тржишту и конкурентних услова стамбених кредита.

Портал „Каматица” је направио рачуницу колико може да се уштеди

рефинансирањем раније узетог стамбеног зајма.

– Рефинансирање претходно узетог стамбеног кредита је добра одлука. За стамбени кредит од 70.000 евра, узет пре пет година по каматној стопи од 5,5 одсто с периодом отплате од 25 година, месечна рата кредита је 430 евра. Рефинансирањем на тај начин на месечној рати може да се уштеди 83 евра, што би значило уштеду од укупно 19.920 евра. При рефинансирању стамбеног кредита, како се подсећа, пролази се иста процедура као и приликом узимања стамбеног кредита.


Коментари6
d1f05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tamo daleko
3% je svakako mnogo bolje nego ranijih 4,5% uz negativan euribor...ali mislim da je bolje da za one koji mogu da podnesu istu ratu i mogu da isfinansiraju do 1.000 evra u startu-da idu na kraci period otplate umesto smanjenja rate, jer se kredit ranije otplacuje i placa manja kamata. Svakako treba ocekivati rast euribora na 3-3,5% po izlasku iz krize kada krenu medjubankarske pozajmice, to mu je neka ex normalna vrednost. Kako bilo, 3% je i dalje izuzetno visoko (u Sloveniji je npr pre 5-6 god bilo 2,5% kad je kod nas bilo 4,5%, a u Austriji cak 1,5%), pa su banke itekako na dobitku, ma sta pricali njihovi predstavnici.
Aleksa
Posle agonije sa kreditima u svajcarcima sta je sledeci ?? !!!
Svetlana
Ne nasedajte, posebno da euribor koji će vrtoglavo da raste!
Luka
To nisu nikakve "istorijski niske kamate" (osim ako se " istorija" ne računa od istorijskog stečaja 4 najveće razvojne banke u Srbiji uz dovođenje mnoštva banaka koje u svojim zemljama porekla jednostavno ne mogu da ostvare dvocifrene kamate ali ovde su mogle i mogu -zbog čega su uostalom i došle ) nego normalne kamate kakve postoje i u EU što je prvi znak izvesne tržišne normalizacije i nešto težeg ali za građane pa i same banke normalnijeg dolaska do profita ovdašnjih komercijalnih banaka .
Istina
Istina je da ljudi i dalje ulaze i ginu dok je hiljade sugradjana pred sudivima. Takodje je istina da su banke izduplale marze u odnosu na 2008. Tada je marza bila 1,5% a danas je 3%. Na to se dodaje euribor koji je trenutno 0% a 2008 je bio 4.5%. Ko udje videce kako Musa dere jarca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља