среда, 26.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28
ИНТЕРВЈУ: ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ, министарка за европске интеграције

Не такмичимо се са другима, ми смо еврореалисти

Ова је изборна година у Немачкој, Холандији, Француској, па не верујем да ће проширење ЕУ бити у средишту пажње, али за нас је важно и да се одржи уобичајена процедура преговора и отварања поглавља
Аутор: Биљана Чпајакпетак, 17.02.2017. у 08:40
(Фото А. Васиљевић)

Верујем да ћемо крајем овог месеца или почетком марта отворити бар два поглавља. Поглавље 26 (образовање и култура) требало је да буде отворено у децембру, али због познатих непотребних разлога то се тада није десило. Сада ће бити отворено, каже Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља, задужена за европске интеграције у влади Србије.

Јоксимовићева истиче и да је наша земља технички у потпуности спремна и за отварање још два поглавља – 20 (предузетништво и индустријска политика) и 29 (царинска унија), да су преговарачке позиције увелико на радним телима ЕУ, да су неке државе већ дале своју сагласност, али да ћемо видети шта ће се догодити.

„Наравно, неке чланице ЕУ рећи ће нам да желе да чују оцену напретка у спровођењу Бриселског споразума. И то тако и пише у преговарачком оквиру за Србију. Али, ако би то значило да – ако неко у ЕУ процени да нема довољног напретка, да ће бити игнорисано све што је Србија урадила у реформама и усвајању стандарда по осталим поглављима, онда мислим да је такав ригидан и нефлексибилан став неодржив и контрапродуктиван”, каже она.

За нас је, према њеним речима, квалитет реформи најважнији. „Не такмичимо се са другима у броју отворених поглавља, већ у реформама и економском напретку, односно настојању да се одржи стабилност у делу Европе у коме живимо”, наглашава Јоксимовићева у интервјуу за „Политику”.

Приликом недавне посете Шведској изјавили сте да та земља пружа јасну подршку европским интеграцијама Србије. У чему се, конкретно, она огледа?

Шведска је земља чији се глас у ЕУ чује и уважава. Она је и једна од земаља која се искрено и аргументовано залаже за задржавање политике проширења у односу на испуњавање јасних предвиђених критеријума из преговарачког процеса. То је за нас, као озбиљног кандидата, посебно значајно у тренутку када  политика проширења није популарна тема у бројним државама ЕУ.

Такође, изузетно је драгоцено принципијелно противљење те државе пракси уношења билатералних питања у ток преговарачког процеса. Стокхолм даљу интеграцију овог дела Европе види и као важно економско и геостратешко заокруживање безбедносног концепта ЕУ. Шведска је такође успешна чланица ЕУ, али није чланица НАТО-а, мада са тим савезом остварује висок степен сарадње. Наши људи често поистовећују чланство у ЕУ са чланством у НАТО-у, иако Шведска, Аустрија, Малта, Финска, Ирска, из различитих разлога, нису чланице северноатлантске алијансе.

На крају, али исто толико важно, Шведска је, преко националне агенције за међународни развој и сарадњу – СИДА, један од најзначајнијих билатералних развојних партнера и донатора бројних реформских пројеката у Србији.

Коју бисте још чланицу ЕУ издвојили због помоћи интеграцији Србије?

Одржавамо редовне контакте и консултације са готово свим државама ЕУ, предочавамо им степен постигнутих реформи, али и истичемо неке потешкоће које имамо у том процесу.

Имамо отворену и снажну подршку наших важних суседа Мађара, Аустрија нас веома подржава, са Немачком – која је највећи билатерални донатор Србије, имамо отворен и фер однос. Наравно, и Француска, Италија, земље Вишеградске групе, да не набрајам даље да не бих изоставила друге, позитивно су настројене у погледу нашег реформског и европског пута. Нагласила бих да нам је подршка Шпаније изузетно важна, посебно због њиховог принципијелног става око КиМ. Истовремено, економске реформе које је влада Маријана Рахоја спровела – а оне су сличне нашим – направиле су позитиван заокрет у економији те државе.

Наравно, ова година изборна је у Немачкој, Холандији, Француској, па не верујем да ће проширење бити у средишту пажње. Али за нас је у реду и да се одржи уобичајен начин и процедуре преговора и отварања поглавља за која смо спремни. Ми смо еврореалисти, и то је најздравији однос који као земља кандидат у контексту свих дешавања у ЕУ, али и глобалном, можемо да имамо.

Влада уверење да највише могу да нам помогну земље које су корак, два испред нас. Како оцењујете понашање суседа – Хрватске, Црне Горе, Румуније, Бугарске?

Наравно да су важна искуства оних земаља, посебно наших комшија, који су одскора у ЕУ. Бугарска и Румунија су пре десет година ступиле у чланство – недавно су амбасадори те две земље у Београду организовали обележавање тог датума. Оно што је важна порука јесте да реформе не престају ступањем у чланство. Ипак, пре десет година и околности у самој унији биле су другачије, проширење није било тако осетљива тема као данас.

Па, како онда Србија треба да се понаша у тој ситуацији?

Важно је да радимо и да не показујемо фрустрацију, јер ја мислим да је Србија одличан кандидат који сутра има шта и да унесе у ЕУ.

Иначе, верујем да је највећи изазов за нас као друштво да научимо да је одржавање позитивне промене – било у инфраструктури, култури, било у науци – пресудно за успех и стварање уређеног друштва. Сликовито, није довољно само да изградимо зграду већ и да је заједнички одржавамо да буде функционална и лепа и за наредних сто година.

Која врста помоћи нам је најзначајнија – политичка, стручна или финансијска?

Најважније су наша одлучност и воља. Све друго додатни су инструменти које би требало искористити на паметан и ефикасан начин. Проблем је што када питате грађане да ли су за европске стандарде живота и рада – а њих људи тумаче као бољи живот за који су заинтересовани – убедљива већина каже јесмо. Али, на питање колико су и лично спремни да се одрекну неких навика и усвоје и примењују нове обрасце понашања, тај проценат се драстично смањује. Нико нас ни на шта не присиљава, ми треба да изаберемо напредак и стандарде да бисмо живели боље.

Сва испитивања јавног мњења од 2000. године, која организује Канцеларија за европске интеграције, показују да грађани мисле да су нам највећи донатори Русија, ЕУ, Кина. А у стварности је сасвим другачије. Због чега је перцепција грађана оволико погрешна?

То је нажалост тачно. Иако стално говоримо да је ЕУ највећи донатор Србије, да смо кроз ИПА пројекте и друге фондове ЕУ направили много школа, болница, локалних путева, програма ефикасније државне управе и реформе правосуђа... затим да је Немачка највећи билатерални донатор Србије – која је за претходних 15 година дала преко 1,5 милијарди евра као бесповратна средства у разним пројектима на свим нивоима, од локалног до централног – ипак и даље постоји недовољно познавање чињеница. Мислим да неке политичке поруке подршке других земаља, на пример Руске Федерације и Кине, око неких за нас важних питања, истовремено код људи стварају слику да су нам оне и највећи донатори. Политичка подршка нам је важна и добри односи са овим земљама, али грађани треба да знају истину о томе ко нам је финансијски највише помогао у реформама и одакле су највеће инвестиције које запошљавају хиљаде људи у Србији.


Коментари12
cf2cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar .Stanimirovic
Ko vam je podelio tolike kadionice? Da se može u horu pevati,to sam čuo,ali da se može u horu kaditi-nekome ili nečemu- to još nisam ni video ni čuo!
Zoran
Koliko vidim, danas je evrorealista svako ko sumnja u ujedinjenu Evropu.
Cikaski kamiomdzija
Nikad u EU!
Шофер
Министри и влада Србије треба да се труде око попобљшања стања у Србији, а не "у делу Европе у коме живимо". Док се ми заносимо ласкањима са стране да смо "рођени да будемо лидери у региону", други мудро гледају своја унутрашња посла.
Ana
Vi ste ocigledno vec odavno izgubili bitku. Pametnom coveku je to vec odavno jasno,uobrazenim kadrovima vaseg tipa to nikada nece biti jasno ali to je vas problem. Podmuklo je i bezobrazno da zato ubedjujete ljude da je belo zapravo crno i obrnuto,sve je jasno i nije potrebno praviti veci blam od onoga sto svi vide.
Petar
Draga Ana, biće prilike da iskažete svoje mišljenje o EU na referendumu, pa tad glasajte po svojoj savesti i znanju. Nama ostalima pustite šansu da sami odlučujemo
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља