петак, 26.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:49

Деца треба да уче како да користе компјутер

Дигиталне технологије могу успорити развој психичких функција код неких малишана, али код других могу подстаћи напредак
Аутор: Марија Бракочевићчетвртак, 16.02.2017. у 10:30
Најмлађима треба ограничити употребу мобилних телефона (Фото 2man.cc.by.2.0)

Како и колико ће интернет утицати на развој деце зависи од више фактора: шта они раде на рачунарској мрежи, колико често је користе, проводе ли превише времена крстарећи виртуелним светом...

Велику улогу има и ниво когнитивног и развоја дечјих дигиталних вештина, а све зависи и од тога колико родитељи или старатељи учествују у активностима малишана на интернету, погото во када је реч о млађој деци. Проблем је, сматра Добринка Кузмановић, асистенткиња на департману за психологију, Факултета за медије и комуникације, и истраживачица на Институту за психологију, што су родитељи данас склони да деци дају таблет или мобилни телефон и на тај начин ослободе себи време за неке друге активности.

– Важно је да маме и тате, поготово млађе деце, имају увид у све што они раде на интернету. Они су ти који треба да обаве селекцију садржаја, активно учествују и разговарају са најмлађима о ономе што гледају на интернету. Јер, деца не треба да буду пасивни примаоци информација са екрана – наглашава Кузмановићева. Да су компјутери наша свакодневица, али и да децу треба научити да их правилно користе, у почетку за игру, касније и за образовање, сматра доц. др Милица Пејовић Милованчевић, дечји психијатар.

– Технологија треба да служи појединцу, а на одраслима је да најмлађе заштите, образују о правилном коришћењу, контролишу употребу до сазревања. Сведоци смо ипак да актуелно млади знају много више о компјутерима и употреби интернета од њихових родитеља или наставника. Ето добре прилике за побољшање односа. Дозволите вашој деци, учени цима да вас нешто науче – предлаже др Пејовић Милованчевић. Истраживања показују оно што је блиско нашем свакодневном искуству: данашњи млади интернет углавном ко ристе за забаву и комуникацију. – Дигиталне технологије могу успорити развој неких психичких функ ција, али и подстаћи напредак других. Често се за данашње младе, такозване дигиталне урођенике, како их на зива амерички технолог М. Пренски, каже да су „мултитаскинг генерације” јер могу симултано да обављају више ствари, читају књигу, четују и слушају музику...

Неке студије ипак показују да упоредно обављање више ствари током дужег времена може да одложи адекватан развој дела мозга који је задужен за одлагање тренутног задовољења наших жеља, планирање и апстрактно мишљење. Има и истраживања која показују да млади који много времена проводе у игрању брзих игрица, имају развијеније визуелне способности у односу на њихове вршњаке који то не раде.

Велики број популарних видео игрица садржи насиље и агресију. У неким научним студијама потврђена је и директна веза између играња так вих игрица и агресивног понашања у свакодневном животу – скреће пажњу Добринка Кузмановић. Стручњаци су сагласни да је за правилан психофизички развој деце нужна физичка активност, али има и оних који напомињу да уколико упот реба интернета представља једину или преовлађујућу активност дете та, онда то и те како може да утиче на његову изолованост и успори со цијални развој.

– Претерана употреба ремети физичко здравље (неадекватан поло жај тела, излагање очију штетности ма екрана, положај рука…).

Штети и менталном здрављу, јер изолованост или изложеност непримереним сад ржајима може довести до различитих психопатолошких манифестација – уверава др Пејовић Милованчевић. Контролисана употреба интернета ипак може бити корисна као средство долажења до информација и учења. Наша саговорница сматра да је доб ра вест да би од наредне године ин форматика могла да постане редов ни предмет у школама, јер то, како додаје, треба схватити као нови вид описмењавања младих.

– У старијем узрасту, употреба компјутера у образовању једнако је важна као и коришћење других ди дактичких и школских материјала. Неке школе су на почетку школо вања својим ђацима донирале рачу наре што је у реду, јер ипак је то начин да се деца уче како, због чега, када и колико да користе компјутер – подвлачи др Пејовић Милованчевић.

Школа и учење неће бити гурнути у други план у животу детета у односу на коришћење интернета, једино уко лико се компјутер користи паметно, и то под контролом родитеља. Зато су, закључује др Милица Пејовић Ми лованчевић, важни искрени и отво рени односи, успостављање релација заснованих на поверењу где су маме и тате пријатељи деце на мрежама.


Коментари14
f5edb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

konj
kakav kompijuter, deca u 7 razredu ne znaju drzati olovku u ruci
Зорица Аврамовић
Нешто мислим... А што не би мајке одмах рађале роботе. Нека добро плате произвођачима тих тихих убица, и убију две мушице једним ударцем! Данашња деца се, свеједно, у машине без осећања претварају. Иду улицом, слушалице у уши, крену било куда исто... Када ће она да чују цвркут птица, листић који дрхтури на поветарцу + изгледа никада!
Јован Ф
Маме и тате пријатељи деце на мрежи? Као да је пре 20-30 година докторка водила своје родитеље на дружења и изласке са друштвом. Просто ме задивљује колико некад одрасли забораве да су били деца.
Јован Ф
Да има неко стварно да се бави реформом школства у овој земљи одавно би схватио да коришћење рачунара мора да се провлачи кроз све предмете а не да буде посебан предмет. Тиме би се деца кроз школовање научила корисном раду на рачунару, и да то није само уређај за забаву како се у овом тексту представља. Хтели то ови "психолози" да признају или не рачунари су свуда око нас и то је неки нови будући свет у коме ће ти клинци морати да живе, па их враћати на узоре од пре двадесет или више година не знам колико је добро за њих. Али то ником не пада на памет, јер то кажу много кошта, а не кошта много 50000 службених аутомобила у државној управи за возање којекога?
Vladislav Marjanovic
Kako braniti detetu pristup kompjuteru? Ono moze to jos da shvati kao povredu prava dece i da tuzi roditelje zbog nasilja nad njim. Sud ce detetu dati za pravo (tako zahtevaju medjunarodne konvencije, EU i druge uticajne ustanove), roditelj ce izgubiti pravo starateljstva, oduzece mu se dete, dati drugome na vaspitavanje i tako ce, na kraju, svi biti isteceni: i roditelji, i staratelji, i dete i, na kraju krajeva, samo drustvo. Jedino sto ostaje jeste da se stvari sa glave ponovo postave na noge, da se zabrani upotreba mobilnih u ucionicama, da se dozvoli roditeljima da neposredno kontrolisu koriscenje racunara kod dece, da se zabrane elektronske igrice i da se ukaze na stetnost prekomernog koriscenja racunara po zdravlje i razum. Moglo bi se napomenuti da jedino od toga profitiraju multinacionalne firme koji zaradjuju na zaglupljivanju masa i na stetu njihovog zdravlja. Ako bi to roditelji cinili i pritom davali primer, mozda bi se situacija mogla promeniti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља