петак, 26.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:49

Тајне Бобија Фишера из апартмана 219

Само неколико људи је знало да је шаховски велемајстор 1993. шест месеци инкогнито боравио у Бањи Кањижа
Аутор: Бојан Билбијачетвртак, 16.02.2017. у 22:00
Фишер у уметничкој визији др Ференца Агоштона

Бања Кањижа – Некадашњи светски шаховски шампион Боби Фишер одиграо је 1992. године чувени реванш са Борисом Спаским на Светом Стефану, што је био догађај пропраћен с великом медијском пажњом.

Али, да је после тог меча између Американца и Руса, који је одигран под покровитељством власника „Југоскандика” Јездимира Васиљевића, Фишер током 1992. и 1993. провео неколико месеци у Србији – највише у бањама Јунаковић и Кањижа – тада је било познато само неколицини људи.

Међу онима који деценијама, па чак и данас, чувају тајну Бобија Фишера је и примаријус др Ференц Агоштон, директор Бање Кањижа од 1993. до 2011. године. Са њим на челу бања је 2003. године понела признање најбоље здравствене установе у Војводини. Није ни чудо, јер је у његових првих десет, од укупно 18 година колико је провео на челу бање, просечна годишња искоришћеност капацитета подигнута са 35 на 92 одсто.

Плаћао 400 долара дневно
Фишеров секретар плаћао је њихов боравак од новца зарађеног у шаховском мечу на Светом Стефану, каже Ференц Агоштон:– Волео је Фишер ту „црвену храну” са парадајзом и паприком и сваки пут би уфлекао чаршав. Имали смо конобара Гезу који је био бесан кад то види и псовао је. А ми му кажемо: „Мани то, човече. Сваки дан сто чаршава може да ти исплати. Ћути бре”! Због хиперинфлације, а пошто смо наплаћивали у динарима, они су сваки дан измиривали своје обавезе. Један дан је, када прерачунамо, коштао око 400 долара. За пола године то је било више од 50.000 долара. У шали кажем да је Фишер издржавао цео наш персонал од 250 људи, ако знамо да су 1993. плате биле између пет и десет немачких марака.

После скоро две и по деценије, др Агоштон се радо сећа Фишера и његовог боравка у Бањи Кањижа. Међутим, фотографије из тог периода не даје никоме. Ни више од девет година после смрти велемајстора, др Агоштон не жели да прекрши дато обећање. Једино показује сопствене уметничке слике, настале под утиском боравка шаховског шампиона – онако како га је он видео.

– Дошао сам на место директора после завршетка реванш меча између Фишера и Спаског 1992. на Светом Стефану. Мој пријатељ, новинар „Мађар соа” Јанош Кубат, довео је Фишера у Бању Кањижа. После меча у Црној Гори, Фишер је боравио у Београду, затим у Врњачкој и Бањи Јунаковић, да би почетком 1993. дошао код нас у Кањижу. Остао је пола године – открива Агоштон.

Фишер је патио од проблема са кичмом и још у Америци је чуо за Бању Кањижа, која је тада већ имала свој веб-сајт.

– Код нас је дошао да се лечи, одмори и да буде у азилу. За њим је била расписана потерница у Америци, због меча у Југославији којим је прекршио пореска правила и санкције против наше земље. Осим тога, он је, иако Јеврејин, био је изразити антисемита и давао је екстремне изјаве, због чега је имао великих проблема – подсећа наш саговорник.

Као спортски уредник „Мађар соа” и директор шаховских олимпијада у Новом Саду и Атини, Јанош Кубат познавао је Фишера и довео га у Бању Кањижа. Тако је Фишер боравио на крајњем северу Србије, од марта до августа 1993. године.

– Поправио је код нас здравље, али ми се чини да се и психички опоравио. По мом мишљењу он је имао озбиљних психичких проблема. За једне је био геније, а за друге лудак. Ја бих га описао као чудака. Имао сам утисак да се свега плашио, и од стварних и од нестварних ствари. Живео је на првом спрату, у апартману 219, док су његови телохранитељи и лични секретар боравили у суседним собама. Фишер је тражио да секретар држи одшкринута врата 24 сата дневно, јер је страховао да ће неко да га нападне. Имао је малу кухињу са шанком, дневни боравак и спаваћу собу са одвојеним тоалетом и купатилом – каже др Агоштон.

Фишеров боравак био је под најстрожим велом тајне, али новинар немачког „Штерна” некако је дознао и скоро месец дана је спавао у холу, како би направио интервју са њим. Нудио је 150.000 марака за интервју од 10 минута, али Фишер није хтео.

– Зато, чак и када бих имао Фишерове фотографије из периода његовог боравка у бањи, не бих вам дао. Нико од нас није смео да прича о томе – остао је неумољив бивши директор.

Агоштон прича и како су код њега у канцеларију дошли Јанош Кубат, велемајстор Светозар Глигорић и Боби Фишер да му пренесу жеље и прохтеве шаховског шампиона.

– Желео је апартман. Понудио сам му апартман 219 и одговарало му је. Тражио је да његови људи буду поред њега стално, и дан и ноћ, како нико не би могао да му приђе. Ангажовао је Србе телохранитеље, врхунске професионалце. Посебан захтев му је био да се ноћу купа у нашем базену и да тада нико не сме да буде присутан. Нисам дозволио да се купа ноћу потпуно сам, већ сам инсистирао да у пратњи буду телохранитељ и спасилац. Не дај боже да се удави или нешто друго да се деси – био је опрезан Агоштон.

Преко дана је шаховски краљ најчешће спавао до поподневних часова. Волео је да се шета ноћу, са једним или двојицом телохранитеља, наглашава наш саговорник:

– Ишли би усред ноћи до 15 километара удаљеног Хоргоша. Препешачи тако по 30 километара скоро сваке ноћи! Или барем до Новог Кнежевца, на пет километара одавде. Поред тога, по неколико сати плива у базену. Био је атлета, крупан, развијен. Број ципела му је био 48. Тражио је посебну исхрану, највише је волео да једе кашиком: рибљу и парадајз чорбу, али и много воћа и поврћа. Пио је дневно на литре сока од боровнице. Алкохолна пића веома ретко и мало. Организовали смо му да одлази у Сенту, у рибљу чарду. И тамо је тражио да кафана буде празна, само музичари су смели да остану.

Са њим је често у друштву био новинар Кубат, а велемајстор Светозар Глигорић долазио је једном недељно и сатима су играли шах. Фишер је у Кањижи сваки дан вежбао шах. Два или три пута недељно један од његових телохранитеља ишао је у Сегедин и куповао му инострану штампу.

Иако је за њим била расписана потерница, наша полиција није му одузела пасош. Због ембарга, пет милиона долара од газда Језде нису могли да буду уплаћени нормалним токовима. Новац, 3,5 милиона долара за Фишера и 1,5 за Спаског, пренет је у торбама преко Хоргоша у мађарску банку, да би га Фишер преузео и пребацио у Швајцарску.

Бању је напустио крајем лета 1993. и потом је годинама боравио у Мађарској. Био је под заштитом породице Полгар, чувене шахисткиње Јудите са којом се дружио, њене сестре Жуже и њиховог оца који је био утицајан човек. У Кањижи је оставио траг, који ће заувек бити под велом тајне. Мистериозан траг, какав је био и сам Фишер.

 

Судбински везан за Југославију

Роберт Џејмс Боби Фишер (Чикаго, 9. март 1943 – Рејкјавик, 17. јануар 2008) био је шаховски велемајстор и први Американац који је освојио светски шампионат у организацији Светске шаховске федерације.

Било је то у Рејкјавику, у мечу против Бориса Спаског, који је трајао од јула до септембра 1972. Фишер је победио резултатом 12,5 према 8,5. Титулу је изгубио 1975, пошто Светска шаховска федерација није пристала на услове које је тражио за одигравање меча против изазивача Анатолија Карпова.

Наредних двадесет година повукао се из света шаха, све до поновног сусрета са Борисом Спаским. Меч је одигран на Светом Стефану и у Београду и Фишер је победио резултатом 10 према 5, уз 15 ремија. Занимљиво је да је 1972. Фишер желео да меч за титулу првака света игра у Југославији, али је на крају пристао да Исланд буде домаћин.

Због кршења ембарга УН, који је укључивао и забрану учешћа на спортским такмичењима у Југославији, Пореска управа САД је издала потерницу за Фишерово хапшење.

После меча у Југославији, живео је у Мађарској, Немачкој, на Филипинима и у Јапану. Након што је његов амерички пасош 2004. повучен, јапанске власти су га држале девет месеци у притвору под претњом изручења Сједињеним Америчким Државама. Тек када му је Исланд загарантовао држављанство, јапанске власти су га пустиле у ту земљу, где је живео до смрти 2008. године. 


Коментари18
1ddce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pogled sa strane
Bobi Fiser je bio po standardnim merilima cudak ali i sahovski genije. Bio je americki disident, njega su vlasti progonile, FBI mu je pretresao stan a jevrejski lobi je bio u ratu sa njim tako da je obostrana mrznja postojala. Bio je sumnjiv i zato sto je igrao sah jer se u to vreme u SAD, gde je sah igrala samo mala grupa ljudi, smatralo da su komunisti dobri sahisti iako je bilo i par americkih velemajstora na svetskoj sceni kao Resevski. Deo americkih sahista ise ukjlucio u rpopagandni rat protiv Sovjeta narocito Lari Evans, koji je pisao provokativne clanke o namestanju partija da bi neki sovjetski Jevreji (Bronstajn) ili nerusi (Keres) bili onemoguceni da osvoje prvenstvo sveta. O tim besmislicima ovih dana je pricao Alex Yermolinski na ICC sajtu.
Bane
Zlatna vremena saha mi mocni u svetu imena kao Botvinik, Talj, Spaski, Petrosjan, Smislov, Fiser, Karpov, Kasparov a nisu bili svetski prvaci Korcnoj, Bronstajn, Keres (izvinjavam se pisem u pauzi pa zurim), a kod nas Gligoric, Trifunovic. Ivkov, Matanovic, Matulovic, Velimirovic ,Ljubojevic. Daj boze da se vrate.
Anabela
Jedna ulica u Beogradu treba da ponese casno ime velemajstora Bobija Fisera, coveka koji je stradao zbog sankcija Srbiji. On je svetla figura covecanstva i svetla tacka koja povezuje Srbe i Amerikance, njegovo ime je pocetak dobrih odnosa medju ljudima.
Ljuba
Pogledajte film Opelo za Bobija Fisera....tu nasi slavni velemajstori i Bobijevi istinski prijatelji govore o njemu....
Sotir Gardačić
Nakon pada rimskog carstva kulturu tople banjske vode i kupanja su vratili Turci. Slovenija i Mađarska imaju predivne banje koje vise lice na fensi spa centre i vodene parkove nego na steciste penzosa i bolesnih. Svake godine domaci turisti iznesu zbog odmora u stranim zemljama 800 miliona evra iz zemlje. Otuda ona akcija sa smesnim vaucerima da se letuje u nasoj zemlji. Ako se ne ulozi stotine miliona evra u turisticku banjsku infrasrukruru gde bi svake godine mogla da obnovi ili izgradi jedna nova banja od naseg turizma nece biti nista jer se zanje koliko se poseje. Turizam je biznis u koji se prvenstveno mora puno da ulaze kako bi se na kraju zaradilo. Pored toga primer uspesnog turizma je srpska Sent Andreja pored Budimpeste iz 18 . veka. Sremski Karlovci i Petrovaradin predstavljaju sacuvana kulturna dobra iz tog vremena koja jos uvek nisu iskoriscenja. Tu su takođe planinski centri kao i tvrđave.
Srba, Velika Britanija
'kulturu tople banjske vode i kupanja su vratili Turci' - Laz! Lokalitet Novo Brdo - arheolozi nasli da smo imali topla kupatila I banje pre Turske okupacije. Ne nasedajte na plitku propaganda neprijatelja Srbije, da nismo imali sta da jedemo pre nego sto su dosli Turski okupatori, a verovano se nismo ni prali.
Препоручујем 48

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља