четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Колико кошта „улазница” за Андрићев венац

Без најмање пет милиона евра тешко се може остварити добар изборни резултат, али лошем председничком кандидату ни милиони евра не могу помоћи
Аутор: Биљана Баковићсубота, 18.02.2017. у 09:05
Зградаа Председништва: за фотељу у њој могу да конкуришу само озбиљни играчи који располажу великом сумом новца (Фото Д. Јевремовић)

Ако неко жели да направи добар резултат на председничким изборима у Србији, мора да обезбеди минимално пет милиона евра. Наравно, може се и с пола милиона евра завршити кампања, али онима који хоће само да учествују у трци и да себи подигну рејтинг. Реално, ко хоће стварно нешто да уради, не треба ни да размишља о мање од пет милиона.

Овако говори један од искусних креатора разних изборних кампања који, како наглашава, не прича „као неко ко мисли да је тако, него као онај ко је кроз то пролазио”. Наравно, жели да остане анониман да би, како каже, могао искрено да прича, будући да његове цифре одударају од оних из финансијских извештаја који се редовно достављају Агенцији за борбу против корупције.

„Ја сам једном давно, није битно за кога, имао милион евра. То није било довољно, то једноставно оде док сте рекли ’пиксла’ на телевизији. Не може са толико. Морате да имате пет милиона ако сте озбиљан играч”, тврди овај саговорник „Политике”.

То се прилично поклапа и с налазима организације „Транспарентност Србија”, која прати наше изборе од 2004. године. Немања Ненадић, извршни директор ТС-а, каже за „Политику” да је за све то време иједна кампања, која је била иоле приметна, тешко могла да прође без око пола милиона евра.

„А оне агресивне кампање, с обиљем закупљених термина, с билбордима, спотовима, митинзима и слично, морале су да коштају 3-4 милиона, па и више. Али, без пола милиона тешко би било и запамтити или запазити неке кандидате. Сада се ствари мењају због интернета и друштвених мрежа, који су јефтиније средство оглашавања, и можда ће то донекле и снизити трошкове кампања”, каже Ненадић.

Од још једног незваничног извора, овог пута из изборног штаба једног од озбиљнијих кандидата на предстојећим председничким изборима, могла се чути „проверена рачуница” да за освајање 10 одсто гласова треба уложити минимално три милиона евра. И то под условом да је кандидат познато лице већ на почетку кампање.

„Минимална цифра за председничке изборе је 250.000 евра. Али, то би била кампања без кампање. Само интернет, теренска кампања и локални медији. Без великих телевизија и билборда”, каже наш извор, који додаје да, по принципу „колико пара, толико музике”, успех и на председничким изборима директно зависи од уложених пара. „А колико ћеш пара уложити зависи од тога који циљ на изборима поставиш”, наглашава.

За утеху, овакве приче које разбијају илузије о снази политичких идеја, значају личности кандидата, њиховог карактера, личног интегритета и целокупног амбијента око њих, имају и додатак: лошем кандидату никакви милиони не могу помоћи.

На питање колико је новца потребно за победу на председничким изборима, Милан Стевановић Пиксел, шеф Центра за едукацију Српске напредне странке, познат и као човек који је последњих двадесетак година водио неке од најозбиљнијих кампања на овим просторима (написао и књигу „Како победити на изборима”), одговара да не постоји формула за то.

„Није све у парама. Ако кандидат није добар, новац не помаже. Доналд Трамп и Хилари Клинтон су то показали. Клинтонова је потрошила много више новца, али је Трамп потрошио тамо где је требало, на интернету. Клинтонова је имала и много јаче везе, и много бољу позицију, и много више пара, али није добро распоредила те паре и – довиђења. Трамп је победио захваљујући томе што се, за разлику од ње, посветио друштвеним мрежама и интернету у последњих неколико дана кампање”, истиче Стевановић.

Упућени тврде да се нигде на свету не могу „ухватити” сви токови донација (новца и услуга) у једној кампањи

Он указује да је у председничким кампањама потребно мање новца него за парламентарне изборе, јер нема толико кандидата које подржавају јаке странке. Поред тога, на председничким изборима много више зависи од личности кандидата, од његове харизме, али и од његове препознатљивости.

„Ако није препознатљив, прво морате да потрошите паре да би грађани сазнали ко је он”, напомиње Стевановић.

За финансирање предстојећe председничке кампање из републичке касе биће издвојено 641,8 милиона динара (око 5,2 милиона евра), од којих се половина дели у једнаким износима свим кандидатима који положе јемство, док други део деле два кандидата који прођу у други круг. Ако неко победи већ у првом кругу, добија свих 2,6 милиона евра.

„Транспарентност Србија” указује да ће предлагачи кандидата на председничким изборима 2017. добити за трећину мање новца из буџета него 2012, што је последица измене закона (сад се у ту сврху издваја износ од 0,07 одсто пореских прихода републичког буџета). ТС, међутим, напомиње да се при свакој промени закона мора водити рачуна о равноправности учесника изборне трке, која је озбиљно нарушена системом финансирања.

„Наиме, изменама Закона о финансирању политичких активности с краја 2014, које, нажалост, нису изведене у складу с антикорупцијском стратегијом донетом само годину дана раније, уведена је могућност да се за изборну кампању троши буџетски новац намењен финансирају редовног рада политичког субјекта. Од тог момента у изборној трци су изразито привилеговани кандидати већих парламентарних странака, нарочито у односу на независне и кандидате ванпарламентарне опозиције”, истиче ТС.

Судећи по извештајима из председничке кампање 2012, чак ни „привилеговани” кандидати не могу да скупе фамозних пет милиона евра који се спомињу у круговима маркетиншких стручњака. Или могу, али не пријављују све. Кандидати од пре пет година, међутим, могу да се послуже добрим аргументом за „мањак” средстава у извештајима. Били су, наиме, општи избори и углавном обједињене кампање, па су се ресурси за председничке, парламентарне, покрајинске и локалне изборе умногоме преливали с једних на друге. Тада је за председничке изборе, на пример, шест најјачих изборних листа прикупило укупно око 6,9 милиона евра (око 84 одсто су буџетска средства), а за парламентарне – око 12,2 милиона евра.

Упућени, ипак, тврде да се нигде на свету не могу „ухватити” сви токови донација (новца и услуга) у једној кампањи. Ко ће израчунати радне сате волонтера, па донације у виду ручкова, вечера, коришћења аутомобила, аутобуса, горива, штампање плаката, постављање билборда... Све би то требало и могло да се нађе у финансијским извештајима, али...

Оно што не може да се сакрије, за почетак, јесте новац за оверу неопходних 10.000 потписа. То је предуслов за кандидовање, а према рачуници с прошлогодишњих избора, кад је овера потписа коштала 50 динара, за 12.000 потписа (ради резерве), треба скупити 600.000 динара, то јест око 4.800 евра.

Највећи део средстава ипак иде на оглашавање, а лавовски део тога – на телевизијско оглашавање. Пре пет година, према анализи антикорупцијске агенције, на свим нивоима избора доминантно средство за промоцију политичких програма и предизборних платформи у оквиру средстава јавног информисања била је телевизија (од 76,6 до 94,5 процената).

Према нашим изворима, маркетиншка агенција која направи спот, рецимо, може да узме 30.000, 40.000, 50.000 евра, али ће се 500.000-600.000 потрошити на емитовање тог спота на телевизији. Стварни износи често могу да буду скривени, јер на неким приватним телевизијама, истиче наш извор, постоји могућност договора око цене, услова емитовања и начина плаћања. У неким случајевима се можда део плаћа „на руке”, а само део преко рачуна, мада је то у данашње време све теже радити, јер јавност инсистира на већој транспарентности финансирања у политици.

И Немања Ненадић потврђује да су извештаји временом постајали реалистичнији, како се прецизност и детаљност законских норми повећавала. Данас ови извештаји највећим делом показују стварне трошкове.

„Има, наравно, неких трошкова који нису обухваћени, пре свега они који су и недозвољени. Али тешко је доказати куповину гласова, трговину медијским утицајем, извлачење новца из јавних и приватних предузећа и слично. Ипак, с обзиром на то да су највећи трошкови изборне кампање они који се односе на медијско оглашавање и да је тај трошак видљив, може се ипак рећи да је већина трошкова изборне кампање пријављена”, истиче он.


Коментари34
6bdb5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko-2,Marko-2
Replika izvjesnom 'hehe'.Vi tvrdite sta god zelite,ali Narod i biraci Srbije ni jednim svojim gestom-gluho nilo recimo REFERENDUMOM, nisu potvrdili,ppo sebe sudbinsku odluku o bilo kakovim pregovorima,a kamo li pristupanju EU-i.Taj Narod vladajuca garnitura,znajuci misljenje i zelje Naroda u koji "se kunu",nikada nije otvoreno priupitala,a kamo li Referendumo,za sta je,a Boga mi sve je sigurnije ni nece nikada.Zar Nas smatraju,specijalno g.Premijer,g.MIP,g.Predsjednik i sve redom Nevladine org.,te pojedine partije i njihovi sefovi debilima i onim koji ne znaju sta je dobro za Nas."Od nameta nema selameta (srece,uspjeha)".Samovolja i obaveze prema mentorima pojedinih ambasada i zapadnih vlada neobavezuju Srpski Narod i jednoga dana akteri takova ponasanja ce itekako morati pojasniti svoje stavove,posebno o onima "koji nemaju alternativu".Previse je nipodastavanja i izigravanja ovoga Naroda.Zato g.sveprisutni niti iko nema pravo niti dozvolu Ustava da istice zastavu EU uz Rep.Srbije.
Pera
Vulin je gromada, njega treba za predsednika, pa da komedija ima tri dela.
Pera
Ne treba Seselj da ga brani posto ga je Vucic vec odbranio.
Ilic Momcilo
U ovom tekstu nema previse stavari koje cine nepoznanicu. Ono cime sam ja "zadovoljan",je priznanje sagovornika,doduse bez navodjenja razloga,da imaju strah od navodjenja svog imena i sto se i u tekstu moze "procitati",da kada su kao govornici imenovani,pricaju neke drugacije price. Ni to nije,bar meni,nepoznato,ali potvrdjuje to neko moje "izvuceno"misljenje. Sve sto je receno, za mene je idntifikacija i kopiranje radnji vezanih za pripremu i sprovodjenje izbora u zapadnim zemljama. Taj tip "demokratije" je vec dovoljno dugo useljen i prihvacen u postupak izbora i u zemljama koje su bile anti kapitalisticke, kao i nasa. Vreme je pocelo da pokazuje rezultate tih promena. Da li su te promene pozitiva ili ne,tek ce se pokazati.
Petar .Stanimirovic
Poslali nam BEFEHL /befel/ i onda se zablokirali, zamandalili, zakatančili, zabarikadirali se, zatarabili se,zaključali se,zatvorili se, zablindirali se,zablombirali se,jednosmerno razgovaraju sa narodom,zaintačili se,fijuknuli,,prave narod gluvim i nemim,prave narod blesavim,podsmevači, zaglavili se dabogda,:Slušaj Narode,zato imaš nas da ti objasnimo.Ti si jedan srećan narod,samo ti to ne znaš!Prosto ti zavidimo.Hoćeš da se naljutimo?I šta ćeš onda?Videćeš ti svog boga!" A Srbin ćuti,ćuti i gleda Al ne da djavo,il ne da bog"

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља