недеља, 30.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26

Српска вина су све боља

У 2016. години од извоза вина остварили смо 13,43 милиона, али смо за увоз платила 23,6 милиона евра
Аутор: Александар Микавицасубота, 18.02.2017. у 10:10
Виноградарством се у Србији данас бави око 80.000 домаћинстава: вршачко виногорје (Фото А. Даниловић)

По обичају, на Светог Трифуна, виноградари су ушли у своје винограде. Орезали су по коју лозу, залили вином чокоте – да им подстакну снагу да бујају и донесу добар род. Погледали су у небо, призвали Свевишњег, да им и он помогне. Признају да помаже и држава. У Министарству пољопривреде кажу да подстицаји за подизање засада винове лозе постоје од 2000. године и ретки су произвођачи грожђа и вина који нису користили неку од десетак видова државне помоћи.

​Наши винари: Можемо и ми
Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ и Регионална развојна агенција источне Србије (РАРИС) омогућили су крајем јануара групи винара из општина Књажевац и Неготин да посете своје колеге из винских регија Истре у Хрватској и Випавској долини у Словенији. Наши винари су сазнали како су државни и претприступни фондови Европске уније у протеклих 20 година омогућили породичним винаријама да нађу своје место на избирљивом тржишту ЕУ.Од истарских винара су чули да су од аутохтоних сорти као што су „малвазија” и „теран” направили вина која се радо пију и у најексклузивнијим ресторанима широм Европе и света.Утисак наших винара стао је у четири речи: „И ми то можемо”.

Некада је Србија имала 110.000 хектара под виноградима, а данас пет пута мање. Према подацима „Виноградарског атласа”, који је после пописа пољопривреде у 2012. Републички завод за статистику објавио 2015. године, данас је под виновом лозом нешто више од 22.159 хектара.

Транзиција и приватизација нису поштеделе ни ову пољопривредну грану. Опустошени су велики комбинати и њихове плантаже, крчени засади, нестали су велики винарски комплекси. Аутори „Виноградарског атласа”, међутим, тврде да се, по ко зна који пут у својој историји дужој од миленијума, српско виноградарство опоравља, постаје боље, напредније, приближавајући се европским стандардима.

Какви су данас наши виногради и какво је српско вино?

– Половина винограда су стари, а другу половину чине модерни и такозвани интензивни виногради, старости до петнаест година – каже Дарко Јакшић, први човек Групе за винарство и виноградарство у Министарству пољопривреде. – Нових винограда и винарија је све више, подижу се уз државне субвенције и намењени су производи искључиво висококвалитетних вина. Зато је у њима више биљака по хектару, али је мањи принос. Око 30 одсто винограда уписаних у Виноградски регистар засађени су између и 2006. и 2010, а 17 одсто их је засађено од 2011. до прошле године.

Од сорти су најзаступљеније „грашевина”, односно „италијански ризлинг” – око 14 одсто, затим „каберне совињон” – девет процената, „мерло” – 8,5, „рајнски ризлинг” – 7,8 и „шардоне” – 6,7 одсто.

До сада су заштићене три ознаке географског порекла „Књажевац” – као прва српска ознака, „Неготинска крајина” и „Шумадија”, са регистрованим 41 типом српских вина са специфичним теруаром. Поред ова три, и произвођачи из других виноградарских рејона су уз помоћ Министарства пољопривреде основали своја удружења и ушли у процедуру признавања ознака географског порекла по новом систему географског порекла Европске уније.

Наш саговорник тврди да се од примене новог закона о вину, 2009. године, можемо похвалити да су српска вина све боља. Вина многих наших произвођача су на сајмовима проглашавана за најбоља или међу најбољим на свету.

Дарко Јакшић (Фото Министарство пољопривреде)

Којим мерама држава подстиче развој виноградарства и винарства?

Укупно је осам мера подстицаја. За подизање нових винограда држава враћа новац за купљене саднице, постављање наслона, припрему и обраду земљишта, као и анализу земљишта. За ову сврху може се добити до два милиона динара, уз посебне повољности за засаде са домаћим сортама. Висина износа подстицаја је 40 одсто од вредности трошкова, а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди у износу од 55 одсто. Минимална површина засада за који се може остварити подстицај је 0,30 хектара, а максимална 10 хектара.

За подизање нових матичних засада винове лозе, кроз подстицање производње садног материјала, сертификацију и клонску селекцију воћака, винове лозе и хмеља, односно за унапређење расадничарске производње винове лозе, максимални износи подстицаја такође се крећу до два милиона динара по хектару.

По два милиона динара по хектару може да се добије по основу подстицаја за биљну производњу, највише до 20 хектара. У истом износу и под истим условом може се добити и регрес за ђубриво. Ту је још неколико погодности, а у Министарству напомињу да подршку пружају и кроз бесплатан упис произвођача грожђа у Виноградарски регистар. Министарство сноси и трошкове контроле производње вина са географским пореклом, укључујући и лабораторијске анализе и сензорно оцењивање вина са географским пореклом. Циљ је да се домаћи произвођачи подстакну да производе високе квалитетне категорије вина са географским пореклом.

Виноградарством се у Србији данас бави око 80.000 домаћинстава. Рачуна се да има око 230 винарија.

„Тешко оном народу који не тка оно што носи, не сеје оно што једе и не гњечи вино које пије”, изрека је једног арапског мудраца. Србија је у 2016. години од извоза вина остварила 13,43 милиона евра, али је за увоз овог пића платила 23,6 милиона евра. На листи извозника смо на 43. месту. Иза нас је Хрватска, а испред нас су Црна Гора (41), Румунија (37), Бугарска (30), Македонија (29) и Мађарска (24).


Коментари23
47ce5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ свезналица, о виноградарству и винима морате још много, много да научите.; Француска, Шпанија, Португал, Италија, Грчка, Немачка, Аустрија.
Твртко
Морам да вам кажем да сам баш у петак био у Александровцу у винарији чије име почиње са Б (нећу да рекламирам :-) мада бих радо ) ... и било ми је сјајно јер сам тамо са једним деком који већ деценијама чува "бакљу" и вредно ради. Пробао сам диван прокупац и тамјанику. Дакле, - манте ме кабернеа, и шардонеа, .... код нас постоје врхунске сорте и врхунска винска прича ... а то што су појединци аљкави, не треба дизати на општи план и говорити да су сви аљкави. Наша вина су - ја вам кажем - сјајна.
sibirski slavuj
@ Goran. Tako kazu oni koji nisu profesori hemije u koje i ja spadam. Inace Vi ste u pravu.
sibirski slavuj
@miki. Ti ili si funkcionalno nepismen ili nista ne razumes.
sibirski slavuj
@opacic. Onda sedite tu gde ste i pite taj kiseli buckuris pun metana od koga vam sutra puca glava.
goran
od kada to ima metana, koji se pije, u vinu? naučite neke stvari pre no što bilo šta napišete. U vinu, alkoholu uopšte, može da bude metanola! Metan je gas, metanol (ili metilni alkohol) je, kao što ime kaže-alkohol! Inače, kvalitet srpskih vina, ja sam iz Negotisnke krajine, je diskutabilan.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља