среда, 26.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:56

Школарци све мање једу на кашику

Због мањка времена и новца брза храна замењује куване оброке. – Деца би требало свакодневно да имају 60 и више минута умерено интензивне физичке активности у виду спорта, рекреације, одласка до школе или игре
Аутор: А. В.петак, 17.02.2017. у 18:00
Мало је оних који би радије јели салату него пицу (Фото Д. Јевремовић)

Сваки пут када родитељи уместо здравог и избалансираног оброка спремљеног код куће детету дају новац за ужину из пекаре, или га за добру оцену „почасте” са још два сата игрица за рачунаром малишана, потпуно несвесно, сврставају у групу школараца са нездравим животним навикама. Да такве деце има заиста много показало је истраживање Центра за здравље, вежбање и спортске науке недавно спроведено над узорком од 3.278 основаца и средњошколаца. Подаци из пројекта под називом „Начини прави избор за дугорочно здравље” су алармантни: довољно поврћа не уноси 80 одсто малишана, препоручену количину воћа једе тек сваки трећи клинац и клинцеза, само трећина дечака и девојчица конзумира довољно меса и млечних производа, готово ниједан школарац не једе довољно житарица, а оброци 15 одсто њих састоје се претежно од масне хране. Црвену лампицу код мајки и очева требало би да упали и сазнање да половина испитане деце има проблем да се степеницама попне до другог спрата, а да 60 одсто њих нема никакве физичке активности. За докторе овакви подаци јесу забрињавајући, али не и изненађујући.

Истраживања су показала да:
– 80 одсто малишана не уноси довољно поврћа– тек сваки трећи школарац једе препоручену количину воћа– само трећина дечака и девојчица конзумира довољно меса и млечних производа– ниједан школарац не једе довољно житарица– оброци 15 одсто школске деце састоје се претежно од масне хране

– Када родитељи доведу дете, ретко ко од њих се жали да малишан нема кондиције. Нажалост, такво стање се просто подразумева и нико више и не очекује да му дете буде у доброј физичкој форми. Паркови су већином празни јер су дечаци и девојчице за својим таблетима и лаптопима – каже педијатар Радмила Косић.

Деца би требало свакодневно да имају 60 и више минута умерено интензивне физичке активности у виду спорта, рекреације, одласка до школе или игре. И ту се претерује, упозорава Косић. Све мање деце се рекреативно бави спортом, а све је више малих гладијатора, који на штету сопственог правилног развоја изгарају у жељи да постану спортске звезде.

Медицинске стручњаке не зачуђује ни то да се малишани не придржавају препорученог дневног уноса житарица, поврћа, воћа, млека и млечних производа и протеинских намирница.

– Због превише обавеза родитељи често не кувају, а брза и јефтина храна коју малишани узимају прилично гоји и узима свој данак здрављу – закључује докторка Косић додајући да се најздравије хране деца из обданишта јер су њихови оброци пажљиво планирани, квалитетни и редовни.

Да највећу одговорност за здравље малишана сноси породица, сматра и нутрициониста Ана Тодоровић.  Маме и тате које код ње дођу по савет добију препоруку да промену набоље почну од себе јер кад се сви укућани здраво хране и малишани ће пицу лакше заменити салатом.

– Код деце се слабо развијају здраве навике у исхрани. Касније, они виде и да њихови вршњаци купују разне грицкалице или брзу храну па ни сами не желе да носе ужину – каже Тодоровић.
Уз брз начин живота и недовољно времена за кување, главни кривац за краће јеловнике и полупразне фрижидере у нашим домовима је и недостатак новца. Али, ако не можемо детету да приуштимо да сваки дан једе здраво, морамо се потрудити да му избалансиран оброк обезбедимо бар неколико пута недељно, саветује Тодоровић.

– У исхрани су веома важне житарице, млеко и млечни производи као што су сир, кисело млеко и јогурт. Месо и рибу треба узимати минимум пет пута недељно како би се обезбедило довољно протеина за раст и развој детета. Поврће је много боље у свежем него у бареном облику, али малишани често најмање воле баш салате. Неизоставно на трпези треба да се нађу и једна до две воћке или цеђени сокови – саветује Тодоровић, додајући да би школарци требало да избегавају слаткише, слана јела и пржену храну.

 


Коментари1
85e26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ugostitelj
Školarci ni u jednoj zemlji ne vole da jedu ni kašikom ni viljuškom već prstima. Sendvič sa pogačicom od integralnog brašna, premazan sa posnim mlečnim proizvodom, uz parče posne piletine, ćuretine, tunjevine, kuvano jaje...i podosta salate, i eto vam idealnog obroka, ne "samo" za školarce. Čaša mleka, kao šlag na torti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља