уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:56

Гамзиград чека закон о бањама

У прелепом крајолику, као створеном за одмор, шетњу и рекреацију, са лековитом водом која исцељује многе болести, Гамзиградска бања је данас – као и осталих двадесетак рехабилитационих центара у Србији – далеко од „царске позиције” у туризму, каква би приличила оваквом бисеру
Аутор: Бојан Билбијасубота, 18.02.2017. у 15:00
Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград” (Фотографије Бојан Билбија)
Хипербаричне коморе

На обали Црног Тимока, одакле се види планина Ртањ, пет километара од царске палате Феликс Ромулијана, где је столовао император Гај Галерије, и 10 километара од Зајечара, налази се Гамзиградска бања.

У прелепом брдовитом амбијенту, као створеном за одмор, шетњу и рекреацију, са лековитом водом која исцељује многе болести, Гамзиград је данас – као и осталих двадесетак рехабилитационих (РХ) центара у Србији – далеко од „царске позиције” у туризму, каква би приличила оваквом бисеру.

Напротив, са оближњим хотелом у процесу приватизације и стечају, са зградом специјалне болнице старом четири деценије, у овој установи највише страхују да и њих не задеси слична пропаст, открива за „Политику” директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Гамзиград” у Гамзиградској бањи др Раде Костић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

– Наша болница је започела са радом 1978. и не покрива само ендокрине болести, где су главни Златибор и Чигота, и дисајне путеве, за шта је Сокобања. Радимо ортопедска општа дегенеративна стања и аномалије дечјег узраста, посебно обољења периферних крвних судова и вибрациону болест – наглашава др Костић, који већ три деценије ради у овој бањи, а на њеном челу је од 2001. године.

Шанса за развој села и читаве околине
Преко лета услуге Гамзиградске бање користи у просеку око 400 људи дневно, каже др Костић:– Зато желимо да локална самоуправа уреди пијацу, где би гости могли да купују све што им треба. Ту би мештани из околних села могли да понуде своје производе. Од млека и сира, преко чајева са Ртња, сувенира и домаће радиности, до воћа и поврћа. Да не причамо о томе да можемо много више да користимо непосредну близину Феликс Ромулијане, где долазе туристи из целог света, као и околних манастира, „Сименсове” хидроелектране из 1906. која и данас ради. Уз мало подршке локалне самоуправе, много тога можемо већ сада да реализујемо, а уз озбиљан план и стратешко улагање, могућности би биле неупоредиво веће.

У Гамзиграду лече васкуларна обољења уз помоћ термоминералне воде температуре 42 степена Целзијуса, која садржи водоник-сулфид. Добијају је из неисцрпног извора, са дубине од 303 метра.

– Користимо нашу воду у затвореном базену, где постоје апарати за подводну масажу, затим у минералним кадама и кадама са галванском струјом, такође опремљеним масажерима, као и различитим врстама купки. Имамо и велику Хабард каду са дизалицом, за тешко покретне и непокретне пацијенте – објашњава директор.

Болнички стационар опремљен је са 235 постеља, од чега 90 уговарају са РФЗО, пружајући пацијентима боравак и комплетан медицински третман, наводи доктор Костић.

– Све остало је тржишно опредељено, укључујући и две викенд кућице које користимо током лета. Долазе нам пацијенти из целе Србије, поготово када је реч о васкуларној патологији, јер смо у том сегменту јединствени. Од пре десет година увели смо хипербаричне коморе и данас имамо две. Пун пансион са третманом у хипербаричној комори код нас сада кошта 7.000 динара, а у зависности од индикација, неопходно је између пет и 10 третмана. О нашим пацијентима брине 11 лекара специјалиста и један магистар кардиолог, као и четири млада стручњака на специјализацији и тим од 32 физиотерапеута, од чега 27 виших. Наравно, и медицинске сестре – каже Костић.

Специјална болница „Гамзиград” је самофинансирајућа институција. Према речима директора, раније су преко аранжмана са РФЗО остваривали годишње око 100 милиона динара прихода, а на тржишту још толико.

– Сада се структура променила, па смо од око 200 милиона динара прошлогодишњих прихода, 120 милиона реализовали преко фонда, а остало на тржишту. Имамо 120 запослених и половина прихода нам одлази на плате. Ова зграда од 5.500 квадрата тражи доста улагања. Проблеми су слични као и у другим бањама, то су раван кров и термоизолација – појашњава Костић.

У Гамзиградској бањи успевају да одрже квалитет здравствене услуге, да школују кадар и све то из сопствених средстава, наглашава директор Костић, коме је ситуација у српским бањама добро позната, као члану Управног одбора Удружења рехабилитационих центара Србије.

– Све што је урађено у вези са приватизацијом, испоставило се да је лоше урађено. Код нас је овде у процесу приватизације хотел „Ромулијана”, који је у фази распадања. Имају стечајног управника, а за нас је највећи проблем што је ово предузеће већински власник околног земљишта. Зато је овде све стало. У суседству имамо лоша искуства са приватизацијом бања у БиХ и Румунији – каже Костић.

Према његовим речима, пре десетак година започела је приватизација домаћих центара:

– Најпре су биле Ковиљача и Сокобања, као и Врњачка и Рибарска бања. Срећом, уз помоћ медија и Фонда ПИО који је тужио државу и РХ центре, тај суноврат је заустављен. Сада смо се сви оријентисали на тржиште, уз онај део пацијената који долазе на лечење преко РФЗО. С обзиром на то да нам је оснивач Министарство здравља, ми не управљамо собом, иако смо препуштени сами себи и принуђени да се сналазимо како умемо.

Други проблем је, наглашава Костић, што су нестале велике државне банке које су им биле ослонац.

– Од тада радимо преко државног трезора. Одсечена нам је могућност да узмемо кредит. Министарство здравља не дозвољава да заложимо ни део имовине и тако немамо гаранта. Ниједна банка неће да стане иза нас, јер не радимо преко њих, већ преко трезора. Ми смо заиста у најтежој ситуацији. Ко изгуби битку буде приватизован, као што су на жалост Врдник или Куршумлијска бања. Код приватизације се губи уговор са државом, односно здравствени садржај – објашњава наш саговорник.

Раде Костић

Бањама треба неко да их финансијски подржи, јер су, како тврди др Костић, дошли до ивице:

– Сада је питање ко треба да уђе као партнер, и у ком односу. На пример, Гамзиградска бања није регистрована као бањско-климатско лечилиште. Србија нема закон о бањама, који би обавезивао локалну самоуправу на чијој је територији извор лековите воде, да о њему брине и  улаже у развој инфраструктуре. Тако је свуда у свету, али не и код нас. Држава мора то да уреди и стави под строгу контролу и заштиту лековити фактор, односно изворе термоминералне воде. Ту не сме бити компромиса. Кад свако буде знао своје место и улогу, тада ће сви да буду на добитку од коришћења овог блага.

На питање о могућности да бање откупе инострани улагачи, Костић цитира проф. др Томислава Јовановића, дугогодишњег шефа катедре за балнеологију са Медицинског факултета у Београду.

– Професор Јовановић каже: „Бање Србије су благодет српском народу”. Тиме је све речено: не дозволите страном улагачу да српском народу, који је овде рођен, продаје то лечење и ту воду. Да нам странци не продају оно што је наше. Светска је криза у погледу пијаћих вода, а Србија је најбогатија термоминералним изворима. Ако ми не разумемо шта значи довести страног партнера и препустити му ово богатство, а не искористити уз помоћ кредита и државе тај ресурс, наш највећи потенцијал, онда не знам о чему да причамо – наглашава Костић.

По његовом мишљењу, специјалне болнице треба да буду окосница свих бања, а око њих да се граде најразноврснији комерцијални садржаји. У то треба, као суинвеститоре, укључити и државу и приватне фирме.

– То је пут којим су кренули Мађари и постигли велике успехе. Исто је и у Словенији. Локална самоуправа и држава треба да буду ослонац и стуб развоја, а не да се препушта приватницима. Епицентар треба да буду специјалне болнице и медицинска струка, а око нас у концентричним круговима треба пустити друге да стварају и улажу, развијајући хотелске и забавне садржаје за одмор и рекреацију – наглашава директор Специјалне болнице „Гамзиград” др Раде Костић.


Коментари2
4b84b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Резултат говори
Шта има да се прича, која успешност и које пословање: бање у Словенији и Мађарској су сто година испред наших бања. ТО ЈЕ ЈЕДИНИ РЕЗУЛТАТ!
острво глупости
Taко је то десетинама година, и - ништа. Држава не постоји у многим областима, па ни у овој. Сем тамо где смета и спотиче.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља