субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Хашани слезове боје

Аутор: Славиша Сабљићсреда, 26.03.2008. у 22:00
Ђаци полажу цвеће пред обновљени Бранков споменик (Фото С. Сабљић)

Хашани – Покладе и две седмице васкршњег поста већ су прошли, а Грмеч још не скида снежни гуњ. Сељани веле како ни свевишњи не да да планина озебе.

Снега је, безбели, и у Хашанима. Али и књижевника који су, са децом из многих крајишких градова, у Бранчилово родно село, и овог марта, дошли на још једне „Ћопићеве стазе детињства”.

На зидним новинама у учионици тек обновљене школе, невешта рука првачића Лазе исписала Бранчилово кајање – „Рано се описмених и то ме дође главе”. На листу свеске уских линија је и подсећање Матије Бећковића на трагичну смрт „најстаријег детета наше земље”, смрти коју смо, како је говорио Матија, „сакрили од себе”.

Хашани су, вели књижевник Ђуро Маричић, „годинама и десетлећима били на брисаном простору, али никад избрисани”. Последњи су то покушали да ураде цртачи дејтонских мапа када су, поткрај деведесет и пете, родно село Бранка Ћопића доделили Федерацији БиХ. Већ прве поратне године, Арапушу и део Босанске Отоке, Република Српска је „дала” за Хашане и суседно Поткалиње.

У Бранчиловом родном селу данас седамдесетак домаћинстава. Пре рата било их пет пута више...

Данас је у подручној школи са његовим именом, десет основаца. Учитељица Душанка Дакић радује се што ће школа у Хашанима бити богатија за седам првачића, који ће на јесен сести у школске клупе... У Хашанима се обнавља и црква Рођења светог Јована Претече те још двадесетак кућа српских повратника... У Хашанима и Поткалињу домаћини ору њиве које су свих ратних и поратних година биле под коровом... Блеје и стада оваца... Живот у Хашане улази, али још увек, на мала врата. И са бригом сељана што још није обновљена Ћопићева родна кућа чије се зидине назиру тамо где је била „башта сљезове боје...” Што није обновљен ни млин деда Трише недалеко Прокиног гаја... Што није подигнут споменик дванаесторици српских бораца који су, бранећи своје Хашане и Републику Српску погинули у последњем отаџбинском рату.

Повратника у Хашане има, али цура нигде. У селу је данас стотинак нежења. Хтели би они стати на луди камен, али цуре у Хашане неће са асфалта. Ето, пре неки дан овде су први брак, након вишегодишњег поста, склопили седамдесетшестогодишњи Никола Гашић и десет година млађа Стана Крнетић, смеје се Зоран Ћук.

У Хашане из Бачке Паланке дошао и Здравко Ћопић, блиски рођак великог Бранчила. То је онај, веле сељани, што је Ћопића спасио од погрома муслиманских војника.

За једне од својих последњих посета родном селу, Здравко је је пред школом у којој је Бранко срицао прва слова и учио како се постаје велики Грмечлија, видео његово бронзано попрсје које су Дудаковићеви војници већ „уметнички обрадили”.

„Муслимани су на Бранкову главу ставили рогове, а око врата ону клепку за овце. Згрозио сам се. Скинуо сам бисту са постамента и однео са у Бачку Паланку. Код мене је била на бронзаној стражи. Ником је нисам дао. Чувао сам је да је вратим у Хашане. То сам и урадио пре две године”, вели Здравко.

Међу основцима подручне школе који су уз Брачилов споменик положили цвеће, ове године није било Драгане Узелац, тринаестогодишње девојчице. А та Драгана, која сваког дана до школе путује четрдесет километара, са мајком, оцем и два брата, без струје и пута до куће живи у засеоку Козин. Првих пет километара, до Хашана, пешачи каљавим сокацима, а других петнаест, возари до школе у Дубовику. Исто толико је и кад се враћа кући. У школи је најбољи ђак, а од вршњака се издваја по својој љубави према Бранчилу. Замало па сва Ћопићева дела Драгана већ одавно зна напамет!

У Козину, Сланцу, Живоскупу, Чађавици, Бекезу, Јапри... живот данас само мало достојан човека. Увукао се под кровове, у избе сељана, и чека време о коме је Бранко сањао. Време у коме би Бранчило „чувао овце по Црквини, Дочићу и на Ћопића брду, зевао у облаке над Грмечом и ловио рибу по Јапри”. Бранчилу тада више није ни требало. А можда данас више од тога не треба ни његовим поносним и пркосним земљацима.


Коментари5
82fa3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir kuljača
Godine 2011/12. snimio sam dokumentarni film (uz veliku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu - 3.verzija) ĆOPIĆEVA RAJSKA DUŠA /Dubrovačka tajna veza/, potpisujem i scenario i režiju. Film traje 39'. Promocija je bila u Novom Sadu, a porikazivan je po Srbiji, Vojvodini i Crnoj Gori. Republika Srpska i BiH, nisu pokazali volju da prikažu film. Ne znam da li je još na You Tube, ali je zato na sajtu:Montenegrina (Ćopićeva rajska duša). Sada su se,odjednom, Bosanci "povampirili" i otimaju se za Brančila!? Vladimir Kuljača, dramski i prozni pisac
ĐURO MARIČIĆ
Obnovljena je crkva u Hašanima, privedena je kraju i obnova škole, ostalo je, navodno za ovu zimu, da se uvede centralno grijenje, tako mi je rekao Antun Kasipović, ministar prosvjete RS. Koliko znam on što obeća to i ispuni. Ostaje veliki problem da profunkcionira čim bolje Zavičajno društvo "Branko Ćopić" kojeg smo osnovali pred dvije i po godine. Nadamo se da će bolje krenuti i organizacija "Ćopićevih staza djetinjstva". Ostaje veliki problem, mnogo momaka za ženidbu, a djevojaka nema. Djevojke dođite na zborove koji se organiziraju u Hašanima, čekaju vas momci da zajedno oživite Hašane i Podgrmeč.
Zoran Plavšić
Napokon i jedna liepa vijest za Hašane i narod Pogrmečkog kraja. Ovih dana privode se radovi na izgradnji 20kv voda i trafostanice u Kozinu nakon čega se planira izgradnja i niskonaponske mreže u zaseoku Kozin tako da će mještani nakon 14 godina po završetku rata ponovo imati električnu energiju. Ovih dana tj jučer krenuli su radovi na izmještanju niskonaponske mreže i izgradnja javne rasvjete kod rodne kuće Branka Ćopića omiljenog nam književnika. Veliko mi je zadovoljstvo učestvovati u tom poslu kao i u elektrifikaciji Hašana 1998 god. To je najmanje što mogu učiniti za našeg Branka i naše Ćopiće. Veliki pozdrav za sve obožavatelje djela i lika Branka Ćopića.
s.vucetic,cikago
Retki su slucajevi,da se "nabase" na ovako nadasve nadahnut tekst i komentar.Istina,to je moguce i napisati,kada je rec,o za koga ne,omiljenomn"najvecem detetu"Brancilu i njegovim Hasanima i okolici.Treba se iskreno nadati,da ce ovaj komentar netko procitati,pa mozda dopre i do samog Dodika,...
A S
Dobar dan i srdacan pozdrav iz Letonije, postovane sunarodnici Branka Copica! Vrlo milo mi je pronaci i procitati nesta novog o zivotu u domovini pisaca koga dela puno me zanima. Upoznala sam te kad pocinajuci uciti srpski jezik nasla sam mogucnost da posecivam predavanja u Drzavnom Univerzitetu Letonije. Vec prvi put procitaci komad iz “Basta sljezove boje”odmah osecala sam nesta vrlo blisko i rodbinsko u dusi. Nastavila sam citanje i ucenje, zelim da doznam vise, takode da izucim jezik mnogo bolje, samo nema ovde, u Letoniji, s kime da popricam.. Stoga evo mog predloga za saradnju. Trazim mogucnost da prebivam nekoliko meseca dana blisko zavicaja Branka Copica da ucim jezik, da upoznavam se sa ljudima, da upoznam zivot i prirodu KRAJINE..da bih mogla to ispricati, u prvom, svojim sunarodnicima, koji gotovo nista o tome ne znaju..istina, imam metu da nadem mogucnost izdati vise Copicevih dela u Letoniji, da prevodim i da ilustriram letonska izdanja. Zato sad, u stvari, trazim ikakvo prebivaliste (pa naravno ikakav posao - na ikakav nacin zelim da pomazem ljudima u Copicevim selu) u okolici Hasana. Mogu da radim prosto u poljoprivredi, mogu da ucim crtanje, slikanje, ruski, engleski i dr. jezici.. Ako imate ikakav interes ili dobru misao za saradnju, savet, kako da ostvarim svoje mete, molim da svakako napisete meni u an.ka_1817@inbox.lv unapred se svim zahvaljujem! Vrlo nadam se da pridem vec krajem ovog leta. Sad ili nikad??

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља