недеља, 30.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:42

Рефинансирање стамбеног зајма које ништа не кошта

Само у матичној банци може се искористити та погодност преласка на нижу камату
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 18.02.2017. у 15:00
(Фото Пиксабеј)

Предности ниских камата на стамбене кредите, које су за наше прилике најниже у новијој историји, не користе само они који сада узимају такав зајам, већ и условно речено стари дужници.

Наиме, они који већ отплаћују зајам за кров над главом од банака код којих су узели кредит траже да наставе да га отплаћују по условима који сада важе на тржишту, а који су значајно повољнији него у време када су они узимали зајам.

Основно што тиме добијају је нижа рата, самим тим и уштеда. У овом случају не ради се о класичном рефинансирању стамбеног кредита који подразумева многе трошкове, већ банка и клијент сачињавају анекс уговора у коме се мења само једна ставка, а то је износ камате.

Како незванично сазнајемо у банкама овакви захтеви клијената су бројни што и не чуди с обзиром на то да су пре кризе, у доба кредитног бума, камате на стамбене зајмове биле и преко пет, па и шест одсто. Сада је у случају зајма код кога је уговорена варијабилна стопа камата мања од три одсто годишње.

Банке о томе нерадо говоре из простог разлога што се камата, односно цена зајма мења на њихову штету, односно на рачун њиховог профита па не желе да охрабрују клијенте. Али пре бирају да их задрже него да они тај профит, иако умањен, плаћају конкуренцији.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, потврђује да корисници стамбеног зајма тако размишљају, а и он сам саветује да то ураде.

– То је својеврсна партија покера између дужника и банака. Клијент прво банци предочи каква је понуда њихове конкуренције, односно услови за будућу отплату кредита. Матична банка даје контрапонуду која никад није на нивоу онога што дају друге банке у погледу камате већ нешто неповољнија из простог разлога што би клијент имао трошкове нове хипотеке, осигурања, превремене отплате ако пређе код конкуренције. На пример, првобитни уговор је био склопљен с каматом од 5,5 одсто, друге банке му дају 2,7 одсто за будућу отплату кредита ако дође код њих, а матична банка му као контрапонуду даје 3,7 одсто. И онда дужник рачуна шта му је повољније. Најчешће се опредељује да настави да отплаћује кредит у матичној банци – каже Грубишић.

Наш саговорник додаје да се сви актери тржишно понашају. Дужник добија мању рату, а банка задржава клијента, поготово оног квалитетног, који не касни с плаћањем, има добре приходе, промет по кредитној картици што се све рачуна.

Колико је исплативо уговорити нижу камату за будућу отплату види се на примеру када клијент треба да отплати остатак дуга од 30.000 евра.

Уколико је камата на постојећи кредит 4,61 одсто, преостали период отплате 23 године, и уколико би клијент наставио да плаћа кредит са један одсто мањом каматом, могао би да смањи укупна плаћања до краја отплате кредита до 4.700 евра.

Рата му се смањује с 176 евра месечно на 159 евра.

Мање-више исто може да се уштеди и у случају класичног рефинансирања стамбеног зајма с преласком у другу банку, али у овом случају мора се имати у виду и да се сва пратећа папирологија мора изнова извадити и поново платити.

То није занемарљиво, јер се плаћа трошак превремене отплате кредита у матичној банци, трошак поновне процене некретнине која је била предмет залоге по стамбеном кредиту, овера заложне изјаве код нотара, трошак регистрације хипотеке у катастру, осигурање непокретности која је предмет залоге …


Коментари3
de500
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba Kg
Postovani profesore , klijenti ocekuju od vas i da im sracunate cifre iz zadnjeg pasosa.Vasi studenti bi tako uradili primernu analizu.
uk loan
Tipicno srpsko improvizovanje. U uredjenim drzavama redovna je praksa da se krediti uzimaju sa klauzulom 'period'. Sto ce reci posle nekoliko godina (vec ugovoren datum) ponovo klijent i banka moraju da sednu za sto i povlace crtu. Banka kaze toliki je preostali dug i pita klijenta hoce li da da te pare u celosti, odmah. U protivnom banka nudi/trazi novi ugovor sa novom kamatom i uslovima. Klijent u tom trenutku moze ako nema trazenu sumu, lako da promeni banku. Papirologija je u poredjenju sa srpskom nikakva i obicno druga banka koja se bori za klijenta nudi sve sama za njega da obavi. Sve ovo je zato sto kamate vremenom idu i gore i dole. Kakav cirkus ce da se desi u Srbiji ako euribor predje negde u buducnosti dvocifrenu vrednost (a sto je realna mogucnost)? Na stranu prica o notarima koje mi u stvari ni nemamo.
Papir Trpi Sve
Lepo ovo izgleda. Samo neko da mi objasni sta ja dobijam. Uzeo sam kredit 2% marza + 3,2% euribor= 5.2%. Sad padom euribora placam 2%. Sad ja treba da platim refinasiranje da bi mi banka dala kredit 2%marza + 0% euribor=2%! Znaci luda priča, mene su odvalili prvih 10god (i opet će) a onog ko udje sad odvaljivace ceo period. Ono sto ne znamo jeste kada ce odvaljivanje da počne! Banke opet lažno promovišu proizvod. I tada su reklame išle kao "nevidjena kamata"! Sta je nevidjeno videcete kad udjete. Nevidjene su muke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља