четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.02.2017. у 16:00 Олга Јанковић
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Руски цар одао почаст српским добровољцима

Светислав Света Радуловић (Фото Из књиге „Мемоари једног војника”)

„Априла 1916. стигли смо у Одесу. Наша поворка искићена заставама и војнички постројена, упутила се кроз град до штаба Српског добровољачког одреда у улицу Баљшаја Арнаутскаја. После ужасне сибирске зиме, у Одеси нас је дочекало дивно и топло пролеће. Народ руски нас је свуда у пролазу поздрављао и узвикивао: „Да здравствујут Серби, героји“, јер је овде већ било око 8.000 српских добровољаца”, пише у мемоарима Панчевац Светислав Света Радуловић, тада млади банкарски чиновник описујући делић свог дугог ратног пута руским фронтом од Иљева, Вороњежа и Уфе до логора у Сибиру и придруживању добровољачким јединицама, које су се обучавале на обали Црног мора.

Светислав Света Радуловић је, треба рећи, био једно од осморо деце панчевачког свештеника Душана Радуловића и мајке Јелене, из угледне фамилије Бикар.

Растао је и васпитаван у породици чија је глава протојереј овдашњи такође био страдалник већ од првих дана Великог рата.

Ухапшен и интерниран најпре у румунски Арад, потом у Пешту, а по ослобођењу иако озбиљно нарушеног здравља, активан у добротворним, просветним и хуманим друштвима.

Као члан Народног већа, протојереј Радуловић је био и у депутацији код краља да изјави присаједињење Војводине мајци Србији.  

Двадесетогодишњи Света је тог априла за собом имао готово две године ратовања и заробљеничког стажа на руском фронту. Недуго по доласку у Одесу, тачније првих дана маја, пише он, бива саопштено да ће Његово височанство цар Николај Други Александрович Романов са својом пратњом извршити смотру војске. Неки виши руски официри су показали забринутост поводом доласка цара пред добровољце, позвали су начелника штаба 1. српске добровољачке дивизије, мајора Максимовића и упитали га да ли може да гарантује да нико од добровољаца „неће нешто наудити цару и његовој породици”. И заиста, добровољци су осветлали свој образ у дефилеу пред царем, а касније у Добруџи доказали да су „витезови без страха”, додаје Радуловић.

Смотра је тако одржана на пољу Ходинка крај Одесе, пред царем, његовом породицом и великом царском пратњом. Јашући на коњу цар је обишао 1, 2. и 3. пук поздрављајући војску: „Помози Бог јунаци!”

„Гледајући својим благим очима лица наша, као да је хтео да се унесе у душу нашу, да нам улије утеху за претрпљено и наду у остварење онога за чим је наша душа тада чезнула, за ослобођењем наше Отаџбине. Одговорисмо уз громогласне повике: „Бог ти помогао!”, прибележио је млади добровољац.

Цар је потом одјахао на место са ког је посматрао дефиле трупа. Наилазили су пукови у смакнутом поретку, у две линије батаљона.

Писац истиче да је држање, равнање и корак добровољаца било равно ономе који се могу видети у мирно време и по гарнизонима. На цареву изјаву задовољства – „Очењ харашо!”, проломио се српски војнички завет „Стараћемо се!”

По свршеном парадном маршу, војска се постројила у круг са једном отвореном страном према царској свити, а цар на своме алату, сам без икакве пратње, стаде у средину полукруга окружен добровољцима, одакле је изговорио, колико још памтим, следеће речи: „Срећан сам што сам у вама имао прилике да сретнем онај део храбре српске војске, чијој се храбрости диви цео свет.

Бићу још срећнији када по завршетку овог рата видим Србију велику и снажну!” Тог сунчаног мајског дана дуго се проламало „живео”, док се цар, очигледно добро расположен, вратио у круг своје породице и свите.

„Тих дана био сам просто опијен и ван себе од усхићења и радости што је моја маленкост учествовала у тако великом догађају. Поносио сам се што сам Србин и био сам спреман поднети све муке и патње за остварење наших циљева”, казује у својим мемоарима Светислав.

А, тих дана завршено је формирање 4. пешадијског пука и помоћних трупа те је тако комплетирана дивизија 15. маја од око 13.000 српских добровољаца положила заклетву на верност краљу Србије Петру Првом, а чекао их је фронт у Добруџи…

Коментари11
99456
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Светолик Станковић
Руског цара одавно нема.Срба,онаквих какви су били у строју пред њим,такође нема.Срећа је што јунак Светислав Света Радуловић није доживео ово ''дивно време'' у којем је бити поносан што си Србин,потпуно демоде и ретроградно.Укратко,бити Србин данас,значи бити исмејан,изложен поругама и ниподаштавању,сваке врсте.Кад сам новинару једних дневних новина,познатим по својој ''демократској оријентацији'',рекао да је Србин,без икакве увредљиве конотације на било чији рачун,скочио је као опарен:''НИСАМ СРБИН''.А,јесте Србин по свим нормама припадности једном народу.Добро му познајем корене. Прекрстио са се левом руком и заћутао,запањен оволиким анационалним лудилом. Надати се да ће текстови,слични објављеном у вашем листу,можда бар мало променити, набоље наопака схватања о српској нацији и њеним особинама,али и интересима. Како ствари стоје,ако медији,пре свих ПОЛИТИКА, не учине ништа на том плану,не пише нам се добро,Без обзира како ће ко разумети овај кратки коментар.
Петар Ј акшић
чланак непримерено пропраћен карикатуром регента Александра Караћорћевића,уместо фотографијом једине параде Српске војске пред Царем Русије Николајем II Романовим
Veljko
O ovom događaju slušao sam od moga dede Etinski Veljka - Majkačića iz Mošorina. I da dodam, uvek je pričao o pravom stroju i ujednačenom koraku koji su uspeli da održe pred Carem Baćuškom uz gromoglasno - ura! Kasnije su preko Vladivostoka, Singapura, Sueca i Aleksandrije stigli u Solun, ali tek posle krvave bitke na Dobrudži.
tamo daleko
Jedino zahvaljujuci ruskom caru Nikolaju II Romanovu "krenula se ladja francuska"- bez njegove pretnje separatnim mirom sa silama Osovine ako nam "saveznici" ne pomognu i prevezu na Krf-nasi junaci bi skoncali u Albaniji. Slava svim srpskim junacima i svetom ruskom caru, ne smemo to nikada zaboraviti!
goran
@Uborevich Kada bi vi pročitali to pismo (a, možete, ima ga u dosta arhiva), a i ostala dokumenta vezana za tu evakuaciju, i kada bi malo znali istoriju, znali bi da je Rusija tada već uveliko pregovarala sa Nemačkom o separatnom miru i da su joj Srbi bili potrebni kao alibi. Takođe bi znali da je Nikolaj rođak Vilhelma i Đorđa (britanskog kralja) i da su svi unuci kraljice Viktorije i da su odrasli zajedno. Znali bi da je ruska carica Nemica, znali bi da su se za svo vreme sastajali (do Oktobarske revolucije), porodično, i da su Nemci samo nerado krenuli u rat sa Rusijom, ali su morali da pomognu Austrougarima (najveći deo vojske tamo su činili Srbi iz BiH i Mađarske), koje su Rusi dobrano isprašili u Galiciji. Lađe nisu bili francuske, već italijanske, bar za to ima nedvosmislenih dokumenata. Francuzi nisu imali toliko mornaričkih kapaciteta i preuzeli su na sebe ulogu pomagača u smilsu lečenja i opremanja ostataka srpske vojske.
Uborevich
GORan...Prvi sv.rat je vec odavno stivo osnovnih skola, ako zavirite u te nevelike knjige, "otkricete", da su te "ladje" za koje ste se fiksirali, dosle posle pretnje Nj.Velicanstva Nikolaja II, osvedocenog prijatelja srbije, da ce sklopiti separatni mir sa nemackom.
Прикажи још одговора
Tomi
Kada će već jednom odrasli Srbi shvatiti, a deca od malih nogu naučiti istinu - Srbija je fizički i biološki opstala samo zahvaljujući Njegovom carskom veličanstvu Nikolaju Romanovu. Neka mu je večna slava i hvala.
Miodrag
Sprema se i repriza svega toga, ... dace Bog!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља