субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
БРАК НА ПРЕКРЕТНИЦИ

Србија – земља јединаца

Свака друга породица у нашој земљи има само једног наследника. – Свака четврта жена никад није обукла венчаницу, а сваки трећи мушкарац не носи бурму
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 18.02.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

У Србији се годишње склопи око 36.000 бракова, сведоче графикони Републичког завода за статистику, који показују и да просечна млада стаје на луди камен у 28. години, а просечни младожења слуша звуке свадбеног марша три године касније. Илустративни доказ тезе да је трудноћа најчешћа „кума” на венчању наших младенаца јесте и податак да просечна жена у Србији постаје мајка у 29. години. Међутим, иако демографи често истичу да је за просту репродукцију нације потребно 2,14 деце по породици, највећи број родитеља у нашој земљи гаји само једно дете. Да је Србија земља јединаца, уверљиво говоре и резултати последњег пописа становништва, који упозоравају да је свака друга породица у нашој земљи одлучила да свету остави – једног наследника. Наиме, од 1.476.105 породица – 764.546 њих има само једно дете, 591.114 родитеља гаји двоје деце, свега 99.638 породица има троје малишана, а број породица са четворо, петоро и шесторо деце не прелази један проценат.

​Сличности се привлаче
Мит о супротностима које се привлаче уверљиво демантују брачни графикони Републичког завода за статистику. Анализа изведена на основу 36.949 бракова склопљених у 2015. години сведочи да пред матичара углавном излазе особе исте националности – у чак 88 одсто случајева. У 66 одсто склопљених бракова партнери имају исту школску спрему, а на луди камен најчешће стају супружници рођени у истој деценији. Илустративна потврда тезе да је посао место на којем се упознаје највећи број савремених брачних парова јесте чињеница да се чак 17 одсто брачних партнера бави истом групом занимања. Занимљив је и податак да чак петина младожења има школску спрему нижу од невестине, што није изненађујуће, с обзиром на то да су жене образованији део популације.

Нажалост, готово свака трећа породица у Србији нема дете. Највећи број брачних партнера који неће оставити наследнике живи у руралним срединама, док сваки четврти брачни пар који живи у граду нема потомство. Подаци изведени из последњег пописа становништва сведоче да свака трећа жена која је рођена осамдесетих година 20. века нема дете, а највећи број тридесетогодишњакиња које немају децу живи у Београду – свака друга жена на прагу тридесетих још се не одазива на реч „мама”. То је тек почетак бриге демографа, који упозоравају да рађање првог детета у четвртој деценији смањује шансу за поновни одлазак у породилиште. С обзиром на то да у нашој земљи једна жена рађа 1,36 деце, не треба се чудити податку да сваке године „нестане” град од 35.000 становника и да се број становника између два пописа смањио за 377.335 особа.

Иако се сматра да у нашем друштву постоји култ брака и породице, статистика не подржава ово романтичарско уверење. Подаци, наиме, говоре да свака четврта жена никад није обукла венчаницу и да сваки трећи мушкарац старији од 14 година у нашој земљи не носи бурму. У преводу на језик статистике – 1.719.959 особа никад није стало на луди камен, а судбоносно да изговорило је само 3.396.240 особа. Цифре показују и да свака четврта жена рађа дете ван брака, а занимљивост изведена из најновијег пописа становништва гласи да у ванбрачној заједници у Србији живи 3,83 одсто особа старијих од 15 година – односно 236.063 особе.

Судећи према студијама социолога широм планете, бракови без бурме, везе без везе и деца без очева постали су кључни појмови који скицирају реалност мушко-женских односа на почетку новог миленијума. Планетарна статистика суочава нас с податком да се сваки трећи брак на свету завршава разводом, да се брачни парови данас чешће одлучују за развод него за рађање другог детета и да је шанса да прославите сребрну и златну свадбу изједначена с вероватноћом да ће вас поклопити талас цунамија док се излежавате у неком туристичком рају.

Сваки четврти брачни пар у Србији своју животну бајку на тему „и живели су срећно и дуговечно до краја живота” завршава бракоразводном парницом, а петина њих разведе се у првим годинама брака. Пропали брак иза себе данас има нешто више од 300.000 грађана, што је за петину више него прошле деценије. Мит о „фаталној” седмој години за развод брака побија реалност, која сведочи да просечан српски брак траје 13 година и три месеца. Деца, нажалост, нису малтер који цигле породичне куће држи на окупу – чак 56 одсто разведених бракова чине заједнице с децом. Статистика ипак сведочи да број наследника у породици смањује шансу за развод – у трећини разведених бракова постоји једно дете, петина бивших супружника има двоје деце, 3,8 разведених супружника троје, а на развод се одлучило свега 0,7 одсто супружника са четворо деце. Кад се слова на бракоразводној пресуди осуше, у највећем броју случајева мајка из суднице излази као старатељ. Терет самохраног родитељства носи готово 300.000 мајки и 76.435 очева у нашој земљи, а проценат самохраних мајки највећи је у Београду и износи 17 одсто.

Уједињено искуство психолога, педагога и социјалних радника говори да ће се просечна српска жена пре развести због свекрве него због љубавнице. У преводу – најмање шансе за успех имају супружници који живе у заједници с њеним или његовим родитељима. Наиме, према искуству психолога, правника и социолога који су укључени у процес бракоразводне парнице, сцене из антологијске серије „Позориште у кући” због којих се од срца смејала цела бивша Југославија, исте су оне сцене због којих плаче петина становника садашње Србије. Теорија емотивне катастрофе сведочи да најмање шансе за успех имају бракови без деце, брачне заједнице новопечених богаташа на чијем су венчању гостовали папараци најтиражнијих жутих новина и супружници који живе у породичној задрузи. Ако се верује бракоразводној статистици, мит о супротностима које се привлаче важи у хемији и физици, а статистика науке о души говори да љубав није довољна да се обришу све различитости у пореклу, образовању и погледима на живот.


Коментари67
e9d05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Diplomirani ekonomista
Kako da rađam u Srbiji kad nisam našla ni posao ni svoj krov nad glavom?? Kako tom detetu danas da kupim pelene, sutra knjige za školu?? A gde je drugo, treće? Pre dve godine sam se preselila u Nemačku, imam bebu i planiram jos dve. Planiram, jer imam uslove za pristojan život. A ta deca što će bolje znati nemački nego srpski, to je problem naše države. Ja sebe nisam prodala za sendvič, nisam član partije, ali me je to koštalo današnje patnje za roditeljskim domom.
пензионер Цака
Незнам одакле да почнем,ККада би данашње генерације хтеле и разумеле генерације које су живеле пре и непосредно после Другог светског рата,много би брже схватиле у чему је проблем што мо као нација нестајемо.Нећу ићи даље од мог села у врлетима Прибојске општине.Лично памтим време када скоро да није било породице испод четири па до десеторо деце.Време када се орало ралом и ралицом.
Kulturni Atashe u samo-izgnanstvu
Ono S u SFRJ je stajalo za Diktaturu Proleterijeta. Ja sam pre 43g odputovao u Veliku Britaniju i danas ima 8 unucica. Kako je Zapad privukao emigraciju tako mora i Srbija. Uselite ljude iz Indije, Etiopije, Belorusije itd i dajte im napustena sela da proizvode hranu za njih, za nas i da placaju porez. Sve ce to biti Srbi za generaciju-dve, mozda malo tamnijeg puta, pa - sta? Amerika je postala jaka kroz sirotinju koja je otisla da se izbori za bolji zivot.
Деда Станоје
Свако ко чита коментаре види прави разлог нашег пропадања- Свако има мишљење о свему. Банка сперме, пдв, бенефицирани радни стаж, конкурси, СПЦ, авиони, камиони... доказују српску пропаст. Наравно да људим који размишљају само о новцу, не треба давати савете. Зато њиховим родитељима- укините право деци, нарочито женској на самоодлучивање! Нађите им мужа/жену. Ако одбију имате пуно право да их истерате на улицу. Онај ко није срећан са 40000, неће бити срећан ни са 400000. Све остало је замајавање. Љубав иначе не постоји. Постоји заљубљивање и заједнички интерес.
MilosNS
Deda, za sve ste u pravu, osim za ljubav.
Препоручујем 9
Srdjan
Deda Stanoje bi trebalo da se vrati tamo gde pripada, u 17. vek. Zene nisu roblje, za vasu informaciju. I jos nesto, ako za vas ljubav ne postoji, duboko zalim nesrecno celjade koje zivi pored vas.
Препоручујем 39
Sinisko
Dajte mladima posao koji je dobro plaćen i jeftinije stanove pa ce biti veca populacija.Oporezujte više politićare i bogate i smanjite takse na goli život.Popoljšajte život van gradova i stimulišite da oprema za decu bude jeftinija i ženama dajte duže porodiljsko bolovanje.Država samo traži a ništa ne daje.Zato smo tu gde smo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља