понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.02.2017. у 12:40 Ненад Радичевић
БРАК НА ПРЕКРЕТНИЦИ

​Европљани зазиру од брака

Немци се плаше финансијско-правног терета који доноси развод. – У ЕУ се за пола века стопа склопљених бракова преполовила, а стопа развода удвостручила
(Фото Пиксабеј)

 

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Својевремено су интернет агенције за упознавање поручивале житељима Берлина да живе у „престоници самаца” те да је неопходно само да се улогују на њихове сајтове и да ће имати знатно шири избор потенцијалних партнера него било где другде у Немачкој. Међутим, пре коју годину „престоница самаца” преселила се у Хановер, али и широм Немачке све је више оних који живе сами. Кад се на то дода и све већи број парова који живе у заједници али се не венчавају, не чуди што се од 1960. до 2014. број склопљених бракова у Немачкој преполовио – са 9,5 на 4,8 бракова на сваких хиљаду становника.

Институција брака полако губи популарност међу Немацима, па је тако у једној немачкој студији тек 38 одсто жена и 30 одсто мушкараца рекло да брак сматра неопходним делом заједничког живота. Сличне резултате добило је и једно европско истраживање, откривши да повећана незаинтересованост за брак лежи у томе што парови тек у каснијем периоду живота склапају стабилне и дугорочне везе, што чешће почињу да живе заједно пре него што се венчају и све мање се брину да своју везу „цементирају” уласком у брак.

Према мишљењу немачких социолога, деца су често разлог што је брак у Немачкој и даље најважнији облик заједничког живота, али истовремено, ова институција све више губи смисао, не само у Немачкој, него и широм Европе. Немачки социолози наводе да безмало свака трећа породица у Немачкој не живи према класичном моделу, те да се број парова који живе невенчани удвостручио, али да и те како постоје разлике између запада и истока земље. У покрајинама које су некад биле део комунистичког ДДР-а мање парова је у браку без деце, али их је и мање у браку у односу на запад земље, где, пак, има знатно мање самохраних родитеља.

Упркос свему, кад се сагледају подаци немачког Савезног завода за статистику у Визбадену, брак ипак није скроз превазиђена институција, а чини се да Немце и у браку и ван њега углавном брину исте ствари које се тичу ове институције. То што је брак заправо законом врло компликовано дефинисан финансијско-правни аранжман брине како оне који су већ рекли судбоносно „да”, тако и оне који не желе пред матичара.

Упркос у Европи релативно популарним предбрачним уговорима, супружници, док на њих падају конфете после венчања, и не сумњају да им, уколико се испостави да ипак нису једно за друго, предстоји изузетно скупа бирократска игранка, при чему развод не може да их спаси од финансијских трошкова, чак и ако немају децу.

У Немачкој се у просеку сваки трећи брак завршава разводом, при чему је постотак развода бракова склопљених у последњих десетак година и већи. Чак и кад су супружници сагласни да обоје желе развод, немачки закон их тера да најпре годину дана живе одвојено (и за то имају доказе), те да пробају да се помире уз помоћ саветовалишта или психотерапеута, па тек онда да почне бракоразводна парница. Свака сеанса с терапеутом коштаће их око 100 евра, потом долазе трошкови адвоката, који само консултацију с клијентом наплаћују око 200 евра, а на крају и трошкови поступка у којем се дели имовина, па чак и пензионо осигурање супружника у току брака.

Подела пензионог осигурања у Немачкој је уведена пре свега због равноправности жена, које су донедавно, као по правилу, чим добију прво дете одустајале од каријере и постајале домаћице све док дете не стаса. То им је касније онемогућавало да, после толико велике паузе, нађу иоле боље плаћен посао, па тако многе у позним годинама, упркос свом незадовољству, одустају од развода, јер не би могле финансијски да издрже самосталан живот.

Развод некад однесе и десетак хиљада евра, али ту не престају финансијски трошкови. Износ алиментације за децу зависи од бројних фактора – висине зараде особе која плаћа алиментацију, годишта детета, броја особа које алиментацију примају и новца које оне зарађују – а варира од око 300 до 700 евра.

Иако има социјални систем који обезбеђује да заиста нико не умре од немаштине, Немачка се уједно врло добро обезбедила да, ако је могуће, трошкове социјалног и здравственог збрињавања неке особе пребаци на његовог сродника или супружника, чак и бившег. Па је тако могуће да блиски чланови породице, попут бака и дека, буду задужени да плаћају алиментацију за унука, али и да деца плаћају алиментацију осиромашеним и болесним родитељима. Колико овај систем може бити суров, сведочи пример од пре неколико година, кад је суд донео одлуку да је један човек дужан да плати неколико десетина хиљада евра трошкова за старачки дом свог оца, иако оца никад није видео јер га је овај оставио док је био беба.

Слична је ситуација и с алиментацијама за бивше супружнике, при чему у Немачкој никакав предбрачни уговор не може да поништи ову обавезу. Чак и ако је разлог за развод то што је један од супружника постао зависник од дроге или алкохола који распродаје све од покућства, то не значи да његов партнер у Немачкој може тек тако да побегне из психолошког, али и финансијског хаоса. Уобичајено, један партнер је обавезан да током неколико година другом обезбеди исти стандард као и себи, али ако је реч о болесној особи, као што је наркоман, та обавеза може да се продужава унедоглед, уколико издржавана особа не нађе посао и неколико месеци се самостално издржава или се поново венча.

Наравно, постоји и могућност избегавања плаћања алиментације, али се ризикује казна и до три година затвора. За разлику од Немачке, Естонија је „патентирала” начин да спречи људе да избегавају подмиривање ових обавеза, па се тако на интернету објављују имена родитеља који избегавају обавезу плаћања алиментације.

Сви ови аспекти смањили су популарност брака у Немачкој, а да то није само последица чувеног немачког страха, који је део овдашњег менталитета, сведочи чињеница да се у последњих пет деценија у ЕУ просечна стопа склопљених бракова преполовила, а стопа развода удвостручила, чему је делом допринело и то што су у том периоду закони у Италији, Ирској, Шпанији и Малти омогућили развод. Тако је у 2011. години у ЕУ склопљен укупно 2,1 милион бракова, при чему је 986.000 бракова разведено. Највише бракова склапа се у Литванији, Летонији, на Кипру и Малти, а највише развода има у Данској, Литванији, Летонији и Шведској.

Коментари3
6af53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Majstorovic
EU i njene vrednosti su destruktivne i demonizovane i imaju za cilj unistenje pravih i drevnih vrednosti. Pogledajte unistavanje porodice, propagiranje razvoda i sklapanje gej brakova.
mare
Pa eto vam feminizam. Da li bi neko ušao u posao gde ima 50% šansi da propadne, u USA 50% propadne toliko je i u Nemačkoj čiji prosek vadi migranti, muslimani. I onda kad se razvedeš ti si završio sve tu uzmu, državne socijalne službe su naklonjene ženama. Gubiš penziju, stan, plaćaš alimentaciju. Većinu razvoda pokreću žene, i dobro znaju da su povlašćene u procesu razvoda...Pa šta očekivati niko neće da idu u tu avanturu, tražili ste gledajte.
Krunić
Ovaj tekst je jedno sa tekstom „Srbija: Zemlja jedinaca“

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља