субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:33

Живот сведен на такмичење трује блискост и заједништво

Када учесници у надметању постану превише агресивни или претерано самопоуздани, заслепљени добитком који би у том ривалству могли да добију, надметање постаје „токсично” и губи смисао, упозоравају психолози и психијатри
Аутор: Оливера Поповићнедеља, 19.02.2017. у 17:00
(Фото: принтскрин)

Да ли савремени човек живи или се, заправо, само такмичи? Када је друштво у транзицији, а политичке прилике нестабилне, питања чији је посао важнији, функција значајнија, допринос пресуднији – постају свакодневица и у приватном и у јавном животу.

Психолози и психијатри објашњавају да је такмичење сасвим нормална људска карактеристика. Међутим, надметање у којем се прекрше правила игре, када се наступа агресивно или без поштовања ривала, може да отрује заједништво, пријатељство и посао. Лорд Роберт Винстон, британски лекар, у свету познат као презентер медицинских тема на Би-Би-Сију упозорава да смо створени да се такмичимо, али да непрестано такмичење исцрпљује.

Проф. др Александар Дамјановић, психијатар и директор Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије, подсећа да је еволуција у гене човека усадила такмичење, без обзира на то да ли се оно односило на добитак хране, женке или победе у ратовима. Када наиђе на опасност телесни систем човека практично функционише на два начина: или се бори или бежи, ако је процена да је супарник јачи.

– Ова биолошка основа је модификована под утицајем друштвених норми и културе. Цео систем савременог друштва је такмичарски оријентисан. До год се такмичења одвија под одређеним фер условима има смисао и позитиван значај. Али, дух такмичења се губи када се не поштују правила игре, која постоје и у спорту, политици и обичном животу, када учесници у надметању постану превише агресивни или претерано самопоуздани, заслепљени добитком који би у том надметању могли да остваре. Тада компетиција постаје опасна – објашњава проф. др Дамјановић.

Он додаје да има особа које ће се упустити у такмичење и када немају шансе за победу, у намери да постигну успех по сваку цену.

– У сваком надметању од појединца или неке одређене групе зависи која ће се правила игре прихватати, а када се она не поштују такмичење постаје превара и борба за моћ – сматра др Дамјановић.

Када се поштује „фер плеј”, такмичење је позитивно, а надметање занимљиво, јер у њему напредујете и ви и противник. Овај психијатар подсећа и да се, бар на рационалном нивоу, никада не треба такмичити са блиским и са особама које нам много значе, на пример, са децом и супружником. Са ближњима се можемо такмичити на креативан и мотивишући, а никако на агресиван начин.

Да ли су Срби такмичарски, на питање које се веома често потеже, др Дамјановић одговара позитивно:

– У очима других народа Срби се дефинитивно сматрају такмичарским народом, поготову у сфери спортских достигнућа. Такође, и сами о себи то мислимо, а данас нема струке, занимања или области у којој нема такмичења.

Владан Беара, психолог и психотерапеут из Новог Сада, међутим, стихом „нека цркну сви наши душмани” из народне песме „Мој Милане, кад у војску пођеш” тврди да међу Србима одавно постоји пренаглашена доза компетиције. Наводи пример наших гастарбајтера који у свом родном крају праве бесмислене велике куће.

– Надметање није увек лоша ствар. Еволуција је заснована на такмичењу: гени који су бољи и квалитетнији добили су већу шансу да преживе. Биолошка машина је направљена тако да нас тера да побеђујемо, али се треба чувати токсичног момента такмичења, када такмичење произведе осећај мање вредности код губитника – каже психолог Беара.

Наш саговорник подсећа и да постоје такмичења која неће донети никакав позитиван резултат у међуљудским односима и заједништву. То су такмичења која уништавају заједништво, блискост, између родитеља и детета, надметања у којима се друга особа третира као средство за испуњење свог циља такође нису добра.

– Чак и ако нам је такмичење у генима, не значи да га морамо упражњавати. И агресија нам је у генима, па не значи да треба да се бијемо. Такмичење није нужно као вредност која нам диктира живот. Чак и када се сви око нас такмиче, имамо право на избор да у њему не учествујемо. Понекад је то не само наше право већ и најпаметнији избор – каже Владан Беара.


Коментари11
86ca6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima T.
Ovde stručnjaci iznose začudjujuće naivne i moralizartosrke (nenaučne) stavove o takmičenju među ljudima. Čovek ne može bez takmičenja i saradnje. Ali ne može ni bez obmane konkurenata, jer je to integralni deo takmičenja. To je u čovekovoj prirodi, tačnije socijalnom mozgu po kome se homo sapiens izdvaja. Taj deo mozga se razvio kroz prikriveno takmičenje za bolju poziciju u matičnoj grupi i otvoreno takmičenje između grupa. U pitanju je bio biološki opstanak i pristup resursima. Tako je i danas, samo što su društvene grupe raznovrsnije, hijerarhija grupa složenije, a stepen individualnosti veći.
Твртко
Такмичарска култура развија ткз "краткорочно размишљање" ... а то је погубно по сваки систем, а посебно по ту "културу".
Milivoje Radaković
Sa druge strane, Tvrtko, nedostatak takmičarskog duha vodi dugoročnoj stagnaciji i hroničnom nedostatku alternativa, pa u konačnici stvara "kulturu" beznađa, kakvu mi ovde imamo.
Препоручујем 1
Hegel
Samo neokomunistima smeta takmicenje, jer ono podstice ljude da se razvijaju i napreduju, a isto tako razdvaja kvalitet od skarta. Jasno je zasto neokumunistima smeta svaki vid takmicenja. Pogledajte samo koliko mrze sport i sve sto ima veze sa njim...
Генерични Десничар
Јес ти уопште прочито чланак? Има граница за све, исто тако има граница и за такмичење. То ми звучи као онај популарни аргумент слободног тржишта. Слободно тржиште јесте слободно, али има своје границе (није АПСОЛУТНО слободно), типа дечија порнографија не може бити део таквог система јер је неморална радња која подстиче криминалне активности над децом. Зашто не пишеш ћирилицом као прави патриота кад си толики антикомуниста? Да можда ТИ ниси неокомунистички агитатор који је дошао да шири когнитивну дисонанцу међу већ ментално исилованом масом? Или си се увредио јер је дао пример искомплексираних гастарбајтера који су највеће патриоте на свету, све док не дође до ситуације где мораш да браниш домовину, па онда подвију реп и беже у земље где знају да ће имати више прилика него у својој?
Препоручујем 0
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
"Ovaj ludacki konkurentski sistem radja siromastvo za sve ljude i rat kao posledicu tog siromastva" (prof. J. H. Laski, 1942, laburista).
Milivoje Radaković
Umaju laburisti da lupaju u tom registru...
Препоручујем 1
Aca
Sve pocinje od razvijanja samopostovanja. Ako nema postovanja onda je takmicenje igra na smrt, ne lici ni malo na sportsku igru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља