петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:48

Цене кафе у Србији експлодирале

Поједини произвођачи ценовнике увећали и до 30 одсто, што је, сматрају познаваоци тржишта, превише, чак и када се у обзир узму раст акциза и кретања на светском тржишту кафе
Аутор: Јелица Антељ, Ивана Албуновићнедеља, 19.02.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Шта се догодило на тржишту кафе последњих десетак дана, па разлике у ценама за паковање од 200 грама иду и до 60 динара. Наше истраживање је показало да су поједини произвођачи цене кафе подигли 20 до 30 одсто, што је, према мишљењу добрих познавалаца овог тржишта превише, чак и ако се узму у обзир кретања на светском тржишту и раст акциза.

Све је ствар математике, кажу наши саговорници.

– У Србији има доста јавашлука и мешетарења са мешавинама и имате поједине брендове који коштају испод цене сировине у малопродаји. Како? Они су куповали на тендерима кафе које су старе и по десет, дванаест година. Оне су јефтине, али и неквалитетне – каже наш саговорник који се бави увозом и производњом сирове кафе.

У свету тренутно, објашњава, постоји дефицит робусте као врсте кафе у свим регијама и континентима, од Индије, преко Азије, Вијетнама, Индонезије до Африке. Услед великих суша и мало кише мање је и има. Потрошња ове мање квалитетне сорте је у односу на квалитетнију арабику у последње време у порасту, посебно на великим тржиштима за производњу инстант кафа. 

Пре неколико дана Међународни савет за кафу ИЦО саопштио је у извештају о кретањима на светском тржишту за јануар да су све групе кафа забележиле раст цена, при чему предњачи робуста са растом од 6,4 одсто, што је највише од септембра 2011. године. Сличан раст забележен је и код бразилске кафе сорте арабика. Овакав тренд погурало је и слабљење долара, као и прогнозе о смањеној производњи у Бразилу, Индонезији и Вијетнаму. Пржионице су, наводи се, набављале робуста кафу слабијег квалитета из земаља другог порекла или мешавину арабике.

Слабији долар чини кафу, као и све друге робе које се обрачунавају у овој валути, јефтинијом за купце у другим валутама, што повећава тражњу и подстиче раст цена, наведено је у извештају ИЦО.

На питање да ли то значи да се и на нашем тржишту нашла кафа слабијег квалитета по вишим ценама, наш саговорник каже да ми свакако пијемо лошију кафу јер се рио минас, по бразилској декларацији, води као најслабија арабика и додаје да нисмо тржиште такозване групе један сантоса (прана арабика), јер ми то ценовно не можемо да приуштимо.

– Друго, наши намети су јако велики попут акциза које друге земље немају. Зашто је кафа декларисана као акцизна роба, ако то нигде у свету није пракса. Имате случај Словеније у којој се пије квалитетнија кафа по нижим ценама, а то је , између осталог и због трошкова које немају – каже наш саговорник.

Као велики проблем наводи и тренд раста сурогата у кафи у Србији. То је, каже, толико узело маха, да неки произвођачи уопште не прате цене кафе него цене сурогата и гледају шта је најјефтиније. Прате само колико кошта сточни грашак или наут који се најчешће додају кафи. На декларацији наравно сви наводе да је проценат сурогата 5 до 10 одсто, али је много више од тога, тврди наш саговорник и додаје да отуда на тржишту тренутно имамо паковање од 100 грама које кошта 60, па до 125 динара.

Он сматра да је под свим околностима на светском тржишту и растом акциза тренутно преовлађујућа цена кафе у Србији превисока. Реално би било да 100 грама кошта између 80 и 90 динара, јер је, тврди, и пре поскупљења цена била висока. За 130 динара би у малим пржионицама могла да се купи прана арабика, колумбија или костарика, што су много квалитетније врсте кафе.

Да ли ће овакви потреси на легалном тржишту отерати потрошаче поново ка сивој зони, с обзиром на то да се кафа највећих произвођача на пијацама продаје по ценама које су и до 20 одсто ниже од оних у трговинама?

– Да, али и у мале пржионице које сада имају кафу контролисаног квалитета по ценама нижим и до 30 одсто. Јасно је да тржиште кафе у Србији укрупњено и да више од 70 одсто деле два највећа играча „Атлантик група” (са својим најпознатијим брендом „гранд”) и „Штраус” са „дон кафом”, „ц кафом”... – каже он и напомиње да су ове компаније већ раније најавиле поскупљење кафе у складу са кретањима на светском тржишту.

Колико се променило овдашње тржиште показује податак да је у Београду 1993. године било око 600 регистрованих пржионица кафе, а данас их је највише десет. У Словенији их је било 250, а сада две. У Хрватској 400–500, а тренутно послује само пет. 


Коментари24
13119
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vid
Miloše , stanovnici Srbije kupuju zemljište u Rumuniji.
Vuk
Glupost od analize. Prvo dolar je oslabio 3% od najjaceg nivoa u zadnjih 15godina (1.03 za evro), a jaci je 40% u odnosu na pre 3,4 godine samo (1.60 za evro). Znaci dolar nije slabiji nego je jaci sto obara cenu kafe.
Beogradjanin Schwabenländle
Курс евро : долар, 14.02.17 = 1.0477, 17.02.17 = 1.0616
Препоручујем 0
ne razumem
Kafa se proizvodi u SAD kad je bitan dolar?
Препоручујем 1
Beogradjanin Schwabenländle
Кафа на светској берзи одавно није мењала цену. А када погледам задњи пасус са бројем пржионица се запитам како је могуће да једна Хрватска или Словенија или Србија имају више пржионица него Немачка са 82 милиона становника ? Мало чудно.
MARIJA
Kafa na berzi je u porastu sa 120 centi od prosle godine na 180 i sada trenutno 150 centi po libri sto je svakako uvecanje nego lani.Koliko sam ja razumela u poslednjem pasusu se pise o prolsom vremenu.A u Nemackoj je system Tchibo zavladao odavno pa je model przionica sveden na hipi nivo.Svako dobro
Препоручујем 3
Milos Petrovic
Hoće to kad "nema" monopola i "nema" kartela, odnosno nije sav promet kafe u Srbiji u rukama dve strane firme ( jedna je iz susJedstva). Šta rekoste, koja se ono zemlja usrećila privatizacijom, prepuštanjem domaćeg tržišta strancima ? E pa mi ćemo još bolje da se usrećimo jer smo jedini koju strancima prodaju i zemljište
Milivoje Radaković
Dokle god svako u Srbiju može da uveze kafu (u prtljažniku ili kamionu, svejedno, dokle god plaća prirez po zakonu), nema monopola. Monopol nastupa onda i tek onda kada država zakonom ograniči prava na uvoz-izvoz-promet neke robe-usluge i doleli ekskluzivno pravo nekom entitetu (kakve god on vrste i pasmine bio). Isto važi i za zemlju (zemljište) i ja sam radiji tome da ako me muka (ili, budimo pozitivni, dobra poslovna prilika) natera da otuđim babovinu, da imam veći pool ponuđača, i radije bih gledao u njihov novčanik nego u pasoš. Budite realni (ako niste bezemljaši, lumpen-intelektualci koji ne poseduju ništa sem u teoriji).
Препоручујем 3
артиљерац
Ја већ дуже време купујем кафу у једнон пржионици на Каленић пијаци у Београду.Била је 800 дин/кг,у децембру је поскупела на 850 дин/кг,и то је то.Што је и даље јефтино у односу на брендове које налазимо по радњама. Е,они јесу мушки дигли цене.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља