субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Награду „Меша Селимовић” поделили Бајац и Демић

У овогодишњем Великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године учествовало је 55 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара
Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 20.02.2017. у 18:30
Мирко Демић (Фото Р. Крстинић) / Владислав Бајац (Фото А. Васиљевић)

Награду „Меша Селимовић” за 2016. годину, саопштио је Драган Богутовић, један од оснивача ове награде, добили су Владислав Бајац (1954), за књигу „Хроника сумње” (издавач: „Геопоетика”, Београд) и Мирко Демић (1964), за књигу „Ћутања из Горе” („Агора”, Зрењанин – Нови Сад). У овогодишњем Великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године учествовало је 55 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара.

Око награде окупили су се, 29. пут, књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију и који су годинама привржени овом престижном признању. Изабрани критичари припадају веома различитим генерацијама, између најмлађег и најстаријег је 55 година, и, што је посебно важно, заговорници су различитих књижевних поетика. Књижевни зналци долазе из Београда, Новог Сада, Ниша, Смедерева, Крушевца, Крагујевца, Младеновца, Бањалуке, Бијељине, Новог Пазара, Зрењанина, Сомбора, Косовске Митровице, Сврљига, Вршца, Јагодине, Мокрина, Велике Плане и Новог Милешева.

Критичари су овога пута предложили 112 књига, а награду „Меша Селимовић” добили су равноправно, са по 15 гласова, Владислав Бајац и Мирко Демић. Ово је четврти пут да се ово престижно признање дели на равне части. На другом месту је збирка песама Мирослава Максимовића „Бол” (десет гласова), треће место деле књиге Јелене Ленголд „Рашчарани свет”, Драгана Бошковића „The clash”, Мила Ломпара „Похвала несавремености” и Драгана Хамовића „Пут ка усправној земљи” (девет гласова), на четвртом месту је књига Анђелка Анушића „Гласови са границе” (осам гласова), пето место је припало Александру Милановићу и књизи „Реч под окриљем поетике” (седам гласова). Следе књиге Радивоја Микића, Иване Димић, Ање Марковић и Бошка Сувајџића (шест гласова) и књиге Светлане Слапшак и Владимира Табашевића (пет гласова).

На вест о добијању награде, Владислав Бајац, који је службено у Скопљу, рекао је да награде које носе имена великих писаца, већ саме по себи, чине част добитнику. Потом је подсетио да је пре скоро четврт века, заједно са Светиславом Басаром, био први добитник новоустановљене стипендије која је носила име Бориславa Пекићa. У жирију су тада били, између осталог, Борислав Михајловић Михиз и Предраг Палавестра.

– Како сам тада био, тако сам и сада, поносан што ми се овога пута име веже за врсног стилисту, сетног грађанина и храброг трагаоца за правдом. Осим интимног књижевног поштовања које имам према Селимовићу, имао сам и ту срећу да ми је својевремено, 2008. године, у истом колу, код истога париског издавача, био објављен роман заједно са Мешиним (усуђујем се да га назовем по имену јер ми је близак скоро као интимни пријатељ). Тада сам се, само у присуству његове књиге, по други пут у животу осетио као награђена половина „двојца без кормилара”. И ево трећег књижевног „речног брзака” у којем са колегом Демићем делим судбину можда најдемократскије награде коју имамо (у режији „Вечерњих новости”). Када вас за награду одаберу гласови педесет пет књижевних критичара чији је, надам се, кормилар Меша Селимовић, онда засигурно можете тврдити да сте написали добру књигу, упркос сопственој сумњи – истиче Бајац.

За већину писаца, каже Мирко Демић, вест о награди долази као краткотрајно обасјање усред свакодневних сумњи и искушења које сваки стваралачки напор подразумева. Нарочито ако се ради о награди која носи име Меше Селимовића, писца који је од несигурности и сумње изаткао највредније странице наше литературе. Указао је, потом, на Селимовићеву изреку: „Та обесхрабреност, клонулост, невјеровање у себе оставили су трага на мени све до данас. Зато сам почео касно да пишем, зато сам несигуран у себе, зато сваком послу прилазим као почетник, страхујући од негативног суда”.

Мирко Демић је признао да су сумња и несигурност и његови пратиоци, поготово током последњих десетак година од како исписује своје петокњижје (које „Ћутање из Горе” хронолошки отвара), у чијем је средишту судбина Срба из Хрватске, где је и сам рођен.

Награда „Меша Селимовић” биће уручена средином марта, у Народном позоришту у Београду.


Коментари5
2a189
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nastasja Anastasijević
U profesorskoj grupi na Fejsbuku uočim koleginicu koja ne razlikuje siže od fabule: "Siže je kad učenicima date da prepričaju u najkraćim crtama, fabula malo šire" (sic!) Učtivo joj objašnjavaju razliku, da je ne uvrede, ona reaguje: "Da, pa to sam i rekla". "Gde?", pita njen sagovirnik suzdržano. Sutradan primetim njeno ime u žiriju "Novosti". Potreslo me, priznajem.
ja tebi serdaru ti meni vojvodo
ni sekspir,ni servantes,ni dostojevski a niti tolstoj (uz izvinjenje onima koje sam izostavio zbog pomanjkanja slovnih karaktera)ne mogu se pohvaliti makar jednom godisnjom nagradom lokalnih novina njihovih gradova i sela...
Marina
Postoji i regionalna nagrada koja nosi isto ime a koja je daleko kvalitetnija.Svakako da je bolje da književnost izađe iz nacionalnih okvira, tako dobijaju i pisci i čitaoci.
Vizantion
Prvo, ziri je bio skupljen s konca i konopca, a sastojao se i od jednog broja profesora koji su lobirali iskljucivo za odredjene izdavace. Traljavo obavljen posao za tako uglednu nagradu.
Тион
Награда одавно није угледна. Штета што носи име тако великог писца.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља