петак, 24.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:47
НОВИНЕ У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Без ограничења броја испитних рокова

Упркос вишегодишњим најавама још неће бити уведено суфинансирање, већ ће и даље постојати буџетски и самофинансирајући академци. – Дужи рок за окончање студија добиће они који студирају уз рад, студенти са инвалидитетом, као и академци уписани по афирмативним мерама
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 20.02.2017. у 22:00
(Фо­то Жељко Јовановић)

Увођење звања „асистент са докторатом” и „вишег предавача”, српско образовање у складу са трендовима Европске уније и спуштање границе за буџетски индекс на 48 бодова, неке су од новина које предвиђа Нацрт новог Закона о високом образовању, у који је „Политика” имала увид.

Добра или лоша вест јесте да упркос вишегодишњим најавама и Стратегији развоја образовања Србије, још неће бити уведено суфинансирање, према коме би, зависно од успеха, неко плаћао десет, а неко деведесет одсто пуне школарине, већ ће и даље постојати само буџетски и самофинансирајући академци.

Упис без пријемних испита заживеће тек пошто буду донети прописи којим се уређује општа, стручна и уметничка матура, дакле и упис на факултет, односно високе школе остаје по старом...

Као што је „Политика” већ писала, најважније новине односе са и на пооштравање процеса акредитације, затим на неограничен мандат декана и ректора, као и на продужење радног стажа професора који су напунили 65 година живота. Шта ће „преживети” од предложених решења, знаће се по окончању јавне расправе.

Упис без пријемних испита заживеће тек пошто буду донети прописи којим се уређује општа, стручна и уметничка матура, дакле и упис на факултет, односно високе школе остаје по старом

У актуелном закону, буџетски индекс добијају студенти који освоје максималних 60 поена. Први пут се у Нацрту наводи да је та граница 48 бодова, што је иначе био разлог за студентске буне сваке године од увођења „болоње” у Србији. У члану 103. се каже да „студент који у текућој школској години оствари 48 ЕСПБ бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета”, а рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова, укупних година студирања и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма. Студент може бити финансиран из буџета само једанпут на истом степену студија.

Број испитних рокова није ограничен на шест, односно пет, како је било раније, већ се у Нацрту наводи да број испитних рокова и термине одржавања утврђују високошколске установе појединачно.

Студенти морају да добију диплому у двоструком броју академских година потребних за реализацију студијског програма, док ће дужи рок за студирање добити они који студирају уз рад, студенти са инвалидитетом, као и они уписани по афирмативним мерама. На примеру четворогодишњег факултета то значи да ће редовни студенти морати да добију диплому за осам година, док ће остали моћи да студирају 12 година.

Нацрт уводи и нову категорију: асистент са докторатом. У члану 85 се наводи да високошколска установа може у ово звање да бира лице које је стекло титулу доктора наука, са просечном оценом најмање осам и које показује смисао за наставни рад. Декан факултета ће са асистентом са докторатом закључивати уговор о раду на период од три године, са могућношћу продужења.

Звање асистента, само да упоредимо, стичу студенти докторских студија (просечна оцена најмање осам и смисао за наставни рад), као и магистри наука (уметности) којима је прихваћена тема докторске дисертације. Декан и са њима потписује уговор о раду на три године, али уз могућност продужења за само још три године.

На високим школама струковних студија уз звање предавача (лице које има најмање стручни назив специјалисте академских студија), уводи се и звање вишег предавача, односно лица које има научни назив доктора наука, а радни однос се заснива у трајању од пет година.

Факултети ће добити законску могућност да оснивају предузећа и пружају услуге, а на тим пројектима моћи ће да ангажују и студенте. У актуелном закону се наводи да у циљу комерцијализације резултата научноистраживачког или уметничког рада, универзитет односно друга високошколска установа може да оснива центар за трансфер технологија, иновациони центар и пословно-технолошки парк.

Новим решењем, у члану 59. факултет ће моћи да оснива „научни институт, иновациони центар, центар изврсности, центар за трансфер технологија, пословно-технолошки инкубатор, научно-технолошки пар и друге организације за обављање иновационе делатности и пружање инфраструктурне подршке за развој иновација и комерцијализацију резултата истраживања”.

 

Српско образовање усклађено са трендовима ЕУ

У Нацрту се појављује нови члан 32. под називом „Европске интеграције у образовању”, у којем се наводи да се Министарство просвете стара о усклађивању система образовања и васпитања Србије са трендовима образовања у Европи.

Ради испуњења тог циља, министарство се обавезује да ће обезбедити пуноправно учешће у програмима Европске уније за сарадњу у области образовања, као и да ће обезбедити учешће представника Србије у радним групама и активностима које се организују у оквиру Болоњског процеса и других сличних иницијатива покренутих на нивоу ЕУ и Европе у целини.

 

Запечаћена судбина „вечитих” студената

Новим законом ће се формализовати и оно што су тзв. вечити студенти тражили у претходном периоду: они који су факултет уписали до 10. септембра 2005. године (пре увођења „болоње”) морају да заврше студије до краја школске 2017/18 године, а академци медицинских наука до краја школске 2018/19 године. Део који неће наићи на одобравање „вечитих” последипломаца јесте да и они морају да заврше своје магистарске, односно докторске студије такође до краја школске 2017/18 године. Подсетимо, министар просвете Младен Шарчевић је рекао да је „вечитима” ово последња шанса да заврше студије и да нових продужетака неће бити.


Коментари27
f93f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sonja
sad sam cula ..kazu bolje je da se ne kupuju knjige niti uci vec kupi diploma za te pare...e bas super!
Филолошки
@Iz drugog ugla Не, барем не у потпуности. Могуће је више варијанти. Снизити број студената који уписују ове "егзотичне" језике, не уписивати студенте сваке године већ сваке друге или четврте. Или укинути студијску групу и направити снажан лекторат где би се језик и култура учили 3 године, уместо две. С тим да први језик буде неки са којим се може запослити макар као професор језика; енглески, руски, француски и шта се већ учи по школама. Истакнутим студентима јапанског и иних језика обезбедити стипендије да наставе школовање у иностранству. Наравно ко је заинтересован. Најгоре је да дипломци чаме на бироу или раде нешто педесето. То је злочин према тим младим људима.
Iz drugog ugla
Placeni hobi... Vi, ocigledno, niste videli matematicare. Naveo sam primer jedne katedre, sada cu jos jedan. Da li ste primetili da u knjizarama ima dosta prevedenih romana skandinavskih autora, da na tv-u sve cesce idu skandi serije? Znate li kako je doslo do toga? Opet je sve poceo jedan covek, ali za razliku od prethodnog primera, ovaj je za zivota proizveo jednog (!) doktora nauka od koga se sada sve razgranalo, ukljucujuci ibroj zaposlenih na katedri. Nauka se grana na razlicite nacine, a bogatstvo je upravo u toj raznolikosti. Molim redakciju da objavi odgovor.
Препоручујем 2
Филолошки
@Iz drugog ugla Извините, а која корист од толиких професора? Не служи факултет да се они баве својим плаћеним хобијем, него да стварају квалитетан кадар. Тачно је да завршен факултет не гарантује ништа, али замислите да се 95% новопечених доктора и инжењера не запошљава у струци ! Што је много, много је. И не видим проблем да се запослени опробају на тржишту. Ако су квалитетни, снаћи ће се.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
ucenik mucenik
Da li se neko od nadleznih zapitao zasto nasim asistentima treba 15 godina da doktoriraju. Po novinama se krivica uvek svaljuje na asistente. Nije moguce da imamo toliko nesposobnih asistenata. Kod nas je cesto asistent i doktorand i uz to sam sebi mentor, jer pojedini mentori jedva napisu mininalni broj radova neophodan za mentora i to u casopisima niske kategorije. Kako ce doktorand sa takvim mentorom da ostvari znacajan rezultat to se niko nikada nije zapitao. Asistentima koji doktoriraju posle 15 godina samostalnog rada treba dati orden za hrabrost i upornost jer njihovoj muci tu nije kraj.
Nikola
@Асистенти не могу да докторирају 15 година, јер их велики редовни професори који сада хоће да раде до смрти експлоатишу као робове, па поред држања вежби а неретко и наставе (што је противзаконито) морају да воде целокупну администрацију, поред тога ували им се нпр. и да буду секретари катедре, затим технички асистенти воде студенте кроз дипломске и мастер радове, па онда раде и пројекте за професоре, затим асистенти бесомучно пишу радове и на њих дописују горе поменуте редовне професоре, који се онда ките радовима и цитираношћу, па уђу у академију и онда соле памет како у ствари асистенти не треба да постоје (а они не били то што јесу да немају асистенте). Суштина је да Универзитет у Београду на својим леђима носе управо асистенти део редовних, какви год да су. Управо зато се и уводи категорија "асистент са докторатом" да би редовни професори могли да раде до смрти и наставе да израбљују асистенте којима не желе да дају титулу Доцента.
Препоручујем 4
Vera
Problem je sto se biraju neambiciozni kandidati koji su lojalni svojim mentorima. Takvima je ovaj deo zakona odlican. U redu je da se odlicnim kadrovima koji su u roku zavrsili dr studije produzi ugovor jos 3 godine. Posle toga zvanje docent ili naucni saradnik. Razlika je samo u plati, docent prima duplo vecu platu od naucnog saradnika.
Препоручујем 5
Бојан
Зашто студент докторских студија који је уписан као самофинансирање у првој години не може да пређе на буџетско финансирање у другој години чак иако положи све испите? То је питање за паметне из Министарства...
MilosNS
Ovo za ESPB bodove je nikakva novost. Ovde gde studiram VTSNS, tako se i gleda prilikom upisa na budžet, 48 u teoriji, ali zvanično 60 u praksi, ali to pre svega zavisi od smera. Osim naravno rokova i prosečne ocene. Naravno, ko sve odradi u 5 rokova koliko je trenutno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља