уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.02.2017. у 12:00 Гвозден Оташевић

Светска техника у гудурама Златибора

У подизању електране на Црном Рзаву примењена посебна врста вадозахватне бране, огромне цеви мотане на лицу места а следи градња још две по систему каскаде
Водозахват ХЕ „Бели камен” (Фото: Р. Милекић)

Чачак – Хидроелектрана „Бели камен” на Црном Рзаву има два агрегата од 1.220 и 470 киловата, саграђена је у гудурама Златибора и недавно пуштена у рад, а њоме се управља рачунаром из стотину километара удаљеног Чачка. То је само једна од новости у послу где је улогу инвеститора и градитеља, са подизвођачима, имало чачанско предузеће „Електроват”.

– Од државе смо добили дозволу за подизање три електране на овој реци. Прва је, ево, саграђена на надморској висини од 700 метара а радове на следеће две, на 621 односно 560 метара, почећемо кад буде окончан административни део посла – каже за „Политику” Радомир Милекић, сувласник „Електровата” и сада директор „Златиборских хидроелектрана”.

Пре него што се завртела турбина првог агрегата било је потребно саградити укупно седам километара цевовода и све друге грађевине, кроз крш и литице горске клисуре.

– Само доводна деривациона цев до водне коморе дугачка је два километра и има пад од свега четири хиљадита по метру, односно 80 центиметара. Да би се успоставио потребан доток воде морали смо да направимо и тунел 2,5 са 2,5 метра, дужине 450 метара. Тај део посла радио је тим рудара из Чачка, кренули су да копају 1. јула 2015. а изашли 10. априла 2016. са само четири дана одмора, радећи 24 сата у две смене.

За ову електрану, Милекић је омислио посебну врсту водозахватне бране, са коанда решетком, што је првина у нас:

– Новост се заснива на теорији плутајућег талога. Једначином се одређује крива по којој се прави та решетка, сав талог прелази преко ње, а кроз решетку у систем не може ући талог већи од једног милиметра. А свака следећа већа вода носи тај заостали нанос са решетке, јер је под нагибом. То решење користи се у Шведској, Канади, постоји пар решетака и у Аустрији, а ово је прва у Србији. Поред тога, новост је и то што ће све три електране бити повезане као каскада, пошто цевовод иде из једне у другу а не враћа воду у реку, с тим што постоји бајпас ако негде дође до проблема – објашњава конструктор.

За наше прилике, потпуно ново било је и решење при изради спиралних цеви од полиетилена, ради довода воде до водне коморе и цевовода под притиском.

– За пречник већи од 1.200 милиметара проблем је транспорт. Та цев од 12 метара дужине тешка је само пола тоне, морала би да се транспортује из Турске, из једног града стотинак километара удаљеног од Истанбула и било би нам потребно 250 шлепера, односно 300.000 евра само за превоз до Златибора. Међутим, ми смо из Турске у 23 шлепера допремили репроматеријал и помоћу прилично једноставних машина, које су осмислили Немци и Турци, намотавали смо на нашем градилишту цеви пречника до 1.800 милиметара, у дужинама по потреби.

Простор електране покривен је са једанаест камера, један човек је ту на повременом дежурству, а инжењери из командне собе у Чачку, у „Електровату”, надзиру систем и отклањају проблеме помоћу рачунара, ако се појаве. Градња ХЕ је коштала 5,2 милиона евра, што је обезбеђено банкарским кредитом, посао је рентабилан ако се улог врати за мање од 12 година, а пројектована је да ради четири деценије пре првог ремонта. Струја се пушта у мрежу по цени од 10,37 евроценти за киловат-час.

„Електроват” је још 2009. основао предузеће чији је задатак био да се бави искључиво обновљивим изворима енергије. Локације за подизање хидроелектрана (у оптицају је била још једна, на Брусничкој реци на Голији), добро су проучене, истражене и припремљене за инвестирање и пре него што је Влада Србије усвојила иједан акт о обновљивим изворима енергије.

Чачанско предузеће је, иначе, 2012. године на крову свог новог погона инсталирало соларну електрану снаге 55 киловата, са 228 панела, која је одмах прикључена на мрежу ЕПС-а. У тај посао уложено је 115.000 евра, а сунчева струја испоручује се по цени од 21 евроцент за киловат.

Коментари5
97a79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Kragujevac
Ovo je neisplativo.Glupo.Sila ovih vodenica je postojala pre II svetskog rata naročito u Bosni i sve su propale jer se sa cenom ne mogu porediti sa velikim hidroelektranama.U ovaj posao ulaze nemoralni ljudi koji se kače na budžet koji vrši kompenzaciju previsoke cene i sve na račun građana.Ovo je jedino korisno za ove nazovi biznismene.
stanislav sr
pitaj ekologe da li je baš tako.
MRS
Prosetajte pored reke na kojoj su uzurpirali prirodu i unistili je, i sada pljackaju gradjane.Drzava placa cenu struje vecu no sto naplacuje?Da ima drzave stitila bi prirodu od profitera koji je unistavaju.Vrzino kolo mocnika i politicara koji misle samo na sebe.
BRANE razvijaju Srbiju
Bravo za investitore i graditelje !! Sada ćemo imati više struje, manje poplava, a na jezerima se može razvijati i turizam i ribolov !! Gde god vidiš zgodno mesto, branu izgradi !!
бравар
Честитамо прегаоцима на подвигу. Остаје ипак горак укус у души оних који памте стотине и хиљаде пута веће резултате, од којих и сад удобно живимо, а који су остварени у социјализму, систему из којег смо пожурили да изађемо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља