недеља, 30.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:42
ЗАПОШЉАВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

Државне путоказе мало ко следи

Иако при Националној служби за запошљавање постоји Миграциони сервисни центар који пружа све потребне информације у вези са легалним процедурама проналажења посла у иностранству, њему се обраћа тек незнатни проценат оних који одлазе на рад ван граница наше земље
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 21.02.2017. у 22:00
На порталу ЕУРЕС који обједињује све јавне службе за запошљавање у Европи, сваких шест месеци објављује се листа дефицитарних радника (Фото Д. Јевремовић)

Током протекле године 1.145 особа у Србији контактирало је Миграциони сервисни центар при Националној служби за запошљавање, како би добили информације о могућностима легалног запошљавања у иностранству. Искуство запослених у београдском огранку Миграционог сервисног центра говори да je највеће интересовање за Немачку, Швајцарску и Аустрију, али све већи број наших људи посао тражи и у скандинавским и земљама Уједињених Арапских Емирата.

–У 2016. години услуге Миграционог центра Београд користило је 345 особа – 200 мушкараца и 145 жена. Ми, на жалост, немамо повратну информацију колико је људи отишло, јер радници немају обавезу да нас информишу да ли су се запослили. Tу информацију имају само амбасаде које издају радне и исељеничке визе – каже Мирослав Јовић, саветник за запошљавање у Миграционом сервисном центру.

Према анализи овог центра, најчешће им се обраћају особе са завршеном средњом школом (36 одсто), затим са завршеним основним студијама (33 процента) док особа са завршеном вишом школом има 12 процената. Половина радника припада старосној категорији од 31 до 50 година, следе особе које имају између 26 и 30 година, а потом оне до 25 година. Сваки десети радник који је тражио посао у иностранству у прошлој години имао је више од 50 година.

Процене демографа су да нашу земљу сваке године напусти око 30.000 особа, а према Јовићевим речима, велики број њих се у проналажењу посла у иностранству ослања на помоћ својих рођака у земљама западне Европе. Осим тога, еснафски сектори су изванредно повезани, па особе које се баве грађевинском или лекарском професијом преко својих колега у иностранству долазе до посла. На жалост, неретко се дешава да радници преко приватних агенција за запошљавање заврше као јефтина и мобингована радна снага, о чему сведочи и искуство наших радника у „Самсунговој” фабрици у Словачкој.

– Миграциони сервисни центар је основан како би наши радници били информисани о легалном одласку у иностранство. Ми им објашњавамо како да аплицирају за посао, како да на легалан начин пронађу послодавца и како да дођу до уговора о раду, јер се на основу тог уговора прибавља боравишна односно радна виза. При Националној служби за запошљавање ради седам миграционих центара – осим у Београду, центри постоје и у Бору, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару, Краљеву и Крушевцу, а највећи „промет” има центар у Крушевцу”, наглашава наш саговорник.

Он подсећа да су 2013. године Савезна агенција за запошљавање Немачке и Национална служба за запошљавање Србије потписале Споразум о посредовању у привременом запошљавању српских радника у Немачкој, чиме су отворене могућности за запошљавање радника за здравствену негу у болницима и домовима за старе особе на територији Немачке, а ускоро се очекује потписивање споразума за ангажовање наших возача.

– Више од две трећине свих особа које су током претходне године контактирале Миграциони центар тражило је посао у Немачкој, а за њом следе Швајцарска и Аустрија. Занатска занимања имају најбољу „прођу” на тржишту западне Европе а током претходне године посао су пронашле медицинске сестре и техничари (51 особа), а затим следе возачи (49), заваривачи (12), дипломирани економисти (12), машински техничари (8), бравари (7), физиотерапеути (7), доктори медицине (7), електротехничари (5), дипломирани биохемичари (4), молери, фарбари (4) и дипломирани фармацеути (4). Европска унија сваких шест месеци прави нову „белу листу” односно листу дефицитарних радника, а све који траже посао у иностранству упућујемо на портал ЕУРЕС који обједињује јавне службе за запошљавање у Европи, каже наш саговорник.

Мирослав Јовић напомиње да је елементарно познавање језика услов без кога се не може тражити посао у Немачкој – док савезна влада тражи А-1 односно почетни ниво познавања језика, свака немачка покрајина одлучује који ниво знања језика је потребан. То важи и за Швајцарску и Аустрију али и за скандинавске земље – Шведску и Норвешку. Ове земље траже да се почетни ниво језика савлада у земљи порекла а испит познавања језика полаже се у земљи у којој се тражи посао.

 

Експлоатација радне снаге као кривично дело

Удружени синдикати Србије "Слога" захтевају од државе и њених институција да одмах и свим расположивим механизмима зауставе сваку даљу експлоатацију наших радника у иностранству, наведено је у јучерашњем саопштењу.

„Сматрамо да држава и власт морају одмах да употребе све расположиве механизме заштите својих грађана и да преко Министарства спољних послова траже и захтевају да држава домаћин у којима се наши радници злостављају - заустави и кривично гони све оне које их тамо одводе, а онда условљавају и најбруталније експлоатишу као робље, поручују из „Слоге”, поводом обелодањеног случаја наших радника у Словачкој.

Из овог синдиката предлажу хитну измену Кривичног закона Србије, односно увођење кривичног дела „Експлоатација радне снаге”:

„Поједини власници капитала и агенција за запошљавање и у Србији свесно и некажњено врше тортуру над радницима, упошљавају их без уговора о раду или их крше, терају на неплаћен прековремени рад и не исплаћују зараде у складу са законом”, наведено је у саопштењу.

Р. Д.


Коментари8
6acc4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ne znam drzavu koja ima legalno trazenje posla za svoje gradjane van svoje zemlje. Retko ko hoce sam sebe da unistava. A sto se tice toga da to niko ne koristi...Pa sta to drzava ume posebno dobro da uradi za mene, kad ja moram iz nje da idem?
Srdjan ,zrtva tranzicije ,zrtva pogresne politicke opcije, zrtva preambiciozne supruge ...
Da li postoji u Srbiji neka instanca koja upucuje ,savetodavnu ulogu ima,gde i kako dobiti posao u struci bez stranacke knjizice, kako preziveti sa dvoje maloletne dece, postenim radom i platiti racune, kako sacuvati zdrav razum, dakle ne poludeti ,i na koji nacin sacuvati porodicu ,dostojanstvo ,autoritet roditelja osmeh na licu, vedar duh... ....
Koстас Гасопулос
Добар је тај Миграциони центар Београд, у улици Косте Абрашевића на Звездари, али је још боље Немачки информациони центар за миграције који се налази у канцеларији до овог првог. Ту код Немаца добијете од саветнице Снежане инфорације и услугу целу да вам памет стане. Тако нешта детаљно нисам добио ни од једног службеника домаћег. Све се полако и детаљно објасни а ту добијете и потезе како ће се видети конкретан оглас на главном сајту немачког бироа за запошљавање. Саветница Снежана говори немачки па ако га слабије знате као ја онда она да помоћ како треба да се припреми радна биографија а да то буде како тамо у немачком бироу траже саветници. Детаљно објасни шта се прво ради па ако имате проблем опет може да се јавите њој сваког радног дана. Мени је много више знано шта ми је сада чинити него пре разговора са Снежаном, а тако су задовољни и моји колеге возачи из ГСП. Пошто ће ускоро и овај споразум са Немачком око возача, идите до њих да помогну док не крене гужва.
Karaklajic Dobro
Ko sa ovom zemljom nesto ima sve mu se o glavu lupa , birokratija od zemlje je napravila sarenu lazu i za to narod masovno bezi od ovih hm
Koстас Гасопулос
Жао ми је да је неко уопштио и бирократом назвао саветнике из Миграционог центра Београд и Немачког информационог центра. Тамо су људи изузетни, ни слова од бирократа већ вам дају и последњу информацију која може да помогне. Ту се на столици пред саветницом Снежаном осећате да сте прешли границу и да сте у Немачкој. Осећате се као да је то немачка служба за запошљавање, а не тек немачки информациони центар за миграције. Видите и сами па тек онда пишите, а они који су уз њихову помоћ отишли у Немачку треба да Политици напишу колико су им ти људи помогли својим радом.
Препоручујем 9
Gustav Floberka
To što mu se niko ne obraća nikako ne znači da je taj centar beskoristan nego na protiv. Treba ga još dodatno kadrovski ojačati, jer nije lako 2 puta godišnje praviti liste deficitarnih zanimanja kopiranjem iz evropskih cirkulara... (sarkazam) Nego da taj centar počne da pravi spisak zanimanja koja nikom u Evropi ne trebaju, a na prvo mesto neka stave: "Migracioni serviser" (opet sarkazam)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља