петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ИНТЕРВЈУ: БОЈАН СУЂИЋ, диригент и директор Музичке продукције РТС-а

Класика није сувишна за Србе

Већ десет година наглашавам да је неопходно вратити дворану Дома синдиката ономе што је некада била – врхунска концертна сала
Аутор: Биљана Лијескићсреда, 22.02.2017. у 10:53
(Фото: Небојша Бабић)

Не постоји музички задатак с којим Бојан Суђић, београдски диригент и директор Музичке продукције РТС-а, не би могао да се избори. Бројна хорска, симфонијска и вокално-инструментална дела савремених композитора, али и први снимци дела српске баштине изведени су под његовим вођством. Управо је за то Суђић и одговоран као први човек Музичке продукције РТС-а, националне институције коју чини шест ансамбала: Хор и Симфонијски оркестар којим он управља, потом Дечји хор РТС-а, Дечји хор „Колибри”, Биг бенд, и два народна оркестра. Маестро, који тек што је прешао педесету, наступао је и са Београдском филхармонијом, са звездама попут Најџела Кенедија и Максима Венгерова, био je шеф диригент оркестра Опере Народног позоришта, потом резиденцијални диригент Краљевске опере у Стокхолму. За подухват када је са 650 ученика средњих музичких школа из целе Србије извео „Кармину Бурану” Карла Орфа у Београду био је и награђен . Прошлог лета предводио је Дечју филхармонију на Ташу, пред 10.000 људи, а управо се вратио из Мексико Ситија, где већ годинама диригује сјајним оркестром „Офунам”.

– Како ове године прослављамо два значајна јубилеја, 80 година Симфонијског оркестра РТС-а, као и 80 година Факултета музичке уметности, читава моја сезона ће бити везана за ове две институције и захтевне програме: Моцартов Реквијем, Бетовенову 5. симфонију, Гала концерт са тенором Зораном Тодоровићем, концерт са пијанистом Александром Маџаром, те чувена „Кармина Бурана”... . Добили смо недавно и победнике два конкурса Музичке продукције за савремене композиције и за младе солисте, које ћемо вам представити.

На чему инсистирате као уметнички директор Музичке продукције РТС-а и шеф диригент Симфонијског оркестра РТС-а?

Када сам пре десетак година преузео садашњу позицију, био сам свестан огромног, а недовољно искоришћеног потенцијала ансамбала Музичке продукције РТС-а. Време је донело напредак у сваком погледу, иако се и даље боримо с непопуњеношћу ансамбала и најнижим примањима у еснафу. Непрестано доказујемо да су ансамбли РТС-а од изузетног значаја и незаменљиве улоге у српској култури, што се по њиховом третману и позицији у друштву не би рекло. Без њих највећи део дела наших композитора не би био изведен, нити снимљен, наши солисти би били мање заступљени, а највећа вокално-инструментална дела би могла да се изведу само на аматерском нивоу. То нас обавезује.

Наступали сте са одличним домаћим оркестрима и врхунским светским звездама, често гостујете у иностранству, учествујете у великим музичким спектаклима са више стотина учесника. Шта недостаје нашем музичком животу и у каквом су стању домаћи оркестри?

– Диригујући са преко 50 ансамбала по читавом свету и живећи пет година у Шведској, где сам био резиденцијални диригент Краљевске опере у Стокхолму, имао сам прилику да упоређујем стандарде који тамо важе са приликама код нас. И морам рећи – обилујемо квалитетним музичарима, таленат је код нас изразит, али нисмо обезбедили стратегију којом бисмо системски то боље искористили, развили музичке центре у Србији и омогућили препознатљивост наше музике у иностранству. Недостају нам квалитетне сале, а озбиљнији музички живот се одвија само у три града у Србији. То онемогућава даљи развој уметничке музике и упошљавање сјајних младих кадрова. Наметана је догма о сувишности класике у Срба, али су, и поред доминантне поп културе, приметне пуне сале и нова публика. На гостовањима по Србији дочекивани смо одушевљено, у местима где се ретко може чути симфонијски оркестар. Од суштинског је значаја да се уметничка музика приближи ширим слојевима друштва, људи не могу ни да заволе нешто што немају прилике да чују. Наши оркестри имају потенцијал, а успех долази као и у спорту – квалитетним радом, препознавањем значаја и улагањем у ансамбле, као и правилном селекцијом најбољих.

Ансамбли Музичке продукције изнајмљују салу Коларца да би у њој вежбали, а ви сте често истицали значај који Дом синдиката има за вас, да ли има решења?

Већ десет година наглашавам неопходност враћања дворане Дома синдиката њеној првобитној намени – врхунској концертној сали. Иако су сви државни органи током овог времена били обавештени о иницијативи и студији изводљивости, која је доказивала да је у питању јединствен концертни простор у центру града – до сада није било помака, пре свега због компликованих и нејасних својинских односа. Садашњи министар за културу и градски менаџер препознали су оправданост иницијативе и реаговали веома брзо – баш у тренутку када читамо да је Дом синдиката добио новог власника... Видећемо какав ће бити епилог, губитак овог простора био би ненадокнадив! Тим пре што би за његову адаптацију било потребно мање средстава него за ново зидање. То не би било само решење за ансамбле РТС-а, већ своју салу нема ни ФМУ, који такође плаћа за наступе и пробе свог студентског оркестра.

Недавно је било доста речи о новом здању Београдске филхармоније и зграде Опере, какво је ваше мишљење?

Иако се прича о кризи оркестара у свету, приметне су бројне нове концертне дворане изграђене по најсавременијој технологији. Врхунска акустика, комфор за слушаоце, могућност различитих садржаја одликују ове просторе.

Овакве нове дворане дају слушаоцима осећај као да су са пијанина прешли на концертни „стенвеј”, из фиће ушли у мерцедес. Нове дворане ничу и у Скопљу и у Подгорици, да не говоримо о једном малом Печују или Вроцлаву. Уметничкој музици су неопходне адекватне дворане без којих нема ни места на културној мапи света, исто као што без квалитетног стадиона не можете на озбиљно спортско такмичење. Дом синдиката има све услове да буде таква врхунска концертна дворана, али би Београд, и по броју становника и по значају, имао потребу за свим поменутим културним здањима, која би, уз никада одсањани метро, требало да промене престоницу.


Коментари4
f84be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predivno
Predivno, samo da nije toliko samoreklame i gomilanja funkcija. Od Suđića nijedan dirigent ne može da dodje na red da diriguje, od dečijih ansambala do svih ostalih. I predaje na FMU, i ima nekoliko funkcija u Muzičkoj produkciji, i to neke koje nikad nisu pripadale muzičaru...Kad bi se malo sklonio, bio malo skromniji, možda bi imao čime da se ponosi. Ovako, sujeta je najveći pogon, mani priču o klasičnoj muzici.
Frajalica miko fo
U Srbiji klasicna muzika funkcionise na principu: "prva violina sveta" ili "najveci zivi svetski dirigent". Najave li to mediji i radi li se o Rusu - eto publike da urla od odusevljenja...
penzioner iz Beograda
U nedelju sam bio na pijaci u Bloku 45 gde stanujem. U sredini pijace kod cesme jedan mladji violinista je svirao klasicnu muziku. Kupujem luk i pitam prodavca , mladji covek, sta misli koliko ljudi na pijaci zna da je ovo Subertova serenada. "Pa, kaze on, jedno 3%. Ne znam ni ja. Ne voli svet ovu muziku."
Бојан Вршњак
Вршњаче Бојане, наравно да није сувишна за србе и штавише, музички живот у Србији треба снажније да се развије, да сваки већи град у Србији са више од 25.000 становника, добије властити градски симфонијски оркестар, модерно изграђену концертну дворану и редовну концертну сезону са правим класичним, симфонијским концертима, уз пригодне музичке фестивале. Но... Још једно велико светско диригентско име, преселило се у вечну легенду, док је овај интервју настао: диригент Станислав Скровачевски (Љвов 3. октобар 1923 - Минеаполис 21. фебруар 2017). Да ли су медији у Србији известили о томе? Велики светски диригент, са Симфонијским Оркестрима из Минеаполиса, Монтреала, Радио Сарбрикена и Радио Франкфурта, остварио је, поред осталих, интерпретације симфонија Лудвига Ван Бетовена и Антона Брукнера, које се могу сврстати међу неколико најуспелијих у свету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља