уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.02.2017. у 22:00 Ј. Антељ / И. Албуновић

„Политика” скинула медаљу са „ленкиног“ хлеба

Инспекција утврдила да векна која је победила на „Пекаријади 2016“ није иста као она која се под идентичним именом продаје у „Делезовим“ објектима
(Фото Р. Крстинић)

„Ленкин хлеб“ се више неће продавати са медаљом победника „Пекаријаде 2016“, јер није реч о истој векни, закључак је Пољопривредне инспекције која се после писања „Политике” бавила овим случајем.

Како каже начелник Ненад Вујовић, утврђено је да постоји веза између векне која је победила на такмичењу и оне која се продаје у ланцу „Делезових“ продавница, међутим није исти технолошки поступак ни рецептура, због чега су и донете овакве управне мере.

– Наша истрага је показала да је реч о такозваном тројном уговору између произвођача, пекаре „Алимпије“, добављача смесе и трговца. С обзиром на то да ће се декларација мењати, произвођач је понудио два предлога о којима ће одлучивати надлежни сектор Министарства пољопривреде, каже Вујовић за наш лист.

 Како сазнајемо, први предлог је да нова декларација носи назив „ленкин хлеб – по узору на најхлеб ’Пекаријаде’”, а друга „створили смо га са љубављу, инспирисани најбољим хлебом ’Пекаријаде’”. Тек пошто буде донета одлука о томе шта ће убудуће стајати на паковању овог хлеба, инспекција ће контролисати и објекте трговца који га продаје да би се уверили да је мера спроведена, кажу у инспекцији.

„Политика” је, да подсетимо, ову причу покренула после писма које нам је послао читалац. Он је желео да сазна какав је то хлеб који је могао да освоји титулу најбољег ако садржи више од 30 различитих састојака, међу којима и много адитива.

Испоставило се да није реч о истој векни. Хлеб који је на такмичењу освојио прво место као замес куване пшенице и куваног кромпира, без додатих примеса и награђен за иновативност и свежину, на путу до трговине је и те како променио рецептуру.

На паковању је, практично, само медаља остала иста, а „ленкином хлебу” који је стигао на полице „Делеза“ као победник „Пекаријаде”, додате су, осим неколико врста брашна (пшенично, ражено, сојино), кромпирове пахуљице, комадићи соје, семе лана, ражана прекрупа, али и емулгатори, пет различитих ензима и два регулатора киселости. Уз то садржи и куркуму, со, шећер и декстрозу. 

Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, који је донет на основу Закона о безбедности хране у Србији примењује се од 2013. године. Он недвосмислено штити потрошаче од оваквих појава на тржишту.

За разлику од ранијих прописа који су имали доста мањкавости, овај правилник каже да декларисањем производа не сме да се обмањује купац, нарочито када је реч о карактеристичним особинама хране, њеној природи, идентитету, својствима, саставу, количини, трајности, пореклу и начину производње.

У случају „ленкиног хлеба“ догодило се управо то да је потрошач доведен у заблуду, јер је водећи се декларацијом мислио да купује победнички хлеб, а у ствари он није идентичан, него значајно измењене рецептуре.

– Није „ленкин хлеб” једини производ на тржишту који носи неистините, неутемељене и нетачне изјаве. У борби за место на полици и већу продају произвођачи прибегавају нелојалној конкуренцији. Изјаве као што су најбољи или врхунски производ могу носити искључиво производи који су то освојили на неком такмичењу и тачно морају информисати потрошача када се то десило – каже за „Политику” др Даница Зарић, директор ИХИС „Нутриционизма”.

Она објашњава да често на производима видимо златне медаље, али не и информацију које године су освојене. Такве изјаве купце доводе у заблуду, они буду преварени и у ствари преплаћују производ мислећи да је бољи од других.

– Много опасније су изјаве „без холестерола”, „без гмо”, „без глутена” или оне „природно”, „веган”, које могу изазвати и здравствене проблеме код потрошача. Изјава „природно” је злоупотребљена. Она стоји и на производима који сигурно садрже компоненте које се не могу декларисати као природне, као што су глукозно-фруктозни сирупи, додати шећери и др. Примера кршења законодавства хране, али и тржишних закона је доста, јер данас је декларација производа постала моћно маркетиншко оружје, каже Зарић за „Политику”.

Коментари18
395fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Božidar Petrović
Kako je pekara Alimpije nastala to samo zaposleni i u Bpi-Klas znaju.
mstefann
Najkvalitetniji hleb koji se može pronaći na našem tržištu je Rogenart hleb. Zahvaljujuci informacijama od meni bliske osobe na visokoj poziciji u pekarskoj industriji, saznao sam da je enormna razlika razlika između ovog hleba i ostalih koji glase da su "visokokvalitetni". Kad sam čuo šta se sve ne stavlja u hleb, bolje da izdvojim malo više novca i znam šta jedem, nego da jedem ono što piše na etiketi i nema veze sa stvarnošću... ipak je to osnovna i svakodnevna namirnica, a ne pojeo sam nešto loše i ko zna kad ću sledeći put.
sreten
Koliko je meni poznato: Registrovano je u APR-u Srbije za rad na njenoj teritoriji.
Gordana
Mislim da jedemo jako los hleb, ne moze se seci kako treba, naduvan je od raZnih aditiva ,pa ni jednu krisku ne mozete iseci da se napravi sendvic, sredina odmah propadne, a sutradan se mtvi drobi , i neuptrebljiv,. I privatne nove pekare prave grozan hleb. Moguli pekari da se vrate staroj recepturi kad se hleb pravio od brasna,soli vode i kvasca?
Средоје
Није проблем у пекарима, проблем је код млинара који из жита извуку сав гриз и остаје нам само оно штетно, глутен, ту би држава требала дадонесе правилник ако жели да нација буде здрава. У француској брашно најнижег квалитета и цене квалитетом је више од нашег најскупљег брашна.Ово причам из искуствајер сам при боравку на по 3 месеца сам месио хлеб и тако стварао уштеду за пивце. Хлеб који сам сам месио могао је трајати по неколико дана док сеначисто не стврде да се не може сећи а и од таквог за вечеру добар је за попару.
Средоје
Да ли ће та инспекција и остале службе обићи Индустрију меса Тровачевић али без најаве.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља