четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.02.2017. у 22:00 Мирослава Дерикоњић

Да ли је тест за будуће судије одраз њиховог знања?

Испит за судије лакши од матурског јер кандидати знају питања, оцењују Алумни клуб Правосудне академије. – ВСС: оцена на тесту један од критеријума за избор судија
Зграда Високог савета судства (Фото М. Дерикоњић)

Кандидатима за будуће судије који се први пут бирају на судијску функцију, од пре неколико дана, позната су питања која могу да буду на писменом тесту на основу којег ће се оцењивати њихова стручност и оспособљеност.

Она су објављена на сајту Високог савета судства (ВСС), а уместо 200 колико је било планирано да их буде (а то је за наш лист најавио и председник ВСС Драгољуб Милојевић у новембру) сада их је 782.

Од свих питања објављених на сајту највишег судског тела, на тесту ће бити бар њих 50. Да ли ће унапред спремљени одговори, бити прави одраз стручности и оспособљености кандидата?

Синиша Трифуновић, члан Извршног одбора Алумни клуба Правосудне академије, оцењује за „Политику” да од јавних и мерљивих критеријума приликом избора неће бити ништа, као и да се јавним објављивањем питања која ће се појавити на следећем конкурсу за судије унапред обесмишљава конкурс.

– Циљ увођења теста за судије јесте утврђивање њихове стручности и оспособљености и увођење јавности у процес избора судија, како би се гарантовала њихова независност. Овим је изигран Закон о судијама, као и захтеви Европске уније, који су ишли у правцу да се грађанима обезбеди квалитетније судство кроз гаранције непристрасности судија. Све то пада у воду и након тестирања нећемо знати ко је заиста стручан и оспособљен за обављање судијске функције. У Србији не постоји механизам који би гарантовао непостојање непотизма или личних веза приликом избора и то је трагично по будућност правосуђа. Очигледно је да ВСС не жели да умањи своју дискрецију приликом избора – наводи Трифуновић.

Он испит за судије оцењује „лакшим од матурског” јер, како каже, сваки кандидат унапред зна питања. То, наглашава, није случај са испитима за друге правосудне професије попут извршитеља и јавних бележника који не знају унапред питања.

– Она се не знају ни на правосудном испиту, нити на пријемном за Правосудну академију – наводи Трифуновић.

Јелена Гајић, председница Удружења судијских и тужилачких помоћника, из чијих редова би требало да буде изабран највећи број будућих судија сматра да испит није тако једноставан како на први поглед изгледа.

– Иако су питања позната, мора много да се учи. Мислим да је чињеница да се унапред знају питања која ће кандидати полагати на тесту, само психолошки моменат – наглашава председница УСТП.

Она каже и да је најава да о објављивању укупно 200 питања била погрешно протумачена, односно да се овај број односио на број питања по областима којих је шест (грађанско, кривично, привредно, прекршајно и управно право и област заштите људских права и слобода).

Аутори предлога питања су били, како је наведено у писаним одговорима који су нам достављени из ВСС, изборни чланови овог тела из реда судија. Предлог су, како кажу у ВСС, разматрали сви чланови савета на две седнице, па је јединствена база питања усвојена 14. фебруара.

ВСС их је јавно објавио на свом сајту пошто су чланови Радне групе утврдили Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира и у његовом члану 11 прописује се да се јединствена база питања објављује на интернет страници највишег судског тела. Чланови поменуте радне групе били су председник ВСС и Врховног касационог суда, два члана ВСС из реда судија, двоје судија ВКС, председник Управног суда, по један судија из Привредног апелационог суда, Прекршајног апелационог суда и Вишег суда у Београду, председник Првог основног суда у Београду, представник УСТП, представник Асоцијације правосудних саветника Србије и представник Алумни клуба Правосудне академије.

У случају да буде више кандидата са највишим оценама на тесту, ВСС ће приликом одабира узимати и друге параметре.

– Оцена на тесту је један од критеријума за предлагање кандидата. Поред тога, савет ће, у складу са Законом о судијама и Правилником, на основу мишљења органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, односно из судова за судијске помоћнике, а ценећи врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита, просечну оцену на студијама, дужину студирања, академско звање и објављене научне и стручне радове из области правних наука, као аутор и коаутор, предложити кандидате Народној скупштини – наводи се у одговору ВСС.

Коментари59
0bb6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Brana Buki
Test uopste ne bi trebalo da postoji. Pored toga sto moramo da zavrsimo tezak faks, odradimo pripravnicki od najmanje dve godine u zemlji bez posla i onda polozimo pravosudni koji uzme preko sest meseci krvnickog rada, opet polazemo ispit za PA, pa obuka, pa opet neki ispiti... I sve se isto uci i u krug, test ne da ne bi trebalo da bude lak, vec ne bi trebalo da postoji. Meni najvise smeta da ljudi koji nemaju veze sa pravnom strukom nesto komentarisu. To je kod nas posebno izrazeno na svakom polju, verovatno nam je zato delom i ovako stanje u drzavi koja se raspada.
Vlada
Nije tacno Milune!! A kako ce kandidat za Osnovni sud npr. da polaze samo npr.krivicnu materiju kad u nadleznosti postoji i gradjanska. Test se polaze u celini, jer sudija je sudija, da li ovog ili onog suda to je nebitno, odnosno sudija mora da zna sve sto se tice pozitivnih propisa. Niko sutra dan nece izabranog sudiju da pita sta je polagao na testu pa na osnovu toga da mu daju materiju koju ce da radi.. ne sirite dezinformacije
Милун
Владо, нисте упућени. Неће кандидати полагати само једну материју, али кандидати за нпр. основни суд неће полагати управну материју или привредну материју. У том смислу питања је много мање него што пише у тексту Политике.
Nicije dete
Treba ukinuti i PA i pravosudni i sudove i sudije i pravne fakultete, pa nek sude plemenska veca, nama kao narodu nista ne valja, mi bi u EU a necemo PA, a EU to trazi, pljujemo ljude koji pripadaju instituciji koju je osnovala drzava,oni se pravdaju ko su i sta su, sve je to glupost, ne moze se u EU po nasim pravilima nego njihovim, problem je u narodu, ili sto bi Gagi Jovanovic u Profesionalcu rekao Nije kriv Sloba,ljudi su s...
JA
"Iako su pitanja poznata, mora mnogo da se uci." Mora. Treba mnogo listati zakone, okretati strane,pa traziti odgovore, pa naci odgovore, pa ih upamtiti...Junaci, izdrzite!
Vidra
pa da, skoro lako, pa, kao npr.. akademska obuka sa zavrsnom simulacijom koja je unapred poznata
Јунак
Ни толико, већ се завршавају скрипте са одговорима, тако да ни то не мора...
Dostojni Strazbura
Sto se tice zgrade u Stazburu, svaki saradnik i ostali mogu da odu u Strazbur i vide zgradu ali ipak samo akademci da udju i budu predstavljeni Velikom vecu!
goki
naravno kad vas oni i finansiraju trenutno... ako i udjete u tu zgradu i bude predstavljeni pred ooo "velikim vecem" jel to znaci da primite znanje telepatskom metodom.. bravo bravo PA

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља