среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59

Отворена реновирана Библиотека САНУ

Аутор: М. С.четвртак, 23.02.2017. у 14:42
Са скупа поводом отварања библиотеке (Фото З. Анастасијевић)

У Српској академији наука и уметности свечано је отворена реновирана Библиотека САНУ.

Поздрављајући присутне госте, председник Академије наука Владимир Костић рекао је да су кључне Академијине карике Библиотека и Архив САНУ, и да је дужност Академије да младим људима пружи услове у којима ће њихови снови изгледати могући. 

Академик и управник Библиотеке САНУ Миро Вуксановић подсетио је да је ово највећа српска научна библиотека, установљена у Друштву српске словесности, у 15. члану Устава који је донео кнез Михаило, у новембру 1841, а да је прве књиге, од којих су неке сачуване, добила на првом Главном заседању Друштва српске словесности, из којег се развила Академија. 

– То заседање почело је 11. јуна 1842. Настављено је три дана касније, 14. јуна, када је у записник унето да је Димитрије Тирол поклонио 14 књига, а у августу исте године још 75 примерака. То није мало. Нису књиге, тада, биле честе као сад. У српском свету имао их је понеко и понегде. За првог библиотекара одређен је Константин Богдановић, а касније Ђура Даничић. Свечаним отварањем реновираних читаоница, каталога и радних просторија почињемо обележавање 175 година рада Библиотеке САНУ. То ћемо чинити без свечарења, примерено задатим приликама и природи мирног, а доследног библиотекарског посла – рекао је Миро Вуксановић.

Процењује се, како је додао, да Библиотека САНУ сада има око милион и пет стотина хиљада књига, примерака часописа и листова, некњижне грађе, штампане и електронске.

– Милионској процени треба додати дигитализоване старе српске књиге и Вукову библиотеку, четрдесетак легата, реткости Батута, Аласа, Грола, Ристића, Виктора Новака, Ибровца, Ћопића, Попе, Никића, сигнализма, потом библиографије, реферате... И све оно на десетинама језика што стиже из размене за Академијина издања, што се ажурно уноси у узајамни каталог COBISS – додао је Вуксановић. 

У музичком делу свечаности учествовали су Марко Јосифоски (виолина) и Немања Марјановић (виола) који су извели две фантазије „Дозивање” и „Сећање” Светислава Божића, дописног члана САНУ. Записе Иве Андрића о књизи и библиотеци говорила је драмска уметница Стела Ћетковић. 


Коментари3
2ad75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда Ђоле
Ако буду дигитализовани, фондови те јединствене библиотеке биће отворени и младима који поседују компјутер или таблету. У противном, наставиће сан на прашњавим полицама.
mirković
Свака част заслужном писцу и културном посленику академику Вуксановићу и његовим сарадницама. Честитам. Био сам на отварању. То је имресивно!
Raca Milosavljevic
... hvala Bogu ima i lepih vesti iz uzeg centra Beograda ... neka je sa srecom i neka ovo bude Vesnik novih slicnih dogadjanja,da se vrate stare adrese pravim vrednostima ....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља