уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:32

Костић са висине гледа ПКБ

Власник „МК групе” потврдио да је заинтересован за овај комбинат, али да је он у последњих десетак година девастиран и да му је остала само инфраструктура
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 23.02.2017. у 22:00
Гардинство ПКБ у Падинској скели (Фото Н. Неговановић)

Миодраг Костић, власник „МК групе” потврдио је јуче да је његова компанија заинтересована за ПКБ и рекао да тај комбинат треба да купи неко ко од њега може да направи профитабилно предузеће. Он је додао да је проблем што је овај београдски комбинат прилично уништен у последњих десетак година.  

Држава нас је бацила на колена
Милисав Ђорђевић, председник Независног синдиката ПКБ, који је такође присуствовао јучерашњем скупу, реаговао је на Костићеве наводе о огромном дугу овог предузећа. Он је рекао да су они највећим делом направљени у време када је држава, преко ПКБ-а, куповала социјални мир.
– Продавали смо млеко у време хиперинфлације и бомбардовања испод цене. Данас ПКБ послује позитивно. Укинули су нам премије за млеко, а вама и осталим великим произвођачима нису. Држава нас је бацила на колена, само да би на лакши начин неко дошао до имовине овог предузећа – истакао је Ђорђевић. 

– Прелетео сам ПКБ хеликоптером бар сто пута, јер ми је на линији за Ковачицу и Ковин. Знам сваку њиву. Из система за наводњавање расте дрвеће високо и до 15 метара. Ово предузеће је у последњој деценији много пропало у аграрном смислу. Задржало је само инфраструктуру – рекао је Костић на јучерашњем округлом столу на тему „Економске и социјалне последице продаје пољопривредних предузећа и земљишта у Србији”. Како је додао, „ПКБ једе свој капитал” јер је у њега до сада уложено 100 милиона евра и да је то новац грађана Србије. 

На коментар појединих учесника скупа да је куповина ПКБ примамљива због претварања пољопривредног у грађевинско земљиште, Костић је истакао да држава овај проблем може једноставно да реши и трајно елиминише потенцијалне шпекуланте.

– То се може урадити стављањем клаузуле у уговору да ако граду Београду за развој буде било потребно грађевинско земљиште купац мора да га врати. Али по истој цени коју је платио, уз обрачунавање регуларне банкарске камате – истакао је Костић. Сматра да је за Србију много важније од питања власништва, како се управља пољопривредним земљиштем.

– Ако ћемо да повећамо субвенције од пет до осам пута, онда може да се разговара о развоју малог пољопривредног имања. Ако ћемо да се задржимо на 270 милиона евра за субвенције из пољопривредног буџета, нема ни теоретске шансе – рекао је Костић. Хрватска, наводи, подстиче производњу шећерне репе са 612 евра по хектару, док је трошак производње око 1.100 до 1.200 евра, што значи да покривају 50 одсто трошкова пољопривредника. Њихов буџет је 1,2 милијарде евра на три пута мањем ресурсу, а производимо исто, па како онда да будемо конкурентни. Он се осврнуо и на питање кадрова у пољопривреди:

– Немамо добре агрономе. Ако неко у овој сали може да их нађе, нека ми каже. Тражим десет агронома са платом од 2.000 долара да иду у Украјину. Неће, нема их. „МК група” нема проблем са новцем за улагање, већ како да нађе кадрове који ће моћи да имплементирају оно што се од њих тражи – рекао је Костић.

Министарство привреде: Влада одлучује о моделу приватизације ПКБ-а
Писма о заинтересованости за приватизацију Пољопривредног комбината Београд (ПКБ) доставило је једно физичко лице из Ковина, две компаније из Србије, као и компаније из Уједињених Арапских Емирата, Кине, Сингапура и две из Велике Британије, саопштило је јуче Министарство привреде.  – Писма о заинтересованости нису обавезујућа, они који их нису доставили моћи ће такође да учествују у даљем поступку приватизације – наводи се у јучерашњем саопштењу. Министарство привреде ће у наредном периоду предложити влади најоптималнији начин за приватизацију. То може да буде продаја капитала, имовине, стратешко партнерство или комбинација наведених модела.

Србија је у последњих 50 година изгубила 1,5 милиона хектара пољопривредног земљишта или 7,5 милијарди евра, упозорио је јуче професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

– Пали смо у просеку на свега 0,35 хектара по становнику. У аграрној економији се сматра да је изнад 20 ари довољно за прехрамбену безбедност. За осам од 25 округа у Србији не може се рећи да су том смислу безбедни – истакао је Шеварлић, додајући да је од 1991. године уништено чак 400.000 породичних пољопривредних газдинстава.

– Свака четврта приватизација у овом сектору је поништена, а да нико није одговарао за раубовање националног богатства – рекао је Шеварлић, додајући да је кључно питање у случају продаје последњег великог пољопривредног предузећа у Србији (ПКБ), због чега држава није консултовала стручњаке него ће о моделу приватизације одлучивати на основу предлога потенцијалних купаца.  

Већина стручњака, који су присуствовали јучерашњем скупу на Институту економских наука, сматра да Србија не сме да дозволи продају земље странцима, али сумња да држава има снаге да се избори са притисцима који долазе из ЕУ.

Аграрни стручњак и некадашњи директор ПКБ Војислав Симановић, рекао је да нама очигледно још није јасно да је 2007. године, са почетком светске економске и прехрамбене кризе, почела нова епоха у пољопривреди.

– Широм света тада је почела помама, да не кажем грабеж за пољопривредним парцелама. Према проценама, развијене богате земље купиле су и до 230 милиона хектара плодне земље. Тај процес траје и бојим се да ће притисак Европске уније и даље бити јак – рекао је Симановић, додајући да европске државе више немају довољно необрађеног земљишта и морају да иду у освајање нових тржишта, а земље источне и југоисточне Европе су идеалне за те намене. 

 


Коментари26
0d1b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

2USD
Moze li PKB za 2USD. Nece on nista da kupi ako je skuplje od 2USD. I neka nsm je tako. Birali smo
Primus
šta sve učiniše DVE DOJČE MARKE svojevremeno date Đinđiću za otkup šećerana...Ako..ljudi koji su sve to stvorili (i napravili te fabrike) su isto ljudi, kao i svi drugi, ali sa magarećim glavama i šerpama na tim glavama u koje lupaše svojevremeno..
Vlatko
Alo,ljudi jeste li nekada radili sa ljudima iz PKB-a???Ja vozim kampnju repe u Kovacici vec 7 godina i kada me posalju u PKB na utovar meni srce zatrokira :( Taj javasluk,toliko ne odgovornih radnika,takva ne organizacija i ..... Boze sacuvaj.Kada se tovari repa tu niko ne gleda koliko se prosipa,koliko je baceno pa oni rape bace makar 20 %,pa kako moze biti profitabilno preduzece????Njive su im u samom korovu,herbicidi se kradu,semena se kradu,gorivo se grade ama bas sve se krade i te stvari ne samo da sam cuo od drugih vec sam vidjao i svojim ocima.Taj kombinat i treba da se proda ali sasvim sam siguran da je Kostic i malo zasluzio da ga kupi.Bata Kole bi sve to brzo rasprodao a radnici ...
orax
Narod ajvise zamera Kosticu sto je navodno dobio seceranu na poklon,uz obavezu da nastavi da radi. Ako je fabrika nastavila da radi, dali je taj covek lopov ili dobar preduzetnik?
milic
Prodaja PKB-a izgledza kao pokusaj Drzave da dobro udomi "otrcanu" mladu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља