четвртак, 21.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57
ИНТЕРВЈУ: Горчин Стојановић, редитељ

Позориште почиње тамо где престаје правосуђе

Дон Жуан, у славној похвали лицемерју, каже да ће, навукавши маску лицемерја, судити другима, лепо говорити само о себи, гонити своје непријатеље свим средствима
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинчетвртак, 23.02.2017. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Барокна Молијерова прича „Дон Жуан” заснована на легендарном лику истоименог заводника биће први пут изведена у Југословенском драмском позоришту у режији Горчина Стојановића. Премијера је у недељу увече у 20 сати на сцени „Љуба Тадић”.

Стојановићу, који је потписао и сценографу, ово је уједно седма представа коју је режирао у свом матичном позоришту.

Дело је превео Младен Лесковац, костимограф је Лана Цвијановић, сценски покрет урадила је Соња Вукићевић. Дон Жуана тумачи Војин Ћетковић, а Зганарела Сергеј Трифуновић.

У глумачкој екипи су и Војислав Брајовић, Анђелика Симић, Марко Баћовић, Горан Даничић, Јована Гавриловић, Дубравко Јовановић, Милица Јаневски, Слободан Тешић, Соња Вукићевић и Катарина Јовановић.

 

„Дон Жуан” заузима посебно место у Молијеровом позоришту. Дон Лујев син је врхунски обмањивач, чак и много више од тога. Не плаши се да ће бити откривен, он се заправо игра. У којем сегменту ће представа направити копчу са актуелном стварношћу? Зашто нас „Дон Жуан” и даље провоцира?

Дон Жуан, у славној похвали лицемерју, једном од најважнијих текстова наше цивилизације, каже да ће, навукавши маску лицемерја, судити другима, лепо говорити само о себи, гонити своје непријатеље свим средствима и све мерити искључиво својим мерилом.

У овом часу не могу да замислим ништа што би било већа „копча са актуелном стварношћу”, како кажете. Но, како се бавим позориштем, а не „публицистичким театром” који је сада доминантан, на радост журналиста и њихових јатака, то је сасвим могуће да зарђале кашике једнозначности неће копати празне површине погледа оних који у позориште долазе онако како излазе на друштвене мреже.

Они који дођу по поезију у театру, а поезија је, ако је, оштри увид у човекове могућности, имаће, чини ми се, рашта доћи на ову представу. Позориште је непрестано указивање на човекову несавршеност и утеха због ње. Ако се тежи мајсторству, ако му се приближава, онда оно испуњава своју сврху.

За мене, сасвим лично, ова представа представља дијалог са једним мојим раним радом, са Шекспировим „Хамлетом”, коjeг сам пре 25 година радио на истом месту.

Фудбал је као театар
Велики сте поклоник спорта. Фудбал је слика друштва. Како фудбал данас одражава наше друштво?Фудбал је, као и театар, интегрални део друштва. Не његова слика, него његов сублимирајући део. Фудбал је, као и театар, игра. Смисао игре је да сама собом производи емоцију и значење, чулно и интелектуално задовољење потребе за увидом у човекову ситуацију. У фудбалу се види човек међу другим људима. Отуд је то кондензовани део друштва. Отуд важност и величина фудбала. И театра.

Као што сам мислио да је веома важно да у тадашњем узрасту, са 26 година, режирам ту тему, тако сам сада, у овом добу, осећао преки налог „унутарњег” времена да се осврнем на тему Дон Жуана.

Између стоје Шекспирови Ричард и Тимон, Алсест из „Мизантропа”, али и Ведекиндова Лулу, мушки и женски ликови којима сам се бавио, а који носе неке од тема које се, у тој пустоловини која је почела Хамлетом, на известан начин окупљају у теми представе по Молијеровом „Дон Жуану”.

 

Донжуанство је један од најстаријих и најраспрострањенијих заплета у историји и култури. „Дон Жуан” се бави религијом, износи различита мишљења о женама, лепоти, егзистенцији... Имамо ли право да говоримо о „Дон Жуану” као миту?

Дон Жуан, уз Едипа, Хамлета, Дон Кихота и Фауста, представља темељ наше цивилизације у сваком смислу. Отуд је његов уопштавајући карактер, отуд можемо говорити и о миту. Али, ми се бавимо човеком, конкретним човеком, тачније конкретним људима.

Молијеров „Дон Жуан” је прича о крају и смислу, есхатолошка и телеолошка ствар, дакле. Можда и теолошка, за онога који уме да чита. Лепота Молијеровог театра, баш као и Шекспировог, почива у слободи мешања високог и ниског регистра. О великим стварима говори се из више углова, оне се осветљавају светлом истине и бојама лажи, а увек и само: игром.

Игра је оно што зовемо „телос”, сврха позоришта. Не постоји самосврховитост игре, јер игра је увек и значење. Коначно значење одређује публика.

 

Дон Жуан који има велики потенцијал преображавања је и данас моћан лик. Ишчитавајући овај Молијеров комад тешко је избећи и личну запитаност. Ко је, односно ко су Дон Жуани наших дана?

 Дон Жуан је, попут Хамлета или Едипа, помало свако од нас. У тим великим делима, увек постоји нешто од „евримена”, сватковића, како су га некад звали, немачког „једермана”.

Сви у себи имамо могућности, па и донжуанске. Уколико, дакако, у Дон Жуану, видимо дух немирења и непристајања, али и нарцистичке самозагледаности.

 

„Само помоћу лицемерја човек може да се избори са пороцима у времену у којем живимо...”  Насупрот Дон Жуану, Молијеров Зганарел је частан и разборит човек. У чему је његова величина, моћ трајања? На шта нас упозорава?

Представу гледамо кроз очиште Зганарелово. Али, он није амнестиран од греха лицемерја. Није нико. На крају, можда, он нешто научи.

Ако је, а у нашој представи јесте, суштинска тема искање слободе, онда оно што Зганерел научи представља наду и за нас. Зганарел и Дон Жуан су две могућности једног човека.

 

„Сиромаси имају многих потреба, потребе не знају ни за какве законе. Ко живи без закона, живи као дивља звер”. Како би се Молијерови јунаци снашли у нашој ери закона и норми? Где их видите у данашњој „номенклатури”?

Не знам. Верујем Шилеру да позориште почиње тамо где престаје правосуђе. Зато се и бавим театром.

 

„Глума није трка на стотину метара”. Да ли позориште губи на значају у овој ери ријалитија, најезди естрадних звезда? Каква је будућност позоришта?

Позориште, у естетском, а то значи у онтолошком смислу, не угрожава ништа осим његово пристајање на то да буде угрожено. У сваком другом смислу угрожава га оно што угрожава и цело друштво: рђава политика.


Коментари4
a9b5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Odlican intervju. Gorcin je reditelj autenticnog senzibiliteta i sve sto je radio do sada ima vrednost. Andriceva Gospodjica u njegovoj reziji je pravi primer dubokog, viseslojnog, magicnog umetnickog teatra. Raduje vest o novoj predstavi!
Деда Ђоле
Овај Дон Жуан, који каже да ће, навукавши маску лицемерја, судити другима, лепо говорити само о себи и гонити своје непријатеље свим средствима, врло подсећа на пилота српског авиона.
Grmeč
Jel to onaj Gorčin što je talio lovu sa Cvejom?
belen
Na ovaj vapaj G.Stojanovića o licemerju, moguće i nepotizmu, kadriranju i sličnim marifetlucima vlasti, a on je u svemu tome „puki naivac“, nameće se poruka reditelju u Horacijevom duhu: Mutato nomine de te fabula naratur-tj. Obrni ime priča je o tebi. Opširniji citat Horacija glasi: „O zašto stalno kudiš Tantala sa čijih žednih usana voda neprestano izmiče, obrni ime priča je o tebi“. Stojanović je lamentirao npr. zašto se iz Gradskog budžeta Beograda finansirao koncert Madone, verovatno misleći da bi trebalo pomoći njegovu „kultnu“ seriju Lisice. A istina je da nijedno od ova dva „umetnička dela“ ne vredi ni pola lule duvana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља