понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Стрес води у гојазност

Особе које су дуго изложене стресу имају више шанси да стекну вишак килограма, тврде научници
Аутор: Анкица Маринковићпетак, 24.02.2017. у 18:55
Кортизол, познат и као хормон стреса, игра улогу у регулисању телесне тежине (Фото Пиксабеј)

Листи штетних последица стреса научници су додали још једну – већу склоност гојазности. Особе које су дужи временски период изложене стресу имају више шанси да стекну вишак килограма, утврдила је студија енглеских истраживача који су поредили ниво стреса са тежином код више од 2.500 жена и мушкараца старијих од 54 године. Стрес су одређивали на основу нивоа кортизола, хормона надбубрежне жлезде, познатог и као хормон стреса.

„Утврдили смо да је ниво кортизола у тесној вези са већим обимом струка и већим индексом телесне масе (БМИ). Ови резултати представљају чврст доказ да је хронични стрес повезан са гојазношћу”, преноси Си-Ен-Ен речи Саре Џексон, истраживача са Института за епидемиологију и здравље на University College у Лондону.

Ослобађање кортизола у крвоток појачано је у стресним ситуацијама. Осим сузбијања упала и регулисања крвног притиска, овај хормон одговоран је и за промене у нивоу шећера у крви. Како наводе стручњаци, он игра важну улогу у регулисању метаболизма, структури тела и акумулацији масних наслага.

Иако се ниво кортизола најчешће одређује из крви, урина или из пљувачке, где његов ниво варира у зависности од доба дана, исхране, изненадних стресних ситуација, ови научници су количину утврђивали из длаке косе како би добили поузданије податке о нивоу дугорочног стреса. Резултат указује на то да хронично висок ниво кортизола може да игра улогу у регулисању телесне тежине.

„Знамо да постоји веза између стреса и гојазности, али још увек не знамо поуздано да ли стрес узрокује гојазност или је обрнуто”, казала је научница Џексон.


Коментари2
8024f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Stresom su se bavili mnogi istrazivaci kod nas i u svetu. Na mene je poseban utisak ostavila knjiga "Stres" ciji je autor akademik Dusan R. Kosovic, poznati njujorski profesor. Dr Kosovic u sirokom interdisciplinarnom kontekstu sagledava nastanak stresa i njegove posledice, potkrepljujuci to brojnim prakticnim primerima, sto je izazovno za strucne i naucne krugove, a budi interesovanje i kod sire javnosti koja bi morala vise da zna o ovom civilizatijskom fenomenu, koji iako nije bolest, on uzrokuje mnoge bolesti. Imajuci u vidi najrazlicitije vrste stresa koje nastaju zbog egzogenih i endogenih faktora, tesko je sagledati sve kompleksne uzrocno-posledicne veze izmedju stresa i gojaznosti. Otuda je Dr Sara Dzekson upala u zamku "dileme"- sto je "starije"- stres ili gojaznost. Da bismo pravilno shvatili te odnose, veze i relacije, nuzno je potrebno imati u vidu e f e k t e u t i c a j a posledice na uzrok, sto moze uvecati ili umanjiti uzrok, ali ne i osporiti njegovu primarnost.
Zoran
U prevodu, prvo se ugojis, pa od gojaznosti (pred ogledalom) pocnes da dozivljavas stres? ... Bravo!
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља