уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Дигитална лична карта српске баштине

Очекује се да Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ буду отворени за јавност током наредне године
Аутор: Милица Димитријевићсубота, 25.02.2017. у 16:00
Радослав Зеленовић и Александар Костић (Фотографије А. Васиљевић)

Реч „бесконачно” можда најбоље описује природу и обим посла који чека Радослава Зеленовића и академика Александра Костића, двојицу копредседника Одбора за оснивање Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ. Јер, не само да је у плану да се на једном месту дигитализује и похрани целокупно благо које се чува унутар наше академије, већ и да се умреже све значајне куће

​„Политика” завирила у „Новине сербске”
Екипа „Политике”, ексклузивно је имала прилику да погледа део грађе који је већ прошао процес обраде. Ради се о „Новинама сербским” од 1813. до 1868. године. Будући да су у њима штампане вести, закони, укази и остали акти, оне представљају заиста верно сведочанство развоја Србије тога доба. Платформа је замишљена тако да се претрагом жељеног појма на савременом српском језику у виду кључне речи добијају сви текстови из новина који ту реч садрже, и то у облику прекуцаног текста и скенираног оригинала. Тако, рецимо, може да се дође до податка да се реч панталоне, која је заменила реч чакшире, у овим новинама први пут појавила 1852. године.

знања, културе, уметности па и приватне збирке, чак и медији, чије је наслеђе од непроцењиве важности за наше друштво. На тај начин, оно што се у њима налази било би заувек заштићено од пропадања. Укратко, намера је да се направи својеврсна дигитална лична карта српске баштине. Управо стога, на наше питање о коликом броју артефаката, оквирно разговарамо није било могуће добити прецизан одговор. Зеленовић и Костић рекли су, малтене, углас: то је немерљиво.

Иако су до сада у неким областима већ предузети кораци за дигитализацију, они су најчешће рађени под различитим, а понекад и незадовољавајућим стандардима и нису усаглашени, објашњавају наши саговорници. Зато ће задатак овог центра бити да то регулише, уз још једну, можда и важнију обавезу: да се лоцира научна, културна и уметничка грађа која није дигитализована унутар институција у којима се налази и која је, самим тим, угрожена. Није претерано рећи да је и у том погледу ситуација у Србији алармантна.

– Разне видове документације, фотографије, слике, аудио и визуелне записе и све остале формате који чине нашу историју нагриза зуб времена. Дигитализација не решава проблем у потпуности, али утиче на то да све то буде доступно а да се, истовремено, смањи ниво његовог руинирања честим физичким коришћењем и продужи памћење о његовом постојању. Ми у овоме заиста каснимо за остатком света, транзиција нас је прилично оштетила. Што дуже чекамо та добра све више пропадају, а оно што једном нестане немогуће је вратити – истиче Зеленовић.

Како додаје академик Костић, у самој САНУ чува се велика заоставштина, изузетне културне вредности. Завршена је дигитализација четрдесет томова дипломатске преписке из периода од 1903. до 1914. године, седамдесет посто посла обављено је и што се тиче дигитализације „Новина сербских” (пројекат „Службеног гласника”, који би требало да буде завршен у сарадњи са САНУ), ускоро почиње рад на збирци од око осам хиљада фотографија које је иза себе, као сведочанство времена, оставио чувени Риста Марјановић, а које ће ради дигитализације бити привремено преузете од његове породице.

– Један од проблема јесте то што се у нашој земљи у многим случајевима не налазе сви примерци битних докумената, као што је то случај са „Новинама сербским”, које ћемо, морати да тражимо по Бечу и Будимпешти. Осим тога, од кључног значаја ће бити рад на метаподацима, тј. пратећим информацијама уз сваки дигитализовани садржај, на српском и на енглеском језику, како би се омогућиo најшири приступ и размена са институцијама ван наше земље. То је најзахтевнији посао, у многим случајевима и најтежи. На пример, намера је да се обради фото-документација Филозофског факултета у Београду, коју су у последњих седамдесет година стварали историчари уметности и археолози. У њој постоје снимци многих споменика који су у међувремену нестали и личности које више нису живе. Посебан задатак ће бити њихова индентификација – прецизирао је Костић.

Зеленовић и Костић се надају да ће шира јавност моћи први пут да урони у тајне Аудиовизуелног архива и дигиталног центра САНУ током наредне године, када се оконча уређење простора од око 500 квадрата, на два нивоа (уз једну салу са шездесетак места). Реч је згради у срцу града – на углу улица Кнез Михаилове и Вука Караџића. Планирано је да се ту нађу просторије за обављање процеса дигитализације, за стручњаке који ће ту радити, али и посебна одељења у којима ће сваки посетилац моћи електронским путем да приступи подацима.

– Из буџета за ову годину обезбеђено је довољно средстава за грађевинске и друге радове којима ће бити створени адекватни услови за несметан рад архива и центра. Током ове године требало би да почне и набавка опреме. Претпостављамо да ћемо и у наредној години добити новчану подршку и да ће посао тећи по плану – закључује Зеленовић.


Коментари3
ab52d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Фила
Ово је генијално решење. Костић заиста има дар да препозна начин како да допринесе очувању културног добра. Тако је дигитализовао и очев речник који је заиста померио границе корпусне лингвистике. Занимљив начин да се допринесе. Питам се, како изгледа Костићев оригинални научни производ?
Teofanija Mitić
Наравно да је немерљиво, када збирке САНУ нису обрађене, нису пописане чак како треба, не постоји база података. Срамота за једну тако значајну инстутуцију да нема на сајту чак ни пристојан попис академика, а да је база података доступна, о томе можемо тек да сањамо.
Душан Силни
У праву сте, и ја бих, као што верујем да и Ви бисте, прво волео да видим некакву јавно доступну назнаку да је врло важан процес дигитализације започео, а да то не буде 500 м2 простора у срцу града, за који не сумњам да ће бити богато уређен. За почетак, лепо би било да сајт Академије заличи на нешто, а за то нису потребна превелика средства ни стручност. Ево, лепо би било видети на интернету како изгледа дигитализована нека од збирки Филозофског факултета, па нека то не буде стандард, већ само илустрација како ће бити трошене паре из буџета и како ће производи дигитализације постати доступни свима нама који ћемо омогућити дигитализацију. Таква збирка траје у намери годинама и у правом смислу речи је виртуелна, а то је збирка тек једне од институција науке и културе. Али добро, господин Зеленовић је водећи Музеј кинотеке годинама показао способност да неки посао и доврши. Сачекајмо зато следећу годину да "уронимо у тајне".
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља