недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26

Напредовање у науци – дођи јуче!

Аутор: Саво Д. Манојловићнедеља, 26.02.2017. у 09:00
(Илустрација Новица Коцић)

Правилник о поступку начину и вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, који је донело министарство надлежно за науку, донекле подсећа на наведене речи Б. Шоа.

Овим правилником није решен ни један проблем у српској науци, а створено је барем двадесет три нова! Тачно толико несагласности са Уставом и законима је установио Институт за упоредно право у Иницијативи за оцену уставности и законитости коју је поднео Уставном суду оспоравајући наведени правилник.

У модерној јуриспруденцији, начело забране ретроактивности није само правни, већ цивилизацијски стандард.

Оспореним правилником баш то начело брутално je погажено. Суштински су промењени услови потребни за напредовање у односу на претходни правилник, а није уређен прелазни режим.

То у пракси доводи до случајева да они који су више година марљиво радили и испунили критеријуме за напредовање према претходном правилнику, сада не могу напредовати у звање за које су више година марљиво радили, јер су напрасно промењени услови.

Невероватно је да ником није пало на памет да предвиди прелазни режим за људе који су испунили критеријуме по претходном правилнику.

Сав њихов труд пада у воду, осим ако случајно нису „уболи“ нове услове. Као у оном вицу када купац на своју опаску продавцу да је цена робе коју су јуче испреговарали била повољнија, добије мангупски одговор: „Па, ти дођи јуче!“ Као да неко научницима цинично поручује: ко вам је крив када се поред науке нисте бавили неким егзактнијим стварима, нпр. гледањем у пасуљ?

Флагрантно кршење елементарних правних стандарда оличено је и у мањкавости приликом доношења правилника. Законом о научноистраживачкој делатности (члан 70. став 7) јасно је прописано да наведени акт доноси министар, али уз претходно мишљење Националног савета за науку и технолошки развој...

Има један мали проблем, тај Национални савет до скора није ни постојао. Сам акт је дакле формално незаконит.

Као да неко научницима цинично поручује: ко вам је крив када се поред науке нисте бавили неким егзактнијим стварима, нпр. гледањем у пасуљ?

Управо је, након побуне великог дела научне заједнице, ово био разлог због кога је сама Влада повукла конкурс о научним пројектима, с обзиром на то да је и он имао идентичну мањкавост. И то је заиста похвалан пример, када је политика послушала глас струке, па га ваља истаћи. Али и наставити истим путем.

Протагонисти који су ове акте бранили водећи се девизом да се „не треба закона држати као пијан плота“ нису више на водећим функцијама. Истим путем треба oтпратити и спорни правилник.

Нису занемарљиве ни остале противправности: дописивање нових услова правилником као подзаконским актом, мимо закона; самододељивање надлежности министарства, мимо закона; прописивање обавеза, мимо закона; задирање у радноправни статус подзаконским актом итд.

Оволико мањкавости показатељ су колико обзира према науци су имали они који су били задужени да о њој брину. Отуда и сатирична вест „Владе Канаде, Аустралије и Новог Зелaнда пожелеле српским првацима срећан полазак у школу“ не делује као сатира, већ као горка истина.

Моји пријатељи: Лука у Мајнхајму, Слоба у Лондону, Игор у Москви, Ана и Никола у Бостону... Неки од њих предају на најбољим светским универзитетима или раде на озбиљним пројектима. Неки су отишли због бољих услова, али део њих зато што овде нису добили елементарну шансу.

Хоћемо ли, и када неки млади научници, који стагнирају због овако промишљеног правилника, одлуче да оду, опет (са чуђењем!) кукати о одливу мозгова?!

Академска заједница Србије (Синдикат запослених у научноистраживачкој делатности Србије, Институт за српски језик САНУ, Балканолошки институт САНУ, Етнографски институт САНУ, Музиколошки институт САНУ, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за новију историју Србије, Институт за политичке студије и Институт за међународну политику и привреду) подржала је иницијативу Института за упоредно право.

Не сумњам да неко ко је у стању да онакве омашке направи, мисли да све зна боље од других, па и од научне заједнице. Кажу да нико није тако сигуран као они који мало знају. Отуда им можда ни мишљење највиших научних институција сигурно не значи много.

Својим односом показали су да су незадовољни научницима у Србији. Ал’ да парафразирамо Кањоша Мацедоновића: Моја господо, бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ми једва вас допадосмo!

Истраживач сарадник у Институту за упоредно право, председник Удружења за заштиту уставности и законитости 


Коментари78
ae36b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Moze, Stari Znanac, kada vi procitate Ustav Republike Srbije kojom se izricito zabranjuje primena retroaktivnosti i kada pravilno prevedete tekst na Wikipediji iz koga se informisete, pa shvatite da ex post facto law predvidja da se princip zabrane retroaktivnosti moze po izuzetku napustiti i to bas u domenu krivicnih dela. To isto kaze i nas Ustav: Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Odredba krivičnog zakona može imati povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela
Stari Znanac
@Milos. (@Leona). A zasto, za promenu, ne bi nesto prethodno procitali i naucili, postovani istrazivacu @Milose? Idite na Internet i trazite pod « ex post facto law » i valjda cete shvatiti kako stvar stoji. Zabrana retroaktivnosti zakona ili nekog pravila se odnosi najcesce na krivicna dela, a retko ili gotovo nikad na prava, beneficije ili koristi od drustva. To ukljucuje i zvanja gde zvanje cesto mora da se potvrdjuje (permanentna edukacija) ili se vremenom i gubi, a novi pravilnik namece i ponavljanje polaganja. A kriterijumi su vam kod nas u nauci, kako kaze @Leona, preniski.
Milos
Uostalom, evo predloga za zagovornike teze da je primena retroaktivnosti dopustena kada je rec o izboru u zvanja i za one koji tvrde da su kriterijumi bili niski. Ako su bili niski i ako retroaktivnost moze da se primenjuje, onda moze da se primeni i na sve one koji su stekli najvisa naucna zvanja. Dakle, da se prema vazecem pravilniku provere sva zvanja naucnih savetnika i visih naucnih saradnika, pa ako su u periodu kada su birani u ta zvanja zadovoljavali i sadasnje kriterijume,neka ostanu. Ako ne prodju, padaju zvanje. Da vidim da li cete i onda podrzavati novi pravilnik i retroaktivnosst. Ovako vam je lako, imate najvisa zvanja, imate moc da terate mladje saradnike da vas dopisuju, pa podrzavate nezakonitost i stroge kriterijume.
@Milos
@Leona, naravno da ima veze sa Ustavom i zakonima jer je pravilnik podzakonski akt. Netacna je vasa tvrdnja da su kriterijumi bili niski u prethodnom pravilinku, onom iz 2008. Budite sigurni da i u svim zemljama u kojima ste stekli iskustvo vazi princip zabrane retroaktivnosti. Vi zapravo pricate onako napamet, samo zato sto vam pravilnik odgovara, a mozda vam odgovara zato sto ste vec stekli najvise zvanje, pa necete biti osteceni. Usput, kada vec tvrdite da su kriterijumi bili niski, a ako radite u nauci 2o godina, onda to znaci da ste vi stekli zvanja po niskim kriterijumima, a sada trenirate strogocu na mladim generacijama. Sto manje mladih istrazivaca, manja konkurencija a veci vas deo u budzetu, je l tako?
Leona
@ Jelena Prvanovic: Takvi primeri su svuda okolo. Tipican primer bi bio da je na nekoj instituciji pre 20 godina je trebalo dva granta od 50 hiljada dolara za zvanje redovnog profesora, pre 10 godina dva granta of 100 hiljada, a sada dva od po 500 hiljada dolara. Ili: odredjen broj publikacija, pa odredjen broj publikacija u casopisima sa impakt faktorim vecim od 5, pa odredjen broj u onim sa impakt faktorom vecim od 10. Ili: 1 medjunarodno predavanje po pozivu godisnje, pa 2, pa 5.
Препоручујем 0
Jelena Prvanovic
@Leona. Naravno da sam procitala pazljivo tekst koji komentarisem, stoga sam uverena da ne razumete najbolje u cemu je problem sa trenutno vazecim Pravilnikom, pogotovo kada poredite kriterijume za izbore u nastavna sa kriterijumima za izbore u naucna zvanja (u Srbiji) i pogotovo zato sto smatrate da je nebitno koje od ta dva zvanja je u pitanju. Niste ni razumeli situaciju u kojoj su se nasli ljudi koji su pri kraju isteka zvanja, upravo zbog retroaktivne primene Pravilnika i nedefinisanih prelaznih odredbi, u pogledu toga sta se desava sa ljudima koji su zapoceli izbor u zvanje prema starom Pravilniku. Na stranu primer iz Nemacke, da li ste Vi bili svedok/saznali (i molim Vas nekako da dokumentujete ako jeste) za situaciju da je neko, pred sticanje zvanja (pa neka bude i nastavno zvanje) odbijen zato sto je uprava zelela da poveca vidljivost fakulteta/univerziteta i naprasno promenila kriterijume/uslove za sticanje tog akademskog zvanja?
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Milos
@Leona, a kako bi bilo da svoju tvrdnju dokumentujete tako sto cete uputiti na clan Ustava ili zakona koji dopusta primenu retroaktivnosti prilikom izbora u zvanja i da napisete razumno opravdanje za stalnu promenu kriterijuma za napredovanje u nauci. Sta se tacno dogodilo da su kriterijumi iz 2008. postali nevazeci ili nedovoljni i da bi se primenjivali kriterijumi novog pravilinka. Uradjena su eksperimentalna istrazivanja koja su pokazala da je ljudski mozak evoluirao te da moze u kracem vremenskom intervalu da proizvede vise kvalitetnih radova? Ili se grupa ljudi koja ima privilegiju dopisivanja dosetila da na taj nacin moze da prisvoji vise para iz budzeta za sebe.
Leona
To nema veze sa Ustavom i zakonima. Jedini racionalni argument, a to je cinjenica, je da su kriterijumi za naucna i nastavna zvanja i napredovanje u Srbiji uvek bili niski i jos uvek su niski. Govorim o prethodnih 20-25 godina, koliko imam uvoda u ovo (od osnovnih studija na dalje). Za pre toga, ne znam. U medjuvremenu sam stekla licno iskustvo u radu u visokoskolskim i istrazivackim institucijama u cetiri zemlje na tri kontinenta, tako da imam i siroko i duboko poznavanje i razumevanje ovih sfera delovanja. To je osnova sa koje ja komentarisem.
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља